Срби добили сте власт по мери свога живота
“Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.“[1]
Прођоше још једни избори од којих је већина очајних и понижених Срба, своје наде полагала у људе који су се одрекли образа и части због власти. Велика излазност на изборима, показала је да су Срби заиста у великој заблуди, када верују да ће у окупираној земљи, избори донети промене. На велику жалост народа србског, после избора сви су добили оно за шта су се борили, осим самог народа. Евроунијатска колонијална управа утврдила је своју власт и тако у наредне четири године може да доврши своју издају, да по налогу Вашингтона, Брисела и Ватикана стави тачку на уништење државе Србије уз, наравно, невиђену помоћ екумениста из “београдске патријаршије“. Такозвана опозиција, било евроунијатска или “патриотска“, прешла је изборни цензус и тако је обезбедила себи привилегије и погодности које нуди учешће у власти преко својих посланика у скупштини, а што је и био њихов циљ. Народ србски једино је добио власт по мери свога живота.
Иако је очигледно да су и ови избори у већој мери намештени, Вучић и његов СНС картел право је мерило до дна палог народа Србског. Народ кога је некада красила, част, храброст и спремност на жртву због вечних вредности вере, породице и отаџбине, постала је маса која живи за тренутно задовољство и лажни мир, заборављајући на потомке. Највећи део оних који су гласали за Вучића, немају никакве материјалне користи од тога, него су то учинили због свог кукавичлука и тренутка лажног спокоја уз свима позната срамна образложења: “Без обзира што су мале пензије, примамо их редовно. Тешко се живи, али да није њега било би још горе. Он отвара нова радна места и праве путеве. Добар је и са Западом и са Русима, зато нећемо ратовати. Није он ништа издао, па КиМ и онако није наше. Није он за педере, али тако ЕУ тражи. И ти мигранти су људи, треба их примити. Ако има грешака криви су они око њега, а не он…“.
Због свега тога, сад нам следи невиђени терор. Највећи издајник у србској историји је потврдио да има “подршку народа“ и сада га више ништа не спречава да успешно доврши своју издајничку мисију по налогу Запада. Следи нам између осталог: промена устава који ће се прилагодити издајничким потребама; признање такозване шиптарске државе “Косово“ и давање аутомоније деловима Србије која води ка отцепљењу; доношење низа закона чији је циљ уништење породице (легализације геј бракова и усвајање наше деце од стране истих, приморавање на вакцинисање деце без обзира на последице по здравље…); уништење школског и здраственог система погубним реформама; затварање фирми и масовно отпуштање радника; стално насељавање Србије лажним мигрантима; тотална распродаја државних и друштвених ресурса, увођење санкција Русији и потпуно окретање Западу итд.
И тако, у мору мука и проблема с једне стране, а с друге свет Великог брата, пун забаве и илузија, устројен по старој римској подмуклој методи “хлеба и игара“, народ не примећује да се одрекао слободе од Бога му дате, и да је постао роб својих страсти и похота, и марионета којом управљају господари овог палог света преко политичара. Тај грехопад народа србског, који је свету традицију заменио либералним менталитетом, заснованом на земаљским задовољствима, најбоље одсликавају Његошеви стихови из Горског вијенца:
“…у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено…“
Срби, подигните свој поглед са мобилних телефона, телевизора и рачунара, скините са очију екуменистичко-глобалистичку паучину и погледајте овај свет очима светосавским и схватићете да се једино можемо спасти од пропасти у коју срљамо, ако се народ пробуди, покаје, очисти, достојно причести и сабере под један светосавски барјак у одбрану своје Православне вере и отаџбине. Срби, уместо што водите празне приче и кривите друге за свој понижавајући положај, схватите да смо поробљени и да слобода тражи борбу и жртву свих нас, да се битка у боју води или како нам поручује Св.цар Лазар: “Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, већ хоћемо ли или нећемо да постојимо“.
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Стихови из књиге “Горски вијенац“.
