Србија наставила политику етапног признања своје територије

Српска јавност сазнала је из уста Жозепа Бореља, високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, да су „Косово и Србија“ закључили споразум о слободи кретања.

Тако је на мала врата, као некакав информациони уљез, у нашу јавност ушла вест о победи Куртијевог начела о реципроцитету између „две државе“ када је реч о слободи кретања. Укратко, Србија је пристала да омогући слободан улаз/излаз такозваних Косовара са својим нелегалним личним картама, а заузврат ће сви имаоци личне карте Србије, рачунајући и Србе из Покрајине, моћи да уживају исто право које им пружа квазидржава Косово. Такве међусобне концесије путем међународног споразума чине само државе, те се стога може закључити да је Србија и овим споразумом, почевши од темељног Бриселског споразума из априла 2013, наставила са политиком етапног признања своје отцепљене територије.

Једина концесија за српску страну јесте право Срба из Покрајине да путују у Србију без докумената за улазак и излазак, што је истоветно праву Албанаца који немају исправе Републике Србије. Али ће и та, сада више симболичка, разлика брзо изгубити сваки значај. Наиме, будући да још нема договора у вези са регистарским таблицама, пошто је званична Србија већ навикла косметске Албанце, Америку и ЕУ на своју „кооперативност”, може се очекивати још једно брзо попуштање. Када покрајински Срби опет некаквим заједничким споразумом буду принуђени на Куртијеве регистарске таблице, мораће ради тога да узму документа нелегалних власти „Косова“. Тада ће се истопити и последња разлика између Срба и тзв. Косовара. У државно-административном смислу сви ће бити „Косовари“, да не кажемо „грађани Косова“.

Председник Србије може да прикрива још један пораз званичне Србије својом маглом званом „отворени Балкан“. То је шифра његове европске покривалице за вишегодишње предавање Косова. Ту формулу дефинитивног признања „Косова“ већ је прихватио и тамошњи „премијер“ својим планом „Процес нормализације између Србије и Косова –  регионални оквир“. Тамо, у осам тачака, у којима се види амерички рукопис, он даје „своју“ визију Вучићеве стваралачке идеје. Од тзв. западног Балкана ствара се мини-унија „шест држава“ са скромним циљем да се постигне заједничко тржиште. Колико је, заједно са слободом кретања људи, реч о нереалном циљу, говори чињеница да после више од деценије и по постојања није остварен ни много скромнији план о зони слободне трговине (ЦЕФТА).

Европској унији, која изиграва главног посредника у овом процесу, не сметају овакве политичке небулозе. А зашто би, када оне воде ка готово недостижном циљу – потпуном признању „Косова“ од стране Србије, која већ више од деценије у лику Александра Вучића, колаборира на поништавању српског суверенитета на Косову и Метохији.

Председништво Покрета за одбрану КиМ

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!