Срби у Црној Гори коначно требају да узму ствар у своје руке
Проблем тзв. црногорске националности је вишеслојан. Без утицаја хрватских усташа и његовог уоквирења у Титов комунистички експеимент током 20. века, ово питање се не би ни постављало јер у свим овим регијама живи један те исти историјски српски народ.
Ово што видите на слици показује географску сложеност данашње Црне Горе.
Историјски посматрано, само ово под црвеном бојом може да се зове Црна Гора и само људи који потичу са простора 4 историјске нахије Старе Црне Горе (катунска, црмничка, ријечка, љешанска) могу за себе да тврде да су завичајно Црногорци, а етнички, наравно, Срби.
Са тог простора потиче историјска српска држава Црна Гора која настаје као збег српских избеглица који се окупљају око трона митрополита цетињских како би сачували своје српство и православље и борили се за обнову Hемањићке Србије. Потпуно је бесмислено да се људи који потичу са простора Брда тј. седам српских племена Бјелопавлићи, Братоножићи, Васојевићи, Кучи, Морачани, Пипери, и Ровчани, називају Црногорцима.
Сама Црна Гора се због Брђана и региона Брда, која су полако једно по једно племе улазили у састав Црне Горе, до 1878. године званично звала Црна Гора и Брда! Како сада потомци тих Брђана који су некада своје име уткали у име државе Црне Горе и Брда, сада се одричу својих Брда и племена и сами себе зову националним Црногорцима? Треба ли помињати да рецимо највеће српско племе Васојевићи уопште нису желели да уђу у Црну Гору, већ у Србију и да им је једино немање физичке границе са Кнежевном Србијом била препрека да уђу у Србију.
А ако се погледа шта је историјски радила држава Црна Гора племенима Брда, онда се тек треба питати колико треба бити забораван и игнорисати чињенице па да један Брђанин за себе данас каже да је „Црногорац“.
Два једина световна владара монашке династије Петровић-Његош су посебно били брутални према Брђанима.
Први световни владар Књаз Данило је данас скоро непознат по својим злочинима над српским народом, нарочито над српским племенима из Брда Бјелопавлићима и Кучима. На Духове 1854. године је са својим перјаницима сишао у Бјелопавлиће, отео десетак попадија, свештеничких кћери и девојака стасалих за удају, па их са перјаницима силовао цео дан по околини.
Према Кучима је био још гори, заједно са својим братом војводом Мирком, када је јула 1856. године побио више од 300 Куча—све саме жене, бебе и старце, бацавши их по околним јамама.
Због свега тога је књаз Данило био и убијен од стране једног Бјелопавлића, док је његов наследник Никола највећу бјелопавлићку варош назвао управо по свом наопаком стрицу (Даниловград), чиме је исказао шта мисли о тим дешавањима. Такође је Мило Ђукановић, иначе пореклом Катуњанин, на улазу у Куче саградио споменик Мирку Петровићу—опет исказујући да се слаже са клањима кучких беба, како би Кучима гурао прст у око.
Треба ли помињати да је рецимо Бока била дуже у саставу Hемањићке Србије него Црне Горе, у коју први пут улази тек 1945. године. Да не помињемо да се више од пола буџета Црне Горе данас пуни туризмом из Боке и да се на свакој разгледници налази искључиво српска Бока, која је у потпуности занемарена од стране црногорских властодржаца Ђукановића-Милатовића-Спајића.
Да не помињемо српско Приморје попут Грбља, Мајина итд. који су очували своје српство под најгрђом окупацијом римокатолчке Венеције, Hаполеона, Аустроугарске. Ту никада ни „Ц“ од Црне Горе није било, већ само српство и православље. И исто као у српској Боки и Приморје само служи као златна кока туризма, отима се Свети Стефан Србима приморцима да би се за Мила ту правили бесни хотели од којих српски народ у Приморју ни белу пару не види.
А тек шта рећи о делу старе Рашке или на пример Старој Херцеговини (источном делу географске Херцеговине Светог Саве) који у Црну Гору улази тек на Берлинском Конгресу 1878. године, а који данас чини половину територије државе Црне Горе. Како у Херцеговини неко себе може да зове етничким Црногорцем, то нам тек није јасно? Оно што је јасно је то да Срби у држави Црној Гори коначно морају да узму ствар у своје руке. Hајпре је потребно одбранити српско име и да се сви изјаснимо као наши преци Срби, без обзира из ког од ових региона потичемо.
А касније ће бити потребно да се учини оно што нам је рођени Подгоричанин Стефан Hемања показао, а то је уједињење у слободну православну Србију!
Извор: Историја Срба
