“Србија наде“ и “Србија против насиља“ су две анти-Србије
“Србија наде“ и “Србија против насиља“ су две анти-Србије, које су изгубиле сваку супстанцијалну везу и са Србијом и са било чиме српским. Прва која је дала образ за оброк и срозала се до најнижег бешчашћа на челу са НАТО-позицијом и друга која се одрекла сопства и “заробила себе у туђина“ на челу са НАТО-опозицијом. При чему су вође и позивари и једних и других оставили Србију без сваке наде и подвргли је сверазарајућем насиљу Америке, Европске Уније и непријатељског окружења.
Ако права, српска Србија уопште још постоји, она се налази само међу онима који се не опредељују за било шта од понуђеног, не излазе на изборе, не гледају ни Пинк ни N1, не учествују у наметнутој и контролисаној игри са подметнутим играчима. Они немају своју варијанту у политици нити је у оваквом поретку ствари могу имати, они су на сваки начин сапети и осујећени и њихово деловање је сведено само на ретке независне појединце и групе. Али су они једино што је од Србије заиста остало.
Аутор: Светислав Пушоњић
