Srbija pokazala da je uz Rusiju, da je NATO neprijatelj, a šta dalje
Na Zapadu je sa početkom specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini počela neviđena epidemija lažnih vesti i na njima zasnovane propagande protiv Rusije i ruskog naroda. Mejnstrim mediji u Srbiji, kao udarna pesnica Zapadne propagande, koji više i ne znaju šta je istina i objektivno izveštavanje, sve više pokazuje otvorenu mržnju prema Rusiji. Kontrolisani mediji u Srbiji šire rusofobiju, pri tome apsolutno ignorišiću stavove većine građana koji podržavaju Rusiju, kao i događaje koji to potvrđuju.
Pokušavaju nemoguće, da nametnu narodu zapadne laži o Rusima držeći se preporuka ministra za propagandu Rajha Jozefa Gebelsa: “Postaje od vitalne važnosti za državu da iskoristi sve moći da potisne istinu, jer istina je smrtni neprijatelj laži, i prema tome, istina je najveći neprijatelj države“. Sve to je uzalud, jer narod nije zaboravio kako su nas Srbe svetski mediji satanizovali devedesetih godina, a to isto čine i danas samo u manjem obimu. Veći deo naroda svestan je da istinu o tragičnim dešavanjima na istoku Evrope ne može saznati iz njihovih priloga koji preobiluju lažima.
U skladu sa tim, slično okupljanju rodoljuba od 4. marta u znak podrške Rusiji, i ovo od 24. marta bilo je potpuno medijski ignorisano. Međutim, sve to nije moglo da spreči da se opet održi veliki skup na kojem se okupilo više hiljada ljudi ispred zgrade Generalštaba. Ponovo je narod uputio jasne poruke da je uz Rusiju, da neće prihvati nametanje rusofobije, da neće dozvoliti evrounijatama da naruše bratske odnose između nas i Rusa, da NATO treba da ide iz Srbije. Ono što je glavna poruka, na koju je ukazao Damnjan Knežević iz Narodnih patrola, ustvari to su pitanja koja se često postavljaju na društvenim mrežama: Gde je rodoljubiva intelektualna elita da povede narod? Ima li među njima hrabrih i spremnih na žrtvu za narod i zemlju? Izgleda da su zaboravili na reči Sv.Nikolaja Žičkog: “Ne može se istorija srpskog naroda pisati samo mastilom, nego i krvlju i suzama…“
Svi skupovi, odnosno protesti pošalju jasnu poruku, i sve se završi na tome. Nema težnje za stvaranjem jedinstvenog narodnog rodoljubivog pokreta, koji bi mogao da izvrši promene u Srbiji. Sve se svodi na priču i tekstove, bez namere da se ono što iz rečenog ili napisanog proističe kao uputstvo za akciju pretoči u delo. Da li možemo da pređemo preko razlika i ličnih sukoba i zbog opšteg dobra se ujedinimo?
Istovremeno, dok mediji pripremaju teren za izdaju, Vučić čeka da potvrdi svoju vlast na nameštenim izborima uz pomoć lažne opozicije, i onda da po nalogu Zapada okrene leđa Rusiji. On to i nagoveštava kroz izjave da je položaj Srbije sve teži i da je pitanje dokle ćemo moći da odolimo pritiscima. Takav govor predstavlja uvod u totalnu izdaju. Posle 3. aprila prestaje gluma, lažno sedenje na dve stolice i potpuno okretanje Zapadu. Obrazloženje će biti jednostavno, Rusija je daleko i izolovana, a mi smo mali i okruženi onima koji su uz Zapad, zbog čega treba da prihvatimo realnost i ispunimo ono što očekuje od nas Brisel i EU, odnosno Vašington.
Da li će to biti kap koja će preliti opravdano nezadovoljstvo naroda zbog izdaje i kriminala evrounijatske kolonijalne uprave na čelu sa Vučićem? Da li ćemo tada shvatiti da bez jedinstvenog i aktivnog otpora nema boljitka za Srbiju?
Uredništvo Borba za istinu