Срби понизите се пред Богом, а узвисите се пред људима!
“Закукаше Срби у невољи, ал се Бога живог не сетише, ни Бога, ни својих греха“ Св.Николај Жички
Ништа се у нашим животима не догађа случајно, у то верују само будале, већ се све догађа по вољи и допуштењу онога од кога све потиче и коме се све враћа, а то је Господ. Колико се данас часних Срба пита: “Докле ће нас Господ трпети због нашег безакоња?“
Све ове невоље које су нас снашле су последица наших греха, којима нема граница и којима смо тешко увредили Господа и наше Свете предке. Један од најтежих грехова што данас страдамо као народ, јесте што ћутимо док се напада Божија правда и истина, чиме показујемо да у нама нема вере или је има јако мало. По налогу светских зликоваца, такозвана елита у Србији, припадници владајуће екуменистичко-евроунијатске касте, духовна и световна власт, које се према народу Србском односи као према обичној марви, терају нас да будемо као сав “нормалан свет“ по мерилима палог антихришћанског света, да се одрекнемо своје земље и вечних вредности који на чине људима, а то су: Православна вера, традиција, морал, Светосавље, језик, писмо и прихватимо сатанистичких изопачености екуменизам-папизам, блуд, разврат, хомосексуализам, неморал, задовољавање најнижих болесних порока и страсти, а са крајним циљем прихватања долазећег господара света анрихриста.
Србски народ који је данас обезбожен, деморалисан и понижен, који због задовољавања својих личних интереса склон је компромисима свих врста, односно издајама, на стварност гледа очима Великог брата, због чега не види какви су заиста наши дани и зашто ова страдања и несреће. Заслепљен сопственим грехом народ Србски не види да се налази у глобалистичко-екуменистичком мраку и само далеко у даљини види се светлост до које можемо стићи, како владика Артемије каже, ако се наш корак не поколеба. То значи да је Србија под окупацијом светских зликоваца, а преко световне и духовне власти који отворено раде против Бога и рода. Та светлост која се назире, то је нада у васкрснуће ове земљи и спасење овог народа. Да би се то догодило треба да се поново вратимо у наручје Онога који нам једино може помоћи, а то је Господ. Срби покајмо се за своје грехе и завапимо нашем Господу: “Помози нам, Боже,Спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега“(Пс.78,9). Тада ће опет Господ стати уз свој народ, а онда ко сме на нас када је Господ са нама и који нам је поручио: “Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“(Јн 8,12).
Србски народ је данас постао обична раја која се плаши, због чега радије ћути и трпи и тако чека изборе са надом да ће следећи ага бити бољи од предходног. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња којим чине невиђено зло, издају Бога и рода! Нисте ви који сада ћутите, само деца ваших мајки и очева, ви сте пре свега синови и кћери мајке Србије! Чујете ли вапај наше мајке Србије која нема другу децу осим нас, а коју смо препустили изродима и пробисветима на комадање и понижење? Чујете ли плач Србске нејачи коју сатанине слуге убијају, муче, прогањају са својих огњишта? Чујете ли плач гладних, болесних, немоћних, повређених и понижених? Чујете ли плач Светих Немањића за својим задужбинама, које су они подизали да се у њима служи Богу, а данас их скрнаве екуменисти-јеретици? Чујете ли плач Светих предака, који плачу због нас недостојног потомства? Чујете ли плач наше деце, који траже од нас да их заштитимо од светских зликоваца, који их преко развратних школа убијају и претварају у зомбије?
Господ, који је из ничега створио свет и човека, који је Васкрсавао мртве, може да Васкрсне и нашу мајчицу Србију, ако ми њена деца будемо достојни тога. Зато Срби, уместо што кукате над својом судбином и чекате да неко други уради оно што требате сами, уместо обичне раје постаните људи. Срби, понизите се пред Богом и узвисите се пред људима! Срби, будимо достојни својих Светих предака, да на нама буде њихов благослов! Срби, с вером у Бога, браните своју веру, своје породице и огњишта, Србско племе и земљу своју.
Док не схватимо да без жртве нема слободе и спасења треба да изговарамо молитву коју нам је оставио Св Николај Жички: “Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земаљске и и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије!“
Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!
Грешни раб Божији Горан Живковић
