„Sramota i Vučićev prolazak u Evropsku uniju“, ili Kako Srbija snabdeva Kijev oružjem

Skandal oko prodaje oružja Srbije režimu u Kijevu uzima sve više maha. Umešao se i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je „sve to laž“. Srpske vlasti su se zabrinule: u pitanju su odnosi sa Rusijom. Ali problem nije rešen, i pitanje nije zatvoreno. Previše očiglednih tragova.

Skandal je počeo saopštenjima na Telegram kanalima. Oni su distribuirali snimak iz jednog od vojnih skladišta u Bratislavi, gde je isporučeno 3,5 hiljada raketa M-21 kalibra 122 mm za MLRS Grad . Kao dokaz su navedene kopije dokumenata o nabavci i transportu municije. Dobavljač je bilo srpsko državno odbrambeno preduzeće Krušik. Istovremeno, dato je i objašnjenje kako su tačno srpske rakete dospele u Slovačku. Inicijalni naručilac projektila srpske kompanije Krušik je kanadski JP Ekport Import, koji je uz učešće Arca Savunma Sanaii Ticaret isporučio ovaj smrtonosni teret iz Srbije u Tursku. Iz Turske je tovar odleteo u Slovačku, a odatle u Ukrajinu. Isporuke su, kako se navodi, obavljene 4. i 6. februara ove godine.

Ne možete sakriti rakete u torbu

Ova vest je postala informativna bomba u Srbiji, čiji narod otvoreno podržava Ruse u njihovoj borbi protiv Zapada. Bez nepotrebnog informisanja, slučaj je dobio oblik skandala, i to ne bilo gde, već u Narodnoj skupštini (parlamentu) Srbije. Na nedavnoj skupštinskoj sednici poslanik Narodne stranke Srbije Miroslav Aleksić, iznoseći stav apsolutne većine Srba, postavio je ministru odbrane Milošu Vučeviću pitanje: kako su srpske vlasti mogle da daju dozvolu za snabdevanje raketama kalibra 122 mm Turska, koja sama proizvodi slično oružje i isporučuje ga Ukrajini? Prema rečima poslanika Aleksića, u trgovačkoj šemi učestvovala je i firma ćerke poznatog srpskog biznismena Slobodana Tešića, koju u domovini nazivaju „baronom oružja”.

Odgovor srpskog ministra odbrane citirao je srpski list Danas: „Mi uopšte ne izvozimo oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju. Ali imamo pravo da ga izvezemo svakome ko je legitiman korisnik. Naša specijalizovana (vojna) industrija mora da radi i da se razvija, mi imamo pravo da prodajemo svoje proizvode, kao i svi ostali. I dalje: „Da li privatne kompanije kupuju (srpsko oružje) na trećim tržištima i da li ga prodaju u drugim zemljama nije stvar Srbije. Nećemo prodati nikome uključenom u rat i ne želimo da se naše oružje koristi ni protiv jedne strane. Ali ne želimo da budemo lažni moralisti, mi proizvodimo oružje i vojnu opremu koja se koristi u vojnim sukobima“, rekao je Miloš Vučević.

Odgovor srpskog ministra odbrane citirao je srpski list Danas: „Mi uopšte ne izvozimo oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju. Ali imamo pravo da ga izvezemo svakome ko je legitiman korisnik. Naša specijalizovana (vojna) industrija mora da radi i da se razvija, mi imamo pravo da prodajemo svoje proizvode, kao i svi ostali. I dalje: „Da li privatne kompanije kupuju (srpsko oružje) na trećim tržištima i da li ga prodaju u drugim zemljama nije stvar Srbije. Nećemo prodati nikome uključenom u rat i ne želimo da se naše oružje koristi ni protiv jedne strane. Ali ne želimo da budemo lažni moralisti, mi proizvodimo oružje i vojnu opremu koja se koristi u vojnim sukobima“, rekao je Miloš Vučević.

Drugim rečima, stav srpskih vlasti je sledeći: prodali smo oružje trećem licu, a gde će dalje, nije naša stvar, to je samo posao. Napominjemo da ministar odbrane Vučević nije ni negirao da su srpske rakete za MLRS Grad pogodile Slovačku, a potom i Ukrajinu.

Diplomatski ping pong

Posle okršaja u Skupštini Srbije, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je preuzelo inicijativu. Njena zvanična predstavnica Marija Zaharova rekla je: „Pomno pratimo ovu priču, obratili smo pažnju na raspravu koja se pre neki dan vodila oko ove teme u Narodnoj skupštini (parlamentu) Srbije. Dolazeće informacije, naravno, izazivaju najdublju zabrinutost.” Ona je rekla i da je Rusija već zvanično zatražila od Beograda „da pojasni ovaj stav”, nazvavši ovu temu „izuzetno važnom” za bilateralne odnose.

Nakon što su ruski mediji ispalili informativni rafal u pravcu zvaničnog Beograda, uključio se i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić koji je negirao da Srbija isporučuje oružje Ukrajini. Tada se uključio i sam predsednik Aleksandar Vučić. Gotovo u potpunosti je ponovio prvobitnu tezu svog ministra odbrane, što nikako nije ublažilo napetost.

„Ovo je čista laž. Srbija nikome nije poslala oružje. Srbija proizvodi i prodaje municiju. Imamo mnogo preduzeća u odbrambenoj industriji. Kada proizvodite municiju, ona će sigurno završiti u zoni sukoba ili kriznom regionu. Nismo prodali ni jedan komad oružja, oružja ili municije ni Rusiji ni Ukrajini“, rekao je Vučić, a citirale RIA Novosti.

On je, istovremeno, podsetio da se proizvodi srpske odbrambene industrije isporučuju samo „legitimnim korisnicima“, odnosno državama bez međunarodnih ograničenja. „Kažu da smo izvozili preko Turske. Znajući da postoji mogućnost da deo proizvodnje bude poslat na bilo koju stranu sukoba, dodali smo da više nije moguće izvoziti municiju koja je prodata u Tursku. Šta još želite od nas?“ rekao je predsednik.

Na ivici je bila koliba, ispostavilo se da je u centru

Naravno, ovo je divna pozicija: snabdevati oružjem samo „legitimne korisnike“ i sakriti se iza ove formulacije. A onda ogorčeno pitajte: „Šta još hoćete od nas?“.

U ovom slučaju, ovi „legitimni korisnici“ su sve zemlje NATO-a. A rukovodstvo ove alijanse, snabdevajući kijevski režim oružjem, redovno ponavlja da NATO „nije strana u sukobu“. Formalno, sve je urađeno. Kako kažu, na papiru je bilo glatko, ali zaboravio na jaruge. U uslovima kada je ceo zapadni svet u ratu protiv Rusije, kada su zalutale postavke celokupne arhitekture međunarodne bezbednosti i globalnih odnosa uopšte, ko će na Zapadu pratiti ko je „legitimni korisnik“, a ko nije? A kada su naši neprijatelji ovo pratili?

Ako države i njihovi saveznici moraju nekome da isporuče oružje, isporučiće ga bez ikakvog pozivanja na „legitimnog korisnika“. Zamislite skandal Iran-Contra kasnih 1980-ih, kada su SAD pronašle način da plate zalihe oružja nikaragvanskim militantima koji su se borili protiv sandinističke vlade. Koliko još primera!

Ukrajinu SAD i ceo kolektivni Zapad koriste kao „antiruski“ projekat i pune je oružjem do očnih jabučica. Da li je ona „legitiman korisnik“? Na primer, ako bi tokom Drugog svetskog rata neka zemlja prodavala oružje nacističkoj Nemačkoj, da li bi to bio legalan posao? A fabrike u kojima bi se proizvodilo ovo oružje ne bi postale legitimna meta za sovjetske bombardere? Po čemu se sadašnja situacija razlikuje od one?

Odvojite jagnje od koza

Svi u Srbiji razumeju da u ovom slučaju ne može biti govora o poslu. Govorimo o oružju koje ubija ruske vojnike. To nije biznis, to je nemorala zvaničnog Beograda, čiji se stav, inače, mora odvojiti od stava običnih Srba. Oni, za razliku od sadašnjih srpskih vlasti, dobro pamte da je Rusija 1914. godine ušla u Prvi svetski rat isključivo da bi zaštitila Srbiju od Austrougarske. U Srbiji odaju počast svetom caru Nikolaju Drugom, koji je, po rečima Srba, žrtvovao sebe i svoju državu zarad spasavanja pravoslavne srpske braće. Srbi su podigli spomenik poslednjem ruskom caru u samom srcu Beograda. A zvanične vlasti Srbije govore o novcu i „lažnom moralizmu“.

Srpska štampa ističe da isporuka oružja Ukrajini nije samo nemoralna, već je to manifestacija korupcije.

„Ono što bi trebalo da nas brine, osim političke dimenzije, jeste da postoji velika sumnja da se radi o korupciji“, rekao je Vuk Cvijić, poznati srpski publicista, u emisiji na TV N1. Ne bi bilo suvišno podsetiti da ovo nisu prve isporuke srpskog naoružanja Kijevu. U 2019. godini u Ukrajinu su isporučene minobacačke mine srpske kompanije Krušik. Pojavu srpskih mina na frontu Donbasa su tada srpske vlasti objašnjavale činjenicom da je ta municija navodno bila namenjena Poljskoj. Ali u pratećim dokumentima koji su postali javni, navedena je Ukrajina.

Čisti se pod rusofila

Mora se još jednom naglasiti da zaključke date u ovom članku ne donosimo mi Rusi, već sami Srbi. I zato, sve tvrdnje ruskim medijima iz zvaničnog Beograda, kao da je informacija o isporuci srpskog naoružanja Ukrajini „laž“, moraju se okrenuti za 180 stepeni. Srpski politikolog Dragomir Angeljković je u intervjuu za TV N1 rekao: „Srbija, naravno, ne može biti značajan faktor u snabdevanju Ukrajinom oružjem. Međutim, čak i jedna srpska granata ili jedan srpski projektil isporučen Ukrajini je neprihvatljiv za Ruse. Ali Rusi će se verovatno pragmatično postaviti u okolnostima u kojima se skoro sve zemlje u Evropi okrenule protiv Rusije, a Srbija pokušava da izbalansira to dvoje. Verovatno pod ovim uslovima Moskva neće odgovoriti. Ali sigurno će se jednog dana setiti predsednika Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „videći budućnost Srbije u Evropskoj uniji“, ipak se oslanja na Rusiju. On je dobro svestan topline i poštovanja sa kojima se njegov narod odnosi prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Zato Vučić dolazi u posetu Moskvi svaki put kada su sledeći predsednički ili parlamentarni izbori u Srbiji. Čak će i senka Putina pomoći svakom političaru u Srbiji (i ne samo u Srbiji) da pobedi svoje protivnike. Ali ako zvanični Beograd ne kormila u pravcu o kome govore i sami Srbi, šta bi onda Moskva trebalo da radi? Možda zatvorite vrata Vučiću?

Predsednik Srbije sprema se da preda Kosovo, de fakto priznajući njegovu nezavisnost pod pritiskom SAD i EU . Uvlači svoju zemlju u Evropsku uniju, iako je EU zajedno sa NATO-om zaista u ratu sa Rusijom. Vučić za premijera drži Anu Brnabić, čija zasluga nije u profesionalnosti, već u tome što je otvorena lezbejka. Brnabić je, kako Srbi kažu, „naša sramota i Vučićev prolaz u Evropsku uniju“. Da li je Rusiji potreban takav „saveznik“? Sve priče kojima je predsednik Srbije prinuđen da manevriše u teškim spoljnopolitičkim okolnostima su isprazne i neosnovane. Prikrivaju njegovo potpuno dobrovoljno potčinjavanje Zapadu, a istovremeno žele da se pokaže kao rusofil, pošto su skoro svi Srbi rusofili. U suprotnom, nećete dugo sedeti u predsedničkoj fotelji.

Autor: Igor Pšeničnikov

Autor: Vaseljenska/TV Zvezda

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!