Србија под биотероризмом
Због антисељачке и антипрехрамбено-безбедносне политике бивше и садашње власти, од 2002. до 2018. угашено је 220.000 породичних газдинстава, што би било 2.200 села са по стотину газдинстава. У том контексту је и прошлогодишње увођење ГМО на мала врата, упркос законској забрани и упркос штети коју је ГМО технологија узроковала у САД, Бразилу, Аргентини, Перуу, Индији и другде. То у разговору за „Београдски глас“ каже др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у пензији и нестраначки народни посланик, који је као противник ГМО избачен из Одбора за село САНУ.
„Предлажем да све наше партиократске политичаре извеземо по вредности по којој мисле да вреде“, додаје наш саговорник, „а онда да их увеземо по стварној вредности, која ће бити призната на европској берзи кадрова, па ћемо тако елиминисати сав спољни дуг!“
„Ко контролише храну – контролише људе“
Заговорници ГМО технологије тврде да она решава проблем исхране човечанства, за
опоненте је реч о стварању глобалистичког монопола за производњу хране у функцији
профита, а неки помињу тзв. заверу против човечанства (тзв. златна милијарда). Где
је истина?
Истине има у сва три аспекта. Проблем је то што није позната доминантна функција ГМО. Кад је о исхрани реч, генетичари се тиме баве бар теоријски, ако не експериментално, чак и код нас, где је од 2009. законом забрањен увоз, узгој, прерада и промет ГМО и производа од ГМО. Али само ретки појединци, попут проф. Миодрага Димитријевића, док су активни истраживачи и професори, износе изразито велику сумњу у оправданост генетичких модификација (ГМ). Очигледно је стварање глобалног монопола за производњу хране. Још је Хенри Кисинџер, државни секретар САД, после нафтне кризе рекао да онај који контролише нафту – контролише државе, а ко контролише храну – контролише људе. Касније је био ригиднији: ко контролише воду и храну – контролише људе. Дакле, није довољно контролисати Либију, Ирак, Сирију преко нафте, али ако се контролишу вода и храна, онда их можете држати у ропском статусу. Има и елемената тзв. златне милијарде односно полумилијарде. Време ће показати, али једно је сигурно: ГМО је у производњу уведен1996. и од тада је изразита експанзија смањења биодиверзитета.
Какве је све штете током ових четврт века ГМО нанео земљишту, органским културама, биљном и животињском свету, организму човека?
Прва штета је смањење биодиверзитета оних биљних култура које су генетски модификоване у земљама где се гаји ГМО. То значи да ће два, три лабораторијска ГМО модела заменити све мноштво сорти које имају Институт за кукуруз у Мексику или Институт за кромпир у Перуу. Ако крене по злу код та два, три ГМО „модела“, чиме ћемо засејавати површине? Друго, изузетно велика штета по више основа настаје због примене тоталних хербицида на бази глифосата, који је потенцијално канцероген према оцени Светске здравствене организације за Европу, а то је суштина неуспеха ГМО у ЕУ. Треће, имамо контаминацију земљишта, водотокова, дивље флоре и фауне и култивисане флоре и фауне у окружењу. Стравични су снимци мука у којима умире зец који је бежао кроз парцелу соје третирану тоталним хербицидом. Ловци запажају да дивље свиње инстинктивно не залазе у поља ГМО кукуруза док има органског. Због примене инсектицида у фази цветања воћа и сунцокрета пчеле масовно уништавамо. Затим, имамо тровање пољопривредних произвођача који та средства користе недовољно обучени и опремљени. Како ветар мења правац, трује се и становништво око тих парцела, поготово деца, труднице, а резидуи тих пестицида остају на плодовима који се користе у исхрани. Оно си што једеш, рекао је Хипократ, а човек је на врху ланца исхране и све што задеси биље и животиње задесиће и човека.
Постајемо депонија ГМ отпада
Имамо контроверзу да ли је власт 2019. криомице, кроз измене Закона о безбедности
хране којима је увела и разне међународне стандарде, одобрила ГМО у Србији или створила
предуслов за то?
Србија је под сталном пресијом САД и њених западних савезника да промени Закон о ГМО из 2009. којим забрањује ГМО, а као ГМО „не сматра пољопривредни производ биљног порекла који садржи до 0,9 одсто примеса ГМО“, односно 0,1 одсто примеса у семену. То је у складу са стандардима ЕУ. Да избегну политичке проблеме мењајући тај закон, Министарство пољопривреде и парламент прибегли су обмани, па су 19. марта 2019. кроз измене Закона о безбедности хране на мала врата први пут у Србији увели појам ГМ хране (ГМХ). У томе је спорно што су сада животиње заштићеније од људи, јер је ГМХ за људе непрепознатљиво дефинисана као, цитирам, „ГМХ и ГМХ за животиње, храна и храна за животиње од ГМО“. У другом делу дефиниције, где се помиње „храна“, не пише ни за кога је, ни од чега је! Стручњак Института за српски језик у САНУ била је запрепашћена том небулозном дефиницијом, језички неисправном и становништву неразумљивом. Крију да је реч о ГМХ за људе, док за животиње не крију. Требало је да напишу, рекао сам у Скупштини, „ГМХ за политичаре и ГМХ за животиње“! Та дефиниција и међународни стандарди које помињете су правни основ да, у следећој етапи, промене Закон о ГМО и уведу ГМХ за људе тако што ће само преписати ову небулозну дефиницију. Ако се народ не побуни, према мојим сазнањима, Србија ће постати депонија и за ГМ отпад, као што је већ депонија за многе врсте отпада, од старих генерација аутомобила које су нама продали јер им је било скупо еколошко уништавање, па до канцерогених отпадних материја, које је мафија у спрези с политичарима закопавала у земљишту и наплаћивала као еколошки безбедно уништавање или извоз у друге земље. Колико је откривено дестинација закопаног таквог отпада, након цурења и еколошких катастрофа, а још нема ниједне правоснажне пресуде? Није речено ни ко је и колико осуђен због илегалног гајења ГМ соје у Србији, иако Министарство пољопривреде каже да годишње нађу 20‒30 таквих парцела и подносе прекршајне пријаве, јер то код нас није кривично дело, а и казне су нам десет пута мање него у Хрватској. Лањском изменом закона увели су уз ГМО и тзв. нову храну, као што је нанохрана. Ни то нисмо имали.
Нико не контролише увозну соју
Чиме се амерички „Монсанто“, који је купио немачки „Бајер“, бави(о) у Војводини
и да ли је тачно да имамо на хиљаде хектара под ГМ сојом?
„Монсанто“ има два сектора. Један, за ГМ соју, кукуруз, уљану репицу, сунцокрет, памук и, мање заступљене, све друге биљке и животиње, од лососа и свиња надаље. Други сектор је комерцијална производња. Има представништво у Новом Саду преко ког пласира конвенционална семена. То је званично. Међутим, пре пет година су истраживачи новосадског Института за ратарство у близини својих поља за производњу семенског кукуруза запазили сумњиве засаде кукуруза. Узели су узорке, испитали их у својим и другим нашим акредитованим лабораторијама, па је потврђено да је у 11 узорака реч о ГМО кукурузу. Према суперконтроли у иностранству, само један од тих узорака је генетички модификован, а остали нису. Како су наше лабораторије утврдиле да јесте ГМО, а странци да није? Или су из иностранства дате лажне информације? То је био класичан пример биотероризма: да се загаде наша поља семенског кукуруза и да се Србија као извозник маркетиншки уништи за семенски кукуруз. Тачно је да имамо на хиљаде хектара ГМ соје. На основу налаза фитосанитарних инспектора у узоркованим засадима соје, процењујем да се годишње под ГМ сојом налази око 5.000 хектара од укупно 160.000 хектара. То са уобичајеним приносом од три тоне по хектару даје годишњу производњу од 15.000 тона ГМ соје, а то је конвој 750 шлепера које нико не контролише. Највећи део тако произведене ГМ соје, углавном у Мачви и Срему, завршава у приручним мешаонама концентроване сточне хране и код појединих предузетника. Забрањена је и дрога, па у „Јовањици“ гаје „органску“ марихуану. Крши се сваки закон, па и онај о забрани ГМО.
Да ли се у Србији узгајају ГМ кромпир, парадајз, уљана репица или нека друга култура
и да ли нам је заштићено сточарство?
Вероватно појединци уносе семе ГМ биљака и гаје их на својим поседима, али то није превише заступљено. Далеко је већа опасност од увоза биљних и сточарских производа из земаља где је дозвољен ГМО у исхрани стоке и прехрамбеној индустрији. То се најчешће види на кондиторским производима, где у декларацији стоји да садржи и сируп од ГМ кукуруза, без навођења процентуалног учешћа (да ли је изнад 0,9 одсто) или код увоза меса и прерађевина од стоке храњене ГМ кукурузом и сојином сачмом, за које наши инспектори кажу да нема основа да их третирамо као ГМХ јер су ти ГМО прерађени у пробавном тракту животиња! То је нонсенс. Наиме, Србија има само једног истраживача, он је са београдског Медицинског факултета, који у САД ради експерименте о утицају ГМО у исхрани. Резултати показују да се и у млеку америчких мајки налазе последице коришћења ГМО. Дакле, не разграђује се све у организму стоке.
Угрожена безбедност државе
Које ГМО производе увозимо (донације, куповина) и продајемо грађанима?
Увозе се прехрамбени производи који садрже неке додатке од ГМО (као сируп од ГМ кукуруза), затим разне смесе са додацима ГМО, а посебно млеко, месо и њихове прерађевине, од стоке храњене ГМ храном. Веома су индикативни подаци министарстава пољопривреде и трговине о томе колико је у Србију увезено контингената пошиљака хране за животиње. Тренд је од 43.219 контингената у 2013. до 61.827. контингената у 2017, а проценат узорака узетих по закону о ГМО је свега између 4,3 одсто у 2016. и 7,2 одсто у 2017. Више од 95 одсто пошиљака уопште не контролишу на ГМО! А од узетих узорака, у свих пет година, издато је свега 14 решења о забрани увоза по Закону о ГМО, јер су имали ГМО изнад дозвољених 0,9 или 0,1 одсто. Да се питам, увео бих нулту толеранцију присуства ГМО у семенима јер и једно зрно од 1.000 може да контаминира сва друга.
Какав је квалитет лабораторијске контроле увоза хране, семена, хербицида?
Узима се мали проценат узорака, посебно код производа који садрже кукуруз, соју, пиринач, уљану репицу, шећерну репу и њихове прерађевине. Не постоји методологија за контролу увезеног меса на присуство ГМО. Ниједна наша лабораторија није акредитована за контролу увезеног меса јер се сматра да се ГМО разграђује у пробавном тракту животиња, што је веома дискутабилно. Имамо опрему, људе, узорковање, али званични подаци показују да контроле нема. Проблем је што контроли практично не подлеже роба из ЕУ или других земаља са којима имамо међусобне споразуме о признавању фитосанитарних решења. А знамо да у Шпанији има близу 100.000 хектара ГМ кукуруза и одређених врста поврћа. У поменутим извештајима оба министарства нисмо нашли да је узоркована ниједна врста поврћа. Остају за промишљање оне паприке бабуре, зелене, црвене, које су под конац истих димензија…
Гаси ли се семенска производња у Србији у корист ГМО?
Наша производња је потиснута и на домаћем тржишту најпре уласком страних дистрибутера, а у другој фази су они кренули у производњу и дораду семена. То може да утиче на прехрамбену безбедност становништва у неким ванредним или ратним околностима. Шта би са нама било под санкцијама УН 1992‒1996. да нисмо имали наша семена? Како бисмо засејали земљиште, чиме? О томе нико не размишља. А ја сам као асистент седамдесетих година с професорима радио анализу породичних домаћинстава на Пештеру која могу да уђу у програм војних резерви свежег меса, да војска не чува замрзнуто и бајато месо. Млади су остајали на селу. Сад за десет крава треба 30.000 евра и да се задужите код банке, а овде је војска стоку давала гратис уз одређене обавезе домаћинству.
Има ли корумпираних у САНУ?
Због чега сте 2014. искључени из Одбора за село САНУ?
На дводневном саветовању о ГМО у САНУ, генетичар са новосадског Пољопривредног факултета изнео је да генетичари данас знају како функционише једна трећина гена, за другу трећину могу да наслуте, а о трећој појма немају. Рекао је истину чим су академици из те области ћутали. Питао сам како би се осећао пробни пилот авиона за који зна како функционише трећина склопова, за другу слути, а о трећој појма нема и зашто се то не примењује и на храну. У паузи ме Никола Хајдн, председник САНУ, пита што сам против развоја науке јер сам против ГМО. Не спорим да су атомски физичари произвели атомску бомбу, али после Хирошиме и Нагасакија нико не мисли да је она на добробит човечанства и у складу са одрживом природом. После четири месеца добио сам допис о разрешењу у Одбору за село због његове реконструкције. Али у том одбору постоје лобисти за ГМО, зна се ко путује у Аргентину, Кину, ко им плаћа пут…
Шта показују резултати акције да локалне самоуправе забране производњу и продају
ГМО на својој територији?
Кренуо сам у то од 2002, кад сам се вратио из САД и видео да се Американцима слапови сала слажу као код пилади, од рамена до лаката и од кукова до колена. Од 2013. до краја 2016. око 7.000 одборника у 136 општина и градова једногласно су усвојили забрану ГМО. То је 80,5 одсто од 169 општина и градова (без КиМ). Види се да народ иде друмом, а политичари шумом. Добро је што сам послушао колегиницу из Норвешке, која ми је рекла да и код њих постоји корупција у естаблишменту и да зато са иницијативом кренем одоздо навише. Док су се они опасуљили, били смо стигли до 120 општина и градова.
А Сремска Митровица, Краљево и Нови Пазар?
У Сремској Митровици тадашњи градоначелник Бранислав Недимовић, данас министар пољопривреде, није дао да се иницијатива размотри. Обновили смо је прошле године, још нису одговорили. У Новом Пазару нема одборничке већине због конфронтације више фракција исте националне мањине. Али у Тутину и Сјеници забрана је једногласно подржана јер халал стандарди не дозвољавају ГМО. У Краљеву је због партијске неслоге и после натезања за забрану ГМО била мањина, нико није био против, али је већина била уздржана.
Посланици отуђени од народа
И Скупштина Србије је одбила иницијативу. Откуд раскорак између Владе и посланика с једне стране и одборника у општинским и скупштинама градова с друге?
То је доказ да су одборници подложнији утицају грађана и воде рачуна о њиховим животним интересима, док су посланици отуђенији од свог народа и подређени партиократским вођама, које морају да слушају, а вође су корумпиране захваљујући мултинационалним компанијама. Управо то потврђује поменуту сугестију моје колегинице из Норвешке. Кад буде расправа о промени Закона о избору народних посланика, предложићу расписивање референдума за три питања. Прво, да ли сте за или против ГМО. Друго, да ли сте за улазак или против уласка у ЕУ, да то једном раскрстимо јер живимо у папазјанији од прописа који се усвајају по стандардима Брисела и не могу да се примене јер нису у складу са нашим Уставом и законима. Треће, да ли сте за избор или против избора посланика по имену и презимену по изборним јединицама. Грађани могу да погреше 50 пута, али не могу да погреше 250 пута. Ово је партиократска демократија, јер сада свог посланика немају четири града и 72 општине од 169 општина и градова!
Шта пише у одговору на ваша питања директору Департмана за приступање Светској трговинској организацији (СТО), кад од 2018. Маја Гојковић неће да га проследи посланицима?
Пише да ГМО није једино спорно питање у вези с нашим пријемом у СТО. Наиме, државе које су примљене у СТО после 2013, кад је Србија напустила преговоре, имају право да нам поставе своје нове услове. Прихватање промета ГМО је услов САД да бисмо отворили наше тржиште. Маја неће да проследи ове информације јер тврде да нам је ГМО једини услов за пријем у СТО. А Словенија је постала члан позивајући се на наследно право из СФРЈ, која је била оснивач ГАТТ (трансформисан у СТО), што за Србију не важи. То је политичка одлука и још једна уцена у преднатовској агресији.
Каква је веза између наметања ГМО и евроатлантских интеграција?
Латентна
опасност јесте увек – претња НАТО армадом. Друга је ствар то што је та претња у
функцији „великог медведа“, иза леђа западноевропских политичара. То је најкраће.
Ко неће милом, мораће силом, а зато је битно да Србија остане војно неутрална. Али
на власти нам је сијасет НВО и покрета који се финансирају из буџета за евроатлантске
интеграције или директно из НАТО буџета, а додатно и од пореских обвезника у Србији.
Улазимо ли, мада нисмо члан ЕУ, у робовски однос с корумпираним Бриселом, који, видимо не само из протеста немачких сељака, уништава националне пољопривреде?
Апсолутно улазимо. Ми смо већ у таквом положају од потписивања Прелазног трговинског споразума, и посебно са потпуном применом Споразума о стабилизацији и придруживању. Омаловажени смо и због неспособних или потплаћених српских преговарача, који су прихватили минорна ИПАРД средства за пољопривреду, само 175 милиона евра. То је 25 милиона евра годишње, колико је за те намене добијала и Хрватска са двапут мањим бројем пољопривредних газдинстава, обрадивог земљишта и више него упола мање грла стоке у односу на Србију.
Ђелићево масло и мастило
Зашто је то прихваћено?
Да би се Божидар Ђелић хвалио пенкалом којим је то потписао, дали су му га на поклон, а он је рекао да ће то бити експонат у нашем музеју европских интеграција. После ми је Ђелић казао да није крив за продају пољопривредног земљишта странцима. „То су потписали они пре мене“, рекао је. Србија је једина земља која приступа ЕУ тако што је прихватила ту продају пре чланства у ЕУ! Хрватска је добила право да не продаје земљиште странцима седам година, Пољска и Мађарска 12 година после уласка у ЕУ, али су Мађари забранили ту продају. Колико су минорна средства које је Србија испреговарала, указује да је само Мађарска, као нова чланица ЕУ, за подстицај своје националне мањине у Србији издвојила чак 165 милиона евра бесповратних средстава или изузетно повољних кредита, па је тако мађарска национална мањина у Србији економски оснажена и остали у Војводини не могу да им буду конкурентни. Тако је модернизована фабрика сточне хране „Геби“ код Суботице.
Да ли прописи ЕУ забрањују чланицама да користе аутохтона семена?
То се регулише на националном и међународном нивоу. У пракси још не постоји децидирана забрана. Заговорници наилазе на отпор пре свега произвођача органских производа. И није ту реч само о сортама тих семена него и о аутохтоним расама стоке.
Анти-ГМО ставове у НВО тумаче као „обману јавности ради дизања панике и личне промоције“,
што пролази код недовољно образованог и неинформисаног народа.
За већину НВО у Србији анти-ГМО је прихватљив. За мањи број НВО које се финансирају из прозападних извора, а које представљају пипке западног октопода у Србији баш ме брига!
На који начин се Србија као део европског тржишта може одбранити од инсталирања
ГМО технологије?
На два начина. Прво, да уместо мноштва минорних удружења формира национално јака секторска удружења у пољопривреди и руралном развоју, као што су урадили пчелари или одгајивачи коза. Гранска удружења морају брже да се формирају и активно учествују у формирању секторске аграрне политике. Друго, грађани Србије треба да откажу поверење партиократским посланицима и подрже најугледније људе у свим областима привредног и друштвеног живота, који ће подржати минорних пет одсто за подстицај пољопривреде и руралног развоја. Лидерска партија садашње скупштинске већине обећавала је 2012. не само тих пет одсто већ и повећање сваке године за по један проценат док не стигне до десет одсто. Али СНС је издвајао у појединим годинама 2,23 одсто, у овој изборној години опет стижу буџетска лепа обећања. У том контексту подсетио бих на стихове Љиљане Браловић: „Ово није молитва, ово је крик! … Ово је крик упућен вама што нас представљате у земљи и свету. Јуче је у једном селу умро последњи становник, на бесповратни пут су га испратили мршави волови, пас и уплакани воћњаци у цвету.“
Чекам промене Устава
Ако је овде заиста реч о циљаном атаку на здравље становништва, безбедност земље и њену сувереност, зашто се не обратите и тужилаштву?
Чекам промене Устава и да председник републике именује судије и тужиоце. Ионако су све институције у земљи дерогиране од појединаца. Толико је поднетих пријава од стране опозиционих посланика, а тужилаштва не поступају по њима, само им још ја недостајем! Кад им унучад буду добијала туморе као пацови у експертименталном двогодишњем истраживању француског професора Сералинија, неће им требати већа казна за њихово нечињење. Далеко било.
ГМО бебе и ГМО војници
Филијала „Монсанта“ је у Француској 2006. осуђена због лажне декларације на паковању тоталног хербицида на бази глифосата, а пред Судом у Стразбуру немачки фармер добио је спор против Немачке јер је морао да уништи сав мед зато што су му пчеле дошле на туђа поља под ГМО биљкама. То су два спора у којима је доказано да ГМО има штетне последице и није у складу с природом. Од прошле године у свету се прешло на ГМ са биљака и животиња на људе. Добијене су прве две ГМ бебе у Кини, не зна се колико је тек тајних модификација већ урађено, нема показатеља да пратимо и сазнамо шта су узроци њиховог будућег понашања или болести. Посебно је проблематично што је биохемичар запослен у НАСА регистровао своју фирму за производњу кућних модела опреме за ГМ, по цени од 159,99 долара. Дакле, добровољно или присилно може радити генетичке модификације и на људима, нпр. дрогираним девојкама, а да они не знају. Седиште агенције ДАРФА је 3,5 километара од Пентагона. Буџетом од 3,5 милијарди долара 2018. је финансирала истраживања, без икаквих ограничења, за око 200 научника. Они су у области ГМ истраживали модификације војника тако да не осете бол, страх и панику у случају рањавања и издрже надљудске напоре, до тога да су радили на тзв. биљкама које су дојављивачи промена у окружењу (ако су засејане по минским пољима, из сателита се уочавају промене боје цвета на месту где је експлозив). То је после 1995. нуђено Хрватској, али забранио је њихов савет за биолошку безбедност јер се полен са тих биљака могао пренети на природне сроднике у окружењу. На сајту Савета безбедности УН су три обраћања сиријског амбасадора, који је од западних држава тражио да са сиријског ратишта повуку генетски модификоване војнике, укључујући и убице са експлозивом, до деце која врше окрутну ликвидацију заробљеника ножем. Нико на свету не купује вијетнамску пангу коју код нас рекламирају као филете сома. На пангу сам наишао у једном ресторану на Ади Циганлији, декларисана је као наш сом.
Изгубљено милион и по хектара ораница
ГМО девастира земљиште јер доводи до монокултурне производње, која ствара резистентне корове, а због примене тоталних хербицида смањује се биљни и животињски свет. Индиректно се масовно уништавају пчеле које омогућавају процес оплодње 90 одсто биљне производње. Код нас још нико није одговарао ни за једно масовно тровање пчела, чак ни кад је у Кикинди прошле године за једно поподне угинуло око 1.700 пчелињих друштава (у сваком је 40.000 до 50.000 пчела). Девастирање постоји и мимо ГМО. Анализа једина два потпуна пописа, из 1960. и 2012, показује да је Србија без КиМ за 52 године изгубила 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта. Прехрамбену безбедност 2012. нису могли да обезбеде осам од 25 округа и 47 од 169 општина, јер нису имали 20 ари обрадивог земљишта по становнику.
Отети земља, вода, руде, на реду су шуме
Србија је једна од ретких земаља која је од 1960. до1980. заокружила репроцелину од производње квалитетног семена, хибрида, преко производње минералних ђубрива и пестицида, затим производње пољопривредне механизације и значајних складишних и прерађивачких капацитета, и све то без присуства ГМО. Током деведесетих, и посебно после тзв. октобарске револуције 2000, почела је приватизација у којој су највише страдали радници и стока. У агропривреди је отпуштено више од 100.000 радника, сточарство је десетковано на тзв. друштвеним газдинствима. Изгубљена су најквалитетнија матична стада, последица је смањење квалитета приплодних грла на породичним газдинствима, тиме и умањена производња млека и меса. На то долази убрзана либерализација тржишта хране. Преко Прелазног трговинског споразума са ЕУ из 2008. и Споразума о стабилизацији и придруживању де јуре је фингирана, а дефакто реализована продаја странцима највећих, најуређенијих и најквалитетнијих земљишних комплекса. И то оснивањем „српских фирми“ са по 500 евра иностраног капитала, које су купиле значајне делове територије Србије по багателним ценама, за тепсију рибе по хектару. Тако је Србија остала без могућности планирања и контроле плодореда на тим пољопривредним површинама у складу са својим потребама. Онај који је узео Зобнатицу, где су гајени кукуруз и овас, засадио је боровницу и извози је. Ко зна шта се гаји код највећег ветропарка који су посетили Вучић и Брнабићева, а новинари нису пуштени да уђу. Извршен је ланд граббинг (отимање земље), узета је и вода, као и рудна богатства, сад су на реду шуме.
Разговарала: Драгица Бг. Пушоњић
Извор:beogradski-glas.rs
