Срби убеђени да на Западу све ваља, а код нас ништа не ваља!
Оно што мене брине више од свега у вези са судбином Срба у савременом свету је чињеница да Срби и даље, упркос толиким негативним искуствима са Западом, толиким несрећама и страдањима индукованим директно из западних центара, толиким доказима западне мржње и презира према Србима и читавом православном словенству, чак и упркос све очигледнијој хипокризији и декаденцији Запада који и духовно и биолошки атрофира на наше очи, и даље имају само речи хвале за Запад, и даље се куну у његове “цивилизацијске тековине“, и даље желе да буду примљени под његово окриље, и даље га имитирају, идеализују и одмеравају сваку своју мисао, осећање, поступак у односу на Запад…
И даље убеђени да на Западу све ваља, а код нас ништа не ваља!
И то није тако само код жалосне “елите“ – политичке, интелектуалне, богаташке – већ и код обичног народа у огромној већини. Почни било ком камионџији или зидару да причаш лоше о Западу и он ће ти се моментално успротивити истим аргументима као и било који високообразовани – да се ради о “озбиљним и уређеним земљама“ за којима ми “много заостајемо“ и чији ниво никада нећемо достићи (из чега ваљда произилази да нас не без разлога злостављају, презиру и понижавају и да то ваљда тако и треба, јер боље и не заслужујемо).
Не знам да ли је суђено да заувек ишчезнемо из историје, али ако јесте онда бар да знамо да ће се то догодити само због превелике и неуништиве љубави према Западу и његовим такозваним “вредностима“, због превелике жудње да му се саобразимо, макар се морали одрећи свега сопственог, ионако “небитног“ и “безвредног“ – како писма, вере, културе, тако и територије, природних ресурса, душе, достојанства, здраве памети. Многи су пропали због слепе љубави према погрешној особи, која ту љубав не само што ничим није заслужила, него је на њу узвраћала охолим презиром, константном срџбом, бескрупулозним искоришћавањем, батинама, понижавањем.
То вам је прича о нама и Западу, јер и народи пролазе на исти начин кад се безнадежно заљубе у своје исконске мрзитеље, крвнике и уништитеље.
Аутор: Светислав Пушоњић
