СРБИ НАРОД НАЈСТАРИЈИ – А ШТА АКО ЈЕСТЕ?⁣

Колико само ви знате људи који ће на ово први устати и рећи кроз смех “какав си ти лудак”, “колико си застранио”, “амебе па Срби” итд. Није ништа ту спорно уколико би постојало неког аргументованог деманта, али с обзиром да се ради о веома опипљивом периоду за који материјални докази и не играју толику улогу, на крају се сваки завршни аргумент на примарне увреде сведе на “је л си ишао ти у школу?”, долазимо до још једног сасвим легитимног питања: “А шта ако нас ни они у школама нису учили баш тако како јесте ?” Како да знамо да нас не лажу и за то и на основу чега да им верујемо на њихово “тако је сигурно било”? Једино чему можемо да верујемо то је оно што нам је остало из тог периода, а то је једино језик. А језик нам каже..⁣
—————————————–⁣
МЕДИЦИНА (medicinae, medicine, medizin, médecine)⁣

Од толико рачвања и гранања појма медицина кроз стари, средњи век и до у наше доба, само српски језик показује⁣ оно прво, односно гранање у најранијем језичком нивоу. Ево и како. Једино је наш језик сачувао директну непрекинуту везу са појмом мед, у смислу унутрашње – средишње, чија је конзервирана „звучна слика“ остала до данас у смислу мед (пчелињи). Зашто баш мед? Прво, и сада и некада, пчелињи рој гради своје саће у неком шупљем заштићеном простору, који је унутра, који је омеђен, отуда произилази и међа, место које дели неке две зоне, а сада углавном подразумева линију раздвајања два земљишна поседа. ⁣

Као древан језик, српски је сачувао израз мед у смислу пчелињи мед, док се код Хелена и Латина изгубио још у њиховој неписменој фази када је замењен речју с основом мел из простог разлога што им је та адоптирана реч била нејасна и самим тим спремна за мењање, па је код њих изгубила везу с иницијалним сазвучјем мед, прешавши у мел. Ово завршно “л” је лако објаснити јер долази од осећаја лизања и слаткости, пријатности приликом додира врха језика и непца. Да ништа није случајно, сведочи сијасет изведеница y латинском и грчком од српске основе – мед: код Хелена су рецимо два врло упечатљива примера медеа (МНАЕА) – мушки полни орган (који је y средишњем пределу људског тела) и можда још бољи пример медомај (MHAOMAI) – сновати, јер снови долазе из унутрашњости док је човек „омајан“ (привремено одсутан)! ⁣

Код Латина налазимо прави рудник доказа како медицина долази од нашег меда, (видело се) Римљани за пчелињи мед говораху мел, мелис а за лек медела (MEDELA), jep су лекови углавном и били до меда. Латински медикамен (MEDICAMEN) мелем потврђује све ово, а значи још и белило, јер кристалисани мед постаје светлији, а на врху посуде у којој се чува ствара се слој потпуно белог испливалог млеча (као млеко) који је, будући да се ради о протеину, лакши од самог меда. Онај који је поседовао лекове од меда и давао их пацијентима био је медикус (MEDICVS) лекар тј. медар. Лекари су прозвани тако по ономе што су највише користили у својим терапијама. ⁣

Кључни доказ да баш наш мед представља извор свих тих појмова је „латинско“ медула (MEDVLLA) што значи: мозак, срж, срце, душу. Мозак је у глави, срж је срж, а срце је среДце јер је у средини груди што је срчика у средини трске и душа обитава у „средини“ тела. Наш израз мед (пчелињи) обукватао је сва његова агрегатна стања, зато стари српски језик чува израз – улије (мед), а за пчеларе каже улијари, у његовој течној летњој фази. Прастарост меда потврђује и медвед, животиња која зна, види мед.⁣

Извор : Фејсгруп страница Принцип

Слика пчела на саћу преузета са https://zanimljivostidana.com/

Хвала на поверењу! Молим вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!