Србија се буди, Србија се буни
Има нешто чега се евроунијатска колонијална управа посебно плаши, нешто што не могу да контролишу полицијом и ригидном применом проблематичне законске регулативе. То је оправдани бес пониженог и згаженог народа, који нема другог начина да стане на пут безакоњу и неправди, осим да узме ствар у своје руке и одлучно узврати ударац, не гледајући где удара. Протести широм Србије против копања литијума пробудио је наду да се можемо изборити за слободу. Посебно охрабрује чињеница да су протести народни без некакве посебне организације и уплитање политичких организација и странака.
Како би у корену сасекла сваки оправдани отпор и спречила народ да се организује и брани своје право на слободу и живот, евроунијатска колонијална управа преко своје пропаганде машинерије покушава да протесте прикаже као контролисану политичку манипулацију са малим бројем људи. Међутим, слике и снимци који се шире друштвеним мрежама све то демантује.
Јединство у злу глобалиста и оних који владају у Србији може се једино срушити народним јединством у борби за слободу. Неопходно је да престану поделе на подобне и неподобне, да наше несугласице и разлике превазиђемо због општег добра. Не треба да буде некаквог условљавања и селектовања, већ треба да буде стварање јединства свих покрета, организација и истакнутих појединаца који искрено могу и желе да помогну стварања општенародоног фронта. Да би смо спречили уништење од Бога нам дате земље, издају, изборили се за слободу неопходна је одлучна, храбра, јединствeна и пожртвована борба са крајњим циљем спречити да се Србија претвори у рударску колонију и ослобођање од Западних окова. Не сме се стати као прошлог пута, да евроунијатска колонијална управа због притиска народа привремено одложи планове Рио Тинта, већ треба тражити њихову смену и одговорност.
Прво вером у Бога, а потом и снагом свог оружја, Срби су успели сачувати своју кућу и земљу, а тамо где и једног и другог није било више нас нема. Узор треба да нам буду србски војници – јунаци који су живели и борили се са Христовом љубављу, која је увек спремна да се жртвује за све оно што је узвишено, Божанско и национално, који су своје животе дали, знајући шта дају и зашто дају, који су се за слободу борили и изборили! Без борбе и спремности на жртву, нема нам опстанка.
Кренимо, у бој за правду и слободу држећи се речи великог Вожда Карађорђа, који је робовима донео слободу: “Тако, браћо наша, ја вас опет позивам да сви на ноге устанете и оружје подигнете на непријатеља, који на нас пође, да се са њим бијемо. Ми ни на кога полазити и наступати нећемо, а који би на нас пошао да се од њега бранимо. Боље је у својој Вери и своме Отачаству умрети, него Веру своју погазити“.
Зато уместо великих прича и надахнутих текстова, уместо лажног умиривања савести, уместо тражења изговора, покажимо издајничкој колонијалној управи и Западним колонизаторима, да иако опљачкани, понижени и морално сломљени после свих невоља које су нас задесиле, ипак у нама има довољно снаге и воље да устанемо и уз Божију помоћ зло победимо!
Србија се несме умирити док издајнике не затвори, Западне колонизаторе не отера и народ и државу не ослободи! Уз чврсту и јаку веру, одлучну и упорну борбу можемо успети. То нам налаже и теорија природног права која гласи: “Народ има права на побуну, када се осети угрожен у виталним животним интересима.“ Србија је данас пред уништењем, а Срби пред истребљењем! Зар нам треба више разлога?
Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Раб Божији Горан Живковић
