Срби и Муслимани у 21.веку или када ће Муслимани Бошњаци у БРИКС
Присуствујемо тектонским променама односа моћи у свету. Једна која је већ поприлично узнапредовала је удаљавање Муслимана у свету од Запада и приближавање Истоку. Тај процес је толико узнапредовао да је у БРИКС ушло неколико врло важних муслиманских земаља као што су Иран, Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, а Турска, иначе члан НАТО и већ 50-ак година на путу за прикључивање ЕУ (смејурија!), је изразила заинтересованост да се придружи не само БРИКС-у већ и ШОС-у, безбедоносној групацији Истока сличној НАТО-у.
Нису све муслиманске земље направиле отклон од Запада, али скоро све најважније јесу и тај процес је постао незаустављив. То се догађа из више разлога од којих су слабљење Запада који их је вековима малтретирао главни. Колонизација, претње, пљачке, бомбардовања су вековима карактерисале однос Запада према Муслимананима у свету и то су они трпели али никада нису заборавили. Кад се томе дода вредносна компонента где се модерни Запад одваја, па чак и окреће против традиционалних вредности заснованих на Богу , отаџбини и породици – а баш те вредности доминирају муслиманским светом – онда је јасно зашто Муслимани света све јаче окрећу леђа Западу.
Срби су традиционалисти и као такви на удару Запада, а природни савезник Муслимана. Срби су пријатељи, па чак и савезници, са великим земљама Истока као што су Русија и Кина, али све чешће и са великим муслиманским земљама чланицама БРИКС-а, као што су Уједињени Арапски Емирати, Египат и Иран. Са Турском Србија гаји најбоље односе у последњих 30 година.
На унутрашњем плану Србија пружа руку Бошњацима у Рашкој области кроз њихово укључивање у власт – увек је бар један Бошњак из бошњачких странака министар у влади Србије , као и кроз улагања у инфраструктуру у Рашкој области где су Бошњаци Муслимани у већини. Та политика траје већ 20 година и све је јаче и јаче изражена. То је довело до најбољих односа Срба и Бошњака у Србији у последњих 20 година.
Нажалост, у Босни и Херцеговини се чини да су Муслимани и Срби у великом сукобу, на ивици рата. То је пре свега зато јер је свима, а Западу пре свега, јасно да процеси померања муслиманског света од Запада ка Истоку неминовно пре или касније морају да дођу и на Балкан. А када се то деси Муслимани Бошњаци и Срби ће постати савезници, а тај савез је ноћна мора за Западну хегемонију на Балкану. И стога се Бошњаци гурају у сукоб са Србима у БиХ док је то још могуће, а да би се кроз такав сукоб што више удаљили једни од других и тако што више отежало постизање њиховог будућег савезништва. Јер њихово савезништво удара западну границу БРИКСА на Балкану.
Све који мисле да је савезништво између Срба и Бошњака на Балкану немогуће нека погледају Чечене и њиховог лидера Кадирова, који су ратовали против Русије у једном страшном рату са далеко више жртава него у рату у БиХ, а сада ратују заједно против Запада и постављају западну граниоцу БРИКС-а у Украјини. Кадиров често говори о западним сатанастима који нападају на Бога и традиционалне вредности народа по свету. Ко би пре 20 година рекао да је могуће да Православни и Муслимани ратују заједно? Или да је могуће да се помире Иран и Саудијска Арабија после векова сукоба, чему сада управо присуствујемо кроз њихово заједничко чланство у БРИКС-у.
У БРИКС-у су, или њему теже, сви бошњачки највећи помагачи из муслиманског света: Иран, Саудиска Арабија, Турска… Можда је време да Бошњаци на Балкану почну да разматрају шта би све могли да добију од кретања за својом муслиманском браћом на путу од Запада ка Истоку. Прилично је јасно да би могли добити много више него што су до сада добили од Запада, јер нису добили скоро ништа осим страдања, или што би добили у евентуалном сукобу са Србима у који се гурају. Јер ако Срби са БРИКС леђима победе неће добити ништа, а изгубиће много и од онога што сада имају, а ако Срби изгубе док БРИКС не ојача да ли Бошњаци мисле да ће Запад Босну и Херцеговину предати на управљање њима Муслиманима, док их Муслимани по свету напуштају, или Хрватима којима су је већ дали једном у 2.светском рату. А ако Срба не буде у БиХ Муслимани Западу ни зашта више не требају, већ им постају оно што су до тада били Срби – непријатељско тело. А како они раде са онима које сматрају непријатељским телима могу да виде у Јасеновцу, Аушвицу или Гази.
Можда је време да наши БРИКС пријатељи Руси и Кинези, који су више пута већ успели да помире завађене по свету, пораде мало на томе и на Балкану и да пре свега преко самих Муслимана у БРИКС-у Муслиманима из БиХ прикажу перспективе које се отварају пред њима уколико почну да раде на приближавању Истоку, коме по свему и припадају. Јер Запад се повлачи свуда на свету и само је питање тренутка када ће се повући и са Балкана.
То повлачење ће подразумевати губљење позиција свих који су Запад на Балкану, а јачање позиција оних који су Исток на Балкану. Многи балкански народи не могу да бирају своју позицију јер су јасно Запад или Исток. Муслимани Бошњаци имају срећу да не спадају у ту категорију, могу да бирају са ким ће, али могу да бирају само једном.
Нека преломе паметно.
Аутор: Аца Миљевић
