Срби пробудите се, Србија Вас зове
“Племе моје сном мртвијем спава“– Његош
Духовни и морали пад нашег народа, који траје више деценија, данас скоро да је достигао дубину са које повратка нема. Све то време беспрекидно тровани разним идеологијама (комунизам, хуманизам, глобализам, екуменизам…), постали смо као зомбији, безоћајни и незаинтересовани за било шта што надилази наше личне потребе и проблеме, размишљајући стомаком а не главом. Срби су постали безлична маса коју је лако обликовати по плановима светских моћника, а држава је постала дрво без корена и кућа без темеља.
“Постадосмо подсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас’‘(Пс.78-4)
Данас, када хоће из наших душа да ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, када нам из тела чупaју срце наше, Свето Косово и Метохију, Срби ћуте. Док папољубац Порфирије и екуменисти покушавају да нам веру униште јересима, док нам уз помоћ највећег издајника Вучића и његове СНС секте отимају нашу дедовину крвљу стечену, док нам убијају браћу и сестре, народ ужива у програмским садржајима никад бројнијих и никад беднијих електронских и штампаних медија, који су оружје у рукама светских моћника за масовно уништење Срба. Просто је невероватно како је овај народ постао забораван, тако да је оне који су нас до јуче убијали, мучили, протеривали са вековних огњишта (што чине и данас), Хрвате, потурице из БиХ и Турке прихватио као род рођени. На свим медијима са националном фреквенцијом су њихове серије, музика и туристичке рекламе. Они који су отворено пљували по Србском народу (Мерлин, Северина, Кукоч, Рађа, Иванишевић…) овде се дочекују са великим почастима и одушевљењем руље. Истовремено, гласноговорници наших непријатеља, попут Грухоњића, Аиде, Лалићке и многих других србских аутошовиниста, без икаквих последица вређају и прете Србима, отворено најављујући да се наши вечити непријатељи спремају за нов поход на Србе.
“ Тешко вама који се смејете сад, јер ћете заплакати. Благо онима који плачу, јер ће се утешити…“( Лк.6,25; Мат.5,5)
За то време народ Србски на Косову и Метохији води судбоносну борбу за останак и опстанак Србије. Као што без срца човек не може живети, тако ни Србија без Косова и Метохије не може постојати. У васколикој борби коју смо принуђени да водимо (ако желимо да иоле будемо достојни наших часних и славних предака) оно представља најважнији фронт одбране нашег народа и државе од сатаниних слугу, јахача Апокалипсе (НАТО, ЕУ, САД и Ватикан) који су уз помоћ домаћих издајника кренули да нас збришу са лица земље. Народ на Косову и Метохији је храбар и одлучан да брани своју слободу и право на живот, али га брине ћутање централне Србије (част појединцима) и издаја евроунијата на челу са Вучићем и екумениста на челу са Порфиријем. И тако, док на Косову и Метохији не престаје лелек србских жена које су умивене сузама од плача над тешком садашњошћу и неизвесном будућности, док мушкарци голоруки улажу надчовечански напор да одбране своју нејач, и због тога је велики број затворен у шиптарским тамницама, за то време у централној Србији наше жене проливају сузе уз турске и хрватске сапунице, а мушкарци своју пажњу везују за преносе спортских догађаја, што је тужно и срамотно. Народ на Косову и Метохији се сабира бранећи голи живот, а народ у централној Србији се окупља славећи успехе спортиста, на концертима и сличним местима лакоумне распојасаности, а сву наду полаже у намештене изборе и лажну опозицију (леву или десну, свеједно).
“О, кукаквно србство угашено… Муж је браник жене и ђетета – Народ браник Цркве и племена.“ Његош
Време које је дато човечанству за усвајање Божанственог живота истиче. Наступило је време коначног избора, или ћемо устати и борити се као људи, или ћемо нестати као нељуди. Велики пророк Православља Св.Николај Жички, који је видео далеко у будућност, поручио је свом народу из злогласног логора смрти Дахау:
“Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола, бирајте! Бирајте Христа или Барабу(Вараву).Од тога избора зависила вам је прошлост. Од тога зависиће и сва наша будућност. Амин.“
Нико коме је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не би смео да буде неми посматрач онога што се догађа око њега и да се понаша као да га се то не тиче, или да каже да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против вере и земље наше, или како каже Св.Григорије Богослов:“Ћутањем се Бог издаје“. На жалост, таквог размишљања има и међу верујућим људима који се труде да живе како Бог захтева, а који су ради лажног мира равнодушни на оно што се догађа пред њиховим очима, и чак осуђују оне који се боре за своју веру, народ и земљу.
„Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска. Зла се не бојте, ако правду творите“. Св.Николај Жички
Какав је то мир када гледаш и слушаш да хуле на име и реч Божију, када нам храмове јеретици погане, када прогоне верно Христово стадо, када нам светски зликовци отимају земљу и убијају народ, када се врши највећа издаја у историја народа нашег од стране власти у Београду, уз благослов екумениста из Београдске Патријаршије. То није мир од Господа. Таквима је Св.Григорије Богослов поручио:“Бољи је рат, него мир који одваја од Бога“. Нас Господ није послао на земљу због лажног мира него да се боримо за своје душе да се удостојимо Царства Небеског. Са првим плачом када изађемо из мајчине утробе, па све са задњим самртнчким вапајем, ми се боримо за душе наше да се удостојимо вечног живота.
“…Борба за веру борба је за душу… Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју.“ Св.Николај Жички
Сви ми треба да се запитамо шта ћемо рећи на Страшном суду нашем Господу, када нас упита шта смо учинили у одбрану вере своје. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу, или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану вере и земље које нам Господ даде. Сваки човек може да допринесе борби за веру и земљу своју. Прво, не сме да прихвати лажи, јер отац лажи је сатана; друго, да својим животом сведочи веру, живећи по Јеванђељу и Божијим заповестима; треће, да у сваком месту и сваком тренутку без страха износи истину и разобличава лажи; четврто, да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за веру и земљу своју; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за веру и земљу своју. То може свако да учини без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Нас треба да одликује дух исповедништва, по потреби и сходно положају у заједници који свако заузима.
Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (својим коренима), да се вратимо путу покајања и за своје грехе и грехе нашег народа, и да завапимо Господу да нам опрости са чврстом одлучношћу да се мењамо на боље, и тек тада ће молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и свих светих Срба, Господ поново стати уз народ свој и поново ћемо бити непобедиви за непријатеље наше. Србски народ који гледајући не види, слушајући не чује и срцем не разуме полаже наду и очекује помоћ од оних који ни себи не могу помоћи – странке, лидери, идоли, светске силе било са запада било са истока. Заборавили смо на речи св.Николаја Жичког: ’’Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење“. Има наде за Србство, само ако се врати Господу!
Онај који је из ничега створио свет и из праха земаљског човека, може учинити и да Србија васкрсне. Све ће то Господ да уреди, али ако има за кога, зато треба да ревнујемо у чувању наше Свете Вере Православне или како каже Свети Николај Жички: “Не бој се, народе, само веруј Богу и у Бога, и Он ће те спасти.“
Време је за борбу, пре свега против сопствених грехова, а затим против издаје и непријатеља наше Православне вере и нашег отачаства. Зато ћу и завршити речима једног од највећих Срба, верног и доброг син Православне Цркве, Вожда Карађорђа: “Тако, браћо наша, ја вас опет позивам да сви на ноге устанете и оружје подигнете на непријатеља, који на нас пође, да се са њим бијемо. Ми ни на кога полазити и наступати нећемо, а који би на нас пошао да се од њега бранимо. Боље је у својој Вери и своме Отачаству умрети, него Веру своју погазити“.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
