Србија дотакла дно: 3 године и 2 месеца због 2 биљке канабиса за лечење болесног Мрђића!!

Фото: Shutterstock

УРАДИЛИ СУ ТО. 11. децембра 2021., у суботу на нерадни дан, без налога да се јави на издржавање казне, а што је законска обавеза (Закон о извршењу кривичних санкција), полиција је дошла на врата и одвела Драгољуба Мрђића у Забелу.

ЗАШТО овако супротно закону уз коришћење присиле отимате хронично болесног човека старијег од 60 година, који је чекао позив како би мирно сам отишао у затвор? Мрђа није Веља Беливук, никад се није бавио криминалом и за свих пет година трајања ПРОЦЕСА никад није избегавао позив. Присилно одвођење уместо личног осласка може да утиче на усовни отпуст и онај у Другом општинском суду који је издао наређење је то знао!

Захтевамо објашњење од Министарства правосуђа зашто се у случајевима болесних људи који се лече канабисом на разне начине, некад драстично крше права осумњичених и осуђених? Јер ово сада није изузетак већ је постало правило.

Питања за све у Србији који се баве људским правима и такозваном “владавином права”:
Како се дошло до тога да тешко болесни који спас налазе у канабису (а који је у многим напредним државама света већ деценијама званично лек), ако саде или поседују свој лек буду третирани и осуђени као да су убице или највећи босови мафије?
Како то да се у процесима утврди да нису продавали нити омогућавали другима коришћење већ су користили себи за лечење, ипак буду осуђени на више од три године затвора. Као Драгољуб Мрђић од судије Бојана Мишића, па онда тако неразумну драконску пресуду потврде без пардона и апелациони, па затим касациони?

Иако се вештачење ради неакредитованом методом, у нереферентној лабораторији МУП-а, судија по дефиницији одбије захтев за нову независну анализу пронађене супстанце?

Иако одбрана доведе искуснијег вештака који је упознат са канабисом, има дугогодишња искуства у анализама и који стручно оспори вештачење тужилаштва?

Иако НЕ ПОСТОЈИ ПРЕДМЕТ ДЕЛА, тј заплењени канабис, а што су одбрана и сам судија захтевали од тужилаштва да се покаже и поново вештачи, па судија (Мишић) напрасно одустане од захтева после три године захтева да се оспорени предмет дела покаже?! Нестао као у много случајева пре завршетка процеса? Нема санкција за тужилаштво које се три године оглушава о јасне захтеве судије, али има за туженог..?

Како смо дошли до овог тренутка потпуног урушавања сваког смисла правосуђа? Како смо као друштво и појединци, где првенствено мислимо на судије, толико одступили од самог смисла права, правде и правосуђа? И зашто, јер то је можда кључно питање?

Пресудом Драгољубу Мрђићу је обесмишљено читаво правосуђе и сам смисао кажњавања. Смртна казна у Србији постоји! Три године и два месеца затвора због две биљке, су за болесног човека без лека – смртна пресуда!

ДОКАЗ: 3 године и 2 месеца затвора за болесног Мрђића, пошто је сам судија Бојан Мишић утврдио да је канабис користио за лечење, па то потврде сјајни борци против криминала из апелационог па онда и касационог суда. А зашто овако… ником од правника који су видели предмет није јасно?

Како то да држава и правосуђе већ годину дана не извршавају своју законску обавезу усаглашавања домаће листе (списка) за ПКС (психоактивне контролисане супстанце) са обавезујућом листом УН (члан 8. Закона о ПКС)?? Зашто је ово изузетно битно у процесима против корисника Канабиса? Зато што је канабис 2. децембра 2020. уклоњен са УН листе НАРКОТИКА, тј тешко опасних супстанци по здравље и живот, и остављен у листи контролисаних лекова, а сам кривични закон (чл. 246/247) се односи управо на супстанце опасне по здравље људи, а што канабис више неће бити онда када листа Министарства здравља буде усклађена са листом УН! Овако су права болесних драстично згажена од самог Минситарства здравља које предуго не реагује и не извршава своју законску обавезу, док само Министарство правде врти палчеве, звиждуће и гледа у плафон, док се права грађана крше. Заиста “слепа Правда”.

Занимљиво је да се управо у овом “вакум периоду” неусаглашавања листа, убрзано десио велики број драконских пресуда болеснима и корисницима који нису имали дело продаје? Најчешће се радило о поседовању мале количине или узгоју канабиса за потреба лечења.

Данас је у стану Мрђића остала Драгољубова тешко болесна жена, у потпуности неспособна да се стара о себи, неспособна да изађе у продавницу сама… Тамница за Драгољуба значи скоро сигурну смрт за њу. Без Мрђине помоћи је остао и његов брат близанац, чија је епилепсија у доста тежем облику јер је касније од Драгољуба почео да користи Канабис. Такође треба нагласити да Драгољуб који је болсетан од епилепсије од младости, већ 20 година није имао епи нападе од дана када користи Канабис! У затвору ће бити три године и два месеца без јединог лека који му је одржавао здравље, биће на принудним лековима који му нису помагали.

Да се разумемо, НИКО НЕ ТРЕБА НИКАД ДА ОДГОВАРА ЗБОГ КАНАБИСА, па ни велики узгајивачи. Канабис је лек, важан нутритив и најважнија биљка за еко индустрије 21. века. Али закон је тренутно такав какав је, па како то да је свима нормално да неко са килограмом канабиса добије годину дана наногице или само услов, чега им доста у пресудама, или као певач Раста добије годину наногице за финалних око 550 грама (кренуло се са око 900), док Мрђа за 80гр од две биљке робија 3 године и два месеца, Станислав Зорић самохрани отац за 37 грама одробијао је 3 године, Михаљ за 4 биљке без цветања у саксији робија 3 године (пао је листић поред и то се рачуна као “стављање у промет, а не “узгој” и другачије кажњава, што је посебна злоупотреба закона у препорученој процедури посебно за канабис, Милош Матејић отац 5 малолетне деце за покушај садње робија 3 године затвора, уз хиљаде других сличних случајева затвора за минималне количине канабиса и узгој?

Да ли је тачно да овим пресудама невиним људима, посебно онима који сами себи саде, и посебно самом правосудном “праксом” за канабис, део система заправо штити монопол мафије, њен узгој и трговину канабисом, као и повлашћене заштићене дилере, или то само тако изгледа на основу чињеница и супротстављених пресуда? Ово се назива “владавина права”…????

Треба подсетити да се српско правосуђе више не заснива на “мишљењу судије о намерама”, већ искључиво на доказима и да постоји пресуда апелационог суда у Нишу управо за дело поседовања сличне количине као и код Мрђића, где је укинута пресуда, јер се заснивала на мишљењу судије а где је показано да је муж канабис набавио због лечења своје супруге.

И уз све ово постоји нешто далеко страшније. Никог није брига, ни медије, ни правнике, ни политичаре ни све душебрижнике друштва, ни десетине нго које се боре “за људска права”, ни лажну интелигенцију, ни стотине хиљада корисника који се само надају да неће баш и њих… Постали смо одвратно лицемерно друштво без трунке бриге једних за друге, без емпатије, без хуманости и осећаја за патњу “оних других”

Јер Србија није хумано друштво и у Србији не постоји стварна брига за болесне. Ви сте за све НЕВИДЉИВИ! У Србији постоји једино брига за интересе велике фармације и мафије. И зато јој је прохибицијом омогућен монопол и баснословна илегална зарада од Канабиса која на дневном нивоу износи више милиона евра и која генерише широку корупцију. Ако то и није било пре, данас јесте.

Управо кажњавање тешко болесних и невиних корисника и сама забрана лечења биљком је оно што као ПРВО мора да се промени, ако желимо да као народ, друштво и држава изађемо из мрака примитивизма и варварства средњовековних казни за болесне и оне који другачије мисле. Ни једна млада особа која држи до себе неће желети нити остати у једном оваквом репресивном систему које гази болесне и људска права и забрањује лек, зарад добробити мафије и оних који је штите и у којем ће да ти униште живот и будућност ако ти нађу џоинт или грам траве. И не треба им замерити због тога што одлазе ако могу, одлазе они најспособнији, највреднији за нашу државу, за будућност свих. То је ненадокнадиво.

Из пресуде Мрђићу, видимо шокантно незнање и измишљање вештака из НКТЦ лабораторије (МУП), исте оне која вештачи налазе које муп прикупи. Вештачење одбране је побило речи вештака тужилаштва и оспорило сам метод анализе као НЕПРЕЦИЗАН И НЕАКРЕДИТОВАН, али су судија Мишић као и сви остале судије у процесу остале неме.

Да ли су и зашто баш они који сами себи узгајају Канабис највећи непријатељи државе? Узгој канабиса је данас изгледа највећи криминал у Србији, а разлог изгледа може да буде само један – заштита интереса и финансија Мафије?

Примери апсурда судских процеса за канабис у српским судницама. Сви су осуђени уз доказе који нигде у правосуђу не би могли да прођу, осим у Србији – користе се налази лабораторије МУП-а (НКТЦ) и методе које нису акредитоване. А нису акредитоване јер могу да буду врло непрецизне и непоуздане, па могу показати преко 0,3, а да је проценат ТХЦ заправо испод 0,3%. истовремено постоје друге националне лабораторије које имају софистициране методе анализе. Да апсурд буде већи а право још обесмишљеније, правосуђе тако и узорке који показују мање од 0,3% ТХЦ оцењује као “дрога тип”. И таква слична класификација заиста постоји у правилнику ЕМЦДДА, али се ово “друг тyпе” односи на “ТИП ЛЕК”, јер реч ‘друг’ у оригиналу на енглеском значи “ЛЕК” док се ‘дроге’ означавају речју “нарцотиц” (наркотици, тј ‘опојне дроге’ код нас)!
Ова замена значења израза из потписаих међународних обавеза никако не може да буде случајна и верујемо да је наметнута од оних појединаца из врха правосуђа који штите интересе оних који желе да канабис и даље буде забрањен у Србији:

Метода НКТЦ којом се људи шаљу на дугогодишње робије – НИЈЕ АКРЕДИТОВАНА!

Да постоји правосуђе и независни адвокати ово би у свим случајевима код ма које супстанце морало да се заврши ослобађајућим пресудама услед недостатка релевантних доказа. Питање је зашто адвокати не користе чињенице? Пун документ који показује извор, тј неакредитовану методу, нереферентне лабораторије:

И за мање од 0,3% ТХЦ у мање од 0,3 грама пронађене масе у опушку – обавезан затвор. За све који нису део заштићених.
Прохибиција данас директно штити високоразвијен монопол мафије, јер канабис представља не само највећи извор илегалних финансија мафије скоро свуда у свету, обзиром на број корисника, она тиме представља и основ финасирања корупције на локалу, као и унутар система. И ту везу нажалост последњих година сви јасно видимо. Решење је јасно и видимо га широм Европе и света – укидање прохибиције биљке и њена доступност пацијентима постаје основни начин борбе против мафије.

Приредио М. Симић и ИРКА тим

Конференција за медије из октобра 2021. Сведочење болесних осуђених због узгоја и лечења Канабисом, где Мрђић и адвокатица Д. Аџић уз остале сведоче о грубом кршењу закона од стране правосуђа у процесима везаним за канабис.

Извор: Ирка.орг

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!