Срби се деле у четири велике групе
Као што рече један наш истакнути духовник, Срби су кроз своју историју учинили много у славу Господа и за добробит свога народа и читавог света, али једно нису успели никад, а то је да се сложе. Увек су у нашем народу постојале поделе, које су нам само наносиле штету. То је добро знао и највећи и најзначајнији Србин, икад рођен, Свети Сава, који је због тога и оставио поруку народу свом:“Само слога Србина спасава“. Срби никако да ту поруку прихвате и спроведу у дело.
Поделе су увек постојале, али оне нису никада биле тако дубоке и болне као данас. Србски народ је подељен у четири велике групе:
1. ЕВРОУНИЈАТСКА СРБИЈА
Ту спадајају сви они који хоће да Србију увуку у европску, натовску, екуменистичку или било какву сличну унију. Има само један услов да би припали наведеним унијама, а то је да се пре тога одрекнемо наше вере и себе самих и да се поклонимо сатани. Овој Србији припадају сви они који продадоше веру за вечеру, поштење за печење, а Крсте за масне прсте. То су они којима није ништа свето, ни вера, ни име, ни част, за њих све има цену и може да се прода. То су они који се Бога не боје, нити људи стиде, или како Св. Николај Жички написа у Небеској Литургији: “…којих би се и марва постидела“. Њихова крилатица је увек била иста и остаће до краја, а гласи: Циљ оправдава средство. Једини циљ који имају је лични интереси, односно како задовољити своје страсти. У Светом Писму је за њих написано:“Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде непријатељ Божји постаје“ (Јк.4,4). Овој групи припада, на нашу велику срамоту и жалост, и духовна и световна власт у Србији.
2. НЕУТРАЛНА СРБИЈА
Она се под поветарцом савија, час лево, час десно. Ту припадају они који, због неког свога лажног мира, покушавају да умире своју савест, варајући и себе и друге, тврде како се то њих не тиче и да они не могу ништа променити. Они су најопаснији, јер држећи се по страни не знаш шта мисле и коме ће се царству приволети. За њих је најбоље рекао Св.Николај Жички у својој беседи о Неутралним: “… видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни, а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. …неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи, а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је.“ Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.“ Даље каже: “Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа.“ Господ поручује неутралним: „Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр.3,16).
3. НАЦИОНАЛИСТИЧКА СРБИЈА
Лепо је волети своју земљу и бити националиста као што су били наши свети преци, који су се трудили да задобију пре свега Небеско Царство, са којим се једино може сачувати земаљско царство на дуже време. Међутим, овде је реч о онима који се бусају у груди своје, како су велики Срби, а да не знају ни шта то значи. То су они који желе промене без Бога, желе да мењају друге, а да себе нису променили. Сматрају да то што су Срби, да је то довољно за благостање. Величају србску историју без Бога, смишљено занемарујући чињеницу да смо као народ сазрели и постали велики тек прихватањем Бога. Јадно је то Србство, јер је без Бога. Они се уздају у себе и своје мишице, односно наду полажу у човека, а не у Бога. Таквима је Господ поручио: “…да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово“ (Јер.17,5).
4. СВЕТОСАВСКА СРБИЈА
То је нада овој земљи, то је њена со. Светосавску Србију чини верно Христово стадо, које се држи завета, који је наш Свети Сава дао Господу у име свога народа, а који је на Косову пољу, крвљу запечећен од стране Св.великомученика Кнеза Лазара и његове војске, да је народ србски Христов. Тај светосавски део, чини народ и клир црквени који се, по узору на своје свете претке, боре за своју Православну веру и отачаство и ако треба жртвоваће се за Крст Часни и слободу златну. Неће да мењају друге, јер су свесни да то може само Господ. Они теже да промене себе кроз покајање, молитву и пост. Имају љубав и разумевање за све, праштају свима и нуде и други образ да им се удари шамар. Али, то праштање се односи само на личне непријатеље. Кад је у питању непријатељ Господа и нашег отачаства, ту праштања нема и не сме га бити. За њих важи дивна мисао Арх. Аверкије Џорданвилског: “Борећи се одлучно и са најмањим пројавама зла и греха у сопственој души, не бојмо се да откривамо и разлобличавамо зло свуда где се јавља данас – не по гордости и самољубљу, него једино – по љубави према истини.“ Држе се речи Св. Јована Златоустог: “До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе.“ Светосавска Србија зна, да се једино Србија може спасти пропасти у коју срља, ако се народ пробуди, покаје, очисти, причести и сабере под један Светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и отачаства.
Човек који данас, верујем, припада Небеској Србији, а који је својим животом и жртвом (убијен је од стране евроунијатске Србије) сведочио шта је Светосавље, Небојша Крстић оснивач Отачаственог покрета Образ, оставио нам је једну дивну поуку: “Света Србија која дише пуним плућима заветне светосавске побожности и која непопустиво чврсто држи србски крсташ барјак који свима и свагда неућутно сведочи да Србство зна свој пут – пут Богочовека. Са тога крстоносног пута нема нам одступања, јер, онај ко одступи одриче се своје вере православне и својег имена србскога. А неверни и безимени нису потребни ни Богу ни људима.“
Срби, размислите добро којој Србији припадате.
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Грешни раб Божији Горан Живковић
