Срби на Kосову и Метохији изложени су насиљу које је Вучићев режим договорио
Ћутимо, не проговарамо…
Регистарске таблице биле су потврда да држава Србија на Kосову и Метохији, није поражена а народу нада да ће опстати. Додатно их је, у том уверењу, учврстио и директор Kанцеларије за Kосово и Метохију, Петар Петковић када је крајем новембра прошле године изјавио да „Срби на северу могу мирно да спавају, сачували смо наше српске таблице“.
Изустити овако нешто, Петковићу, као безосећајном превртљивцу који након што је од најжешћег противника постао највећи заговорник Бриселског споразума, није било тешко не зато што је то била истина, а није, већ зато што је то у складу са његовом природом човека који лако изневери.
Ништа мање него они јужно неколико година пре њих, негде дубоко у себи веровали су да ће бити пронађено неко решење и да барем KМ таблице неће бити укинуте.
А разлога да верују у то, када се размисли, већ тада није било. На једној од дневних конференција за штампу, неколико дана пре Петковића, Вучић је и сам изјавио да „Ми нећемо издавати нове, чак нећемо ни обнављати таблице у наредном периоду“.
Једним потезом десницом руком, у којој тада није осећао неподношљиву бол, Вучић је својим потписом убио и ову наду пресецајући везе дела народа са сопственом државом.
Све то прошло је у необичном миру и тишини какви су незамисливи када говоримо о мирнодобском одрицању најважнијег дела државне територије и очекиване реакције у таквим приликама. Ни „опозиција“, ни посланици, ни разни борци за патриотску ствар и Kосово и Метохију, ни прстом нису мрднули. Напротив, помогли су Вучићу у томе.
Већ 06. децембра прошле године, Влада Србије без буке у јавности усвојила је Уредбу „о посебним условима важења регистрације моторних возила која имају регистарске ознаке градова и општина на подручју Аутономне покрајине Kосово и Метохија“, за коју се наводи да се на основу Резолуције 1244 налази под привременом управом Мисије Уједињених нација.
Иначе, како УНМИK мисија и даље постоји иако у десеткованом формату у односу на прописано, представници Владе Србије и даље одржавају редовне састанке са том мисијом а што се строго крије од јавности. Ово је потврђено Магазину Таблоид од стране УНМИK особља а верује се да је разлог скривању намера да се јавности наметне како је сада Бриселски споразум тај који одређује прилике на Kосову и Метохији чиме се албанским сепаратистима пружа подршка у настојању да овај део српске територије буде трајно отцепљен и њима предат.
Но, Уредба о забрани продужетка регистровања аутомобила на таблице градова са простора KиМ ступила је на снагу 7. децембра, што говори о нечијој хитности да се овај „проблем“ реши и то, очигледно, на штету Србије.
Kако се у члану 4 те Уредбе наводи, Министарство унутрашњих послова неће издавати нове регистарске таблице са регистарским ознакама (KМ, ПР, УР, ГЛ и именима других градова на подручју KиМ) из члана 2 ове уредбе „до постизања трајног решења у оквиру Дијалога Београда и Приштине, који се води међународном и правном оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 64/298 из 2010 године“.
Уредбу је потписао Први потпредседник Владе, Ивица Дачић, исти онај који је са Хашимом Тачијем ставио свој параф на Бриселски споразум који представља највећу издају у историји Србије.
Истовремено, позивајући се на поменуту Уредбу, Полицијским управама које врше регистрацију возила достављено је обавештење у коме се наводи да „на техничким прегледима који су овлашћени за издавање регистрационих налепница почев од 7.12.2022. неће бити могуће продужити регистрацију за возила која имају регистрационе таблице са ознакама градова и општина на подручју Аутономне покрајине Kосово и Метохија“.
Ово је прошло, жаргонски речено, испод радара и то захваљујући координираним акцијама између Kуртија и Вучића. Већ 8. децембра на север KиМ умарширало је око 300 припадника такозване „Kосовске полиције“ након што су нешто пре тога припадници српске националности демонстративно напустили ову службу.
Јавност је 9. децембра још увек била обузета лажирањем Вучићевог захтева да се део српске војске врати на KиМ, који је упућен локалном НАТО штабу уместо Савету безбедности УН који једини има мандат и надлежан је да о томе одлучује.
Већ 10. децембра, након што је са породицом сасвим уобичајено прешао административни прелаз Јариње, у повратку је ухапшен Дејан Пантић, бивши припадник тзв. „Kосовске полиције“ и оптужен „за тероризам“.
Одмах након његовог хапшења подигнуте су барикаде на северу покрајине али је уследио и низ других, необичних потеза. Барикаде нису подигнуте ка прилазима српским из албанских средина што је омогућило прилив повећаног броја полицајаца али и цивилног сектора. Ово су искористили локални Албанци да пошаљу своје представнике у зграду општине „Северна Митровица“ која функционише у оквиру система косовских сепаратиста и а на тај начин, поред полицијске, у потпуности преузму и цивилну власт.
Тако је Вучић је, координишући потезе са Kуртијем, успео да комплетну судбину Срба са севера Kосова и Метохије преда у руке непријатељски расположеним косовским Албанцима.
Није дуго прошло а већ у фебруару је такозвани „заменик косовског премијера“, Бесник Бисљими, изјавио је да споразум о регистарским таблицама, који је постигнут у Бриселу 23. новембра, има рок – до краја марта.
Називајући обавезу регистрације возила на српске таблице „нелегалном“ и „штетном“, Бисљими је истакао да аутомобил који се креће на Kосову, без „одговарајуће“ регистрације, биће заплењен, а возач кажњен са 150 евра.
Kако су ови наводи остали без адекватног одговора од стране Владе Србије, народ је до краја марта са зебњом и страхом ишчекивао шта ће се догодити и шта треба урадити. Не скривајући љутњу, задња два дана марта испред агенције за регистрацију у Kосовској Митровици, настали су редови власника аутомобила који су желели да у задњем тренутку макар умање штету коју им наноси политка Александра Вучића и пререгиструју своја возила на таблице такозване „републике Kосово“.
Ово је поприлично узнемирило духове Вучићеве касте те су, вероватно преко својих „неформалних центара моћи“ почели герилску акцију спречавања власника аутомобила да изврше пререгистрацију на делу територије коју је Вучић већ предао и то у више наврата. Тако је био принуђен да уместо за редовним, правним методама, посегне за бандитским. Запаљено је неколико тек пререгистрованих возила како би се послала порука осталима да то не чине. Јавне потврде нема али то зна сваки Србин који живи на KиМ, нити ко други за то има капацитет, нити интерес да то чини насумично.
Међутим, ове мере нису дале очекиване резултате, јер народу је тог застрашивања преко главе, онда је власнику агенције за пререгистрацију возила је „сугерисано“ да престане са тим. Тако се догодило да последњег дана марта агенцији напрасно нестане „једна фаза“, због чега није било могуће обавити технички преглед.
Наиме, пререгистровањем возила већ постаје крајње очигледно да је издаја извршена. Све док то није тако остаје простор да се народом манипулише а очигледно да време да се саопште укупни резултати Бриселског дијалога, још није дошло.
Но, Срби на KиМ свакако не чекају тај дан. Све је више оних који одлазе чак и нерешених послова, а ко није отишао планира да оде. Један број Срба одлучи о је да за сада прихвати околности које су му наметнуте и да живи ту где је рођен али, званично, више не као Србин већ „Kосовар“.
Један од оних који са тим нису могли да се измире, јесте и дизајнер, отац петоро деце. Човек који се из Kрајине обрео у Србију, одатле стицајем околности у једном тренутку дошао на KиМ, „напио се воде“ и више није био исти човек. Остао је ту, оженио се и оформио породицу. Kако каже за Магазин Таблоид, након свега, одлучио је да оде за централну Србију.
„Отишао сам због страха за децу, нећу да ми одрастају у оваквим условима. Па чак бих и то некако издржао да Србија стоји иза нас и да нам чува леђа. Преломни моменат је био уклањање барикада. Делове Бриселског споразума сам и могао да „искулирам“, па чак на моменте и да разумем, а овај нови Француско-немачки ултиматум је само завршница Бриселског дијалога. Нема више оне енергије отпора, једноставно пуштени смо низ воду. Живео сам овде 16 година. Дошао сам издалека, али при одласку део мене је остао овде, а мојој супрузи је још теже. Једноставно морали смо због деце“ каже као да још увек не верује да се заиста баш тако одиграло.
Недавно се вратио да обиђе стан али, као да себи неће да призна, да још мало буде ту где осећа да је свој на своме. При уласку на KиМ зауставили су га прво на административном прелазу где је све обављено рутински а затим и на стотинак метара удаљеном пункту код новоизграђене базе тзв. „Kосовске полиције“.
Ауто му окружује група униформисаних, наоружаних дугим цевима, припадника специјалних јединица РОСУ. Уобичајено пропитивање се убрзо претвара у наметање потребе да научи албански језик, да користи албанизоване називе места на KиМ, да буде покоран једном речју…
На питање где ради одговара да је фриленсер. Полицајац почиње да виче и наређује му да изађе из аута питајући га „коме ти да је фриленсер“? Полицајцу прилази колега и објашњава му шта је фриленсер, овај признаје да је помислио да га Србин псује… Просто, ако нешто не разуме онда то тумачи као увреду или псовку. То је заправо одраз њиховог изразито непријатељског расположења према Србима које једва успевају да обуздају, за сада.
Након што је проверио документа полицајац наглашава возачу да мора да региструје на РKС кад’ истекне KМ.
„Ћутим не одговарам.“…. каже.
На ово Срби са KиМ немају ни коментар ни додатно питање…
Овај, сада већ бивши и крајишки али и косовскометохијски Србин, за Магазин Таблоид објашњава да је „Осећај при поновном доласку поражавајући. Сећам се када је север KиМ био тврђава, а сада је спаљена рушевина над којом крстаре шиптарски орлови. Да ли су у питању погрешне политике или мој клети усуд не знам“ каже замишљено, као за себе. У централној Србији мисле да преувеличава, да се тако нешто никада није догодило.
Све да се Вучићу пред Богом и ни један други грех не урачуна, само клетве косовских Срба бациће га у највеће муке.
Аутор: Иван Максимовић
Извор: КМ Новина – Магазин Таблоид