Мишљења

Сорошевски прасићи

АНАТОМИЈА  «НАУЧНОГ»  НЕЗНАЊА И ФИКЦИЈЕ О БУДУЋНОСТИ  ОБРАЗОВАЊА (2)

Колико су домаћини дали, да би се показали и били на висини задатка, није познато (али сугурно та сума новца није мала, мери се милионима динара). Зато је и морална подршка била на највишем нивоу. Помпе и околонаучних активности, с културним претензијама, није недостајало. Добродошлица са ћаскањем је била приређена у Етнографском музеју 11. новембра увече, док је свечани гала пријем био организован у Народном музеју следеће вечери.

На отварање конференције је, очевидно много се не двоумећи, стигао и председник Владе Србије, Ана Брнабић, која је узела реч и рекла да су промене које се дешавају брзе и свеобухватне и да Србија на њих адекватно одговара.

У Етнографском музеју: Динамичан и буран ноћни програм за учеснике и ван Конференције

Поменула је и да су у мандату њене владе започете образовне реформе, како би се млади људи припремили за послове 21. века. Да то поткрепи навела је да је у 500 школа уведен брзи интернет, а да је већ одређен и буџет за нових 500 школа у 2020. години. Ова средства би требало да обезбеде да све српске школе: “буду потпуно дигитализоване до 2021. године”, додавши да тренутно постоји 10.000 дигиталних учионица које користи око 200.000 ђака широм Србије. Има се, може се “на кредит до звезда», а да ли је баш то што нам треба, пита ли се ико?

Брнабић и Костић: Тандем за будућност Србије

Из шупљег у празно

Шта о брзој и непромишљеној дигитализацији школства мисле паметнији и много образованији од Ане Брнабић, видећемо мало касније.

Културни министар (В. Вукосављевић) је, не желећи да заостане за просветним колегом, послао свог слаткоречивог државног секретара Александра Гајовића који се учесницима конференције обратио на пријему у Атријуму Народног музеја, између осталог, следећим «мудрим» поукама:

„Свет у коме живимо представља комплексан матрикс. Развој друштва умногоме зависи од технологије која нам свакодневно доноси нове дарове и образовања које је често услов за иновације. Зато ова два поља морају да пруже руке једно другоме и у заједништву покрену глобално друштво напред ка будућности“. Истакао је да је у овом добу: “информација најконвертибилнија валута, а да је информација која се предаје студентима и ђацима најбоља инвестиција” и да је сада, када је потребан само “један клик” да сазнамо све што нас занима у реалном и виртуелном свету знања и заблуда, “посебно је значајно питање које покреће овај скуп: како образовање може да прати нагли технолошки развој.” Гајовић, коме је свака изречена била за Дневник РТС у 19:30, не пропусти да изрази: “свој понос што је сектор за информисање и медије Министарства културе и информисања дао допринос новим трендовима у образовању у пољу медијске писмености” и да високомудрено закључи:„Нови захтеви, стављени пред свет који је загазио у Четврту индустријску револуцију, отварају простор за нова размишљања, дискусије и изношења свежих ставова. Ова конференција која је у току право је место где се сва деликатна питања будућег образовања могу поставити и решавати“. Учесницима конференције, после овога, није ништа друго преостало него да наставе путем који им је Гајовић зацртао.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Сва предавања са Конференције

Линк :

https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall

ЗакључциКонференције

Линк:

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

О организаторима и њиховој жељи да се истакну требало би рећи још и ово. Срдачно гостопримство је лепа особина, али свако гостопримство треба да буде примерено прилици и гостима који се дочекују. Ако је гостопримство претерано и непримерено, паметне госте и непристрасне посматраче то може да наведе на мисао о ниском културном нивоу локалаца. Ако је ову конференцију, ико од функционера државе Србије осим председника САНУ, или ректора УБ, требало да поздравља на отварању, онда његов ранг није требало да буде виши од ранга помоћника министра.

Пример за углед је могла да служи “Друга међународна конференција о будућем образовању” која је одржана у Риму крајем 2017. године. На церемонији свечаног отварања од италијанских домаћина су се учесницима конференције обратили само: Лука Пјетромаћи (LucaPietromachi), ректор, и Франческо Матеи (FrancescoMattei), професор филозофије образовања, оба с “Универзитета Рома Тре” (RomaTreUniversity, Italy). Успут буди речено, “Универзитет Рома Тре”, је далеко од најпознатијег римског универзитета: “Sapienza – Università di Roma”. “Сапиенца” и “Рома Тре” су, по мојој скромној процени, отприлике као код нас УБ и Мегатренд (надам се да ће ми мегатрендовци опростити ово поређење јер имају три године дужу традицију од “треромановаца”).

Бурлеска о “будућем образовању”

Италијани су САУН-овце правилно, као белосветске “случајне академике” и исте такве “случајне академичке” проценили. Иако су им тада у госте дошли и на конференцији учествовали бивши председник Румуније и два бивша румунска министра просвете и науке (и сва тројица, гле чуда, чланови САУНе).

Пре него што се упознамо с домаћим и страним предавачима на овој бурлесци о “будућем образовању” предлажем да прво, врло кратко, кажемо понешто о САУН, СУК и Римском клубу (РК) и члановима ових организација.[2]

Римски клуб: Главни циљ како смањити број становника на земљи

Прва, чији је мото: “Вођство у мислима које воде акцији” је установљена 1960. године а друга тек 2013. године, од стране САУНе и, како пишу на сајту, “у сарадњи с еминентним међународним институцијама”, које су заједно потписале повељу о оснивању.[3]

Земље у којима су те институције регистроване су: Украјина, Шпанија, Швајцарска, Румунија, Хрватска, Египат и САД.

Упутно је погледати овај линк и упознати се са свим ту побројаним “еминентним међународним институцијама” с којима, по мом скромном мишљењу, ниједан лојалан и частан грађанин Србије не би требало да

има посла. Нарочито ако има било какве амбиције да се било када појави на некој друшвено одговорној функцији. Наравно, ова моја препорука подразумева да би Србија требало да остане независна и слободна земља и никада чланица НАТО.

Интернационални зелени крст М. Горбачова

Да бих подстакао на размишљање и поткрепио неке своје тврдње, позабавићу се само једном, али зато интересантном, међу тим “институцијама”, која је регистрована у Швајцарској и чије је име: “Интернационални зелени крст” (Green Cross International – ИЗК). О ИЗК пишу следеће:

“ИЗК је међународна невладина организација коју је 1993. године основао бивши совјетски председник Михаил Горбачов са седиштем у Женеви и представништвима у око 30 земаља. Мисија ИЗК-а је да одговори на комбиноване изазове сигурности, сиромаштва и деградације животне средине како би се осигурала одржива и сигурна будућност. ИЗК има посебан консултативни статус при УНЕСКУ (United Nations Economic and Social Council).”

Још је интересантније упознати члана САУНе и РК– дугогодишњег челника ИЗК– Александра Лихотаља. Био је Лихотаљ и млади комуниста, осамдесетих година прошлог века, на важној позицији шефа “Одељења за европску безбедност” при Међународном одељењу Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. Ево шта о њему пише на сајту Римског клуба.[4]

Лихотаљ обавља све послове за газде са Запада

Вашој пажњи нудим и слику с једне од многих недавних конференција, које по свету организује САУНа, на којој је своју презентацију дао овај примерак људског рода. Било је то у пролеће 2015. године у Дубровнику.

Предавање, посвећену Михаилу Горбачову, је било овако најављено: “Специјално предавање Александра Лихотаља о једном од најистакнутијих вођа 20. века (у време док је Горбачов био председник СССР-а Лихотаљ је био заменик портпарола Горбачова и од тада му остаје саветник).” Поменути Лихотаљ, је готово незаменљив учесник већине конференција које САУНа организује. Поготово у земљама бившег СССР-а, око којих се САУН врти, последњих година, као мачак око сланине.

За процену тога колико се и како САУН бави регрутовањем и умрежавањем људи, који су спремни да раде на штету земаља у којима су рођени и у њима направили каријере, потребна је пажљива и дуга анализа већег броја људи. Даћу свој допринос посвећујући се карактеристичном примеру Александра Лихотаља и Михаила Горбачова.

Александра Лихотаља уважавају, подржавају и “љуљају” на Западу, а нобеловца Горбачова у небеса дижу, као: он је дао руским људима слободу и “гласност”. Највише су Горбачовом усхићени у САД јер им је, поред небројено стратегијских грешака које су им омогућиле да се ослободе и да са сцене уклоне несавладивог конкурента, уступио, примера ради, у акваторији Беринговог мора територију СССР-а величине Србије чије је богатство тешко процењиво (говоре да су тамо резерве нафте као у Кувајту: https://www.youtube.com/watch?v=rdzEYwaBPkw).

Како на Горбачова гледају данас у Русији, вероватно најбоље одражава дијалог руског писца Владимира Сергејевича Бушина и енглеског продуцента Беатрисе Вуд (BeatrixWood), из 1998. године, који је објављен у Бушиновој књизи Част и бешчашће нације (страна 205, Эксмо, Алгоритм, 2003 г.)[5]:

Бушин каже: “Помињете Горбачова”, прекинула ме је Беатриса искориштавајући моју паузу. – Ја не разумем. Како се ви односите према њему? Код нас у Енглеској, у Финској и широм света, тако се диве њему. Дао вам је слободу, “гласност”. Руски пријатељи су ми рекли да се сада и Кафка објављује“…

Владимир Бушин, угледни руски писац

Уопште нисам желео да избегавам тему и био сам кратак:
– Сигурно му се највише диве у САД. Наравно да ће да му се диве! То је такав издајник, каквог бели свет није угледао у свој својој историји: издао је силама зла не само своју партију, социјализам, државу, савезнике – издао је цивилизацију, епоху, веру читавог људског рода у праведност. Не постоји друга особа на Земљи коју би наши људи тако презирали и мрзели, као њега. А Кафку су и на Западу признали тек десет година после његове смрти. А код нас га објављују има томе већ 35 година …” (разговор је вођен на самом почетку 1998. године, што значи да је Кафка у СССР био издат, објављиван већ 1963. године, а Горбачов је на чело партије и државе дошао 1985. године; примедба Ф.Р.Вукајловића.)

Горбачов и Лихотаљ: Тандем на услузи глобалиста

Не морам много да погађам о томе какво мишљење је имао Владимир Сергејевич Бушин о новом поданику Швајцарске – “зеленом” светском академику и “римском клубашу”, Александру Лихотаљу.

Сигурно, то мишљење није боље од мог мишљења о његовим јадним копијама из овдашње Српске подружница Римског клуба. Такође, не би требало да вам објашњавам да је у данашњем свету могуће да једне те исте људе негде сматрају херојима, а негде издајницима и злочинцима. Ни ту дилемe не би требало да буде чије је мишљење о поједницима и покретима релевантније. Истина је само једна. И све док постоје државе и нације, квалификован суд о делима појединих истакнутих руководилаца и јавних личности доноси време и народ те одговарајуће државе, односно нације.

О папазјанији у САУН

Укратко о САУН и о РК и њиховим члановима. Пођимо редом. Што се тиче САУН, тешко је нешто одређеније говорити о тако хетерогеној организацији која има у свету око 700 чланова са свих континената. Њену повељу о оснивању су шездесетих година прошлог века подржала нека великана имена науке и уметности. И међу садашњим члановима се налазе позната имена из света политике, уметности, науке, културе и спорта.

Ствар додатно компликује то што су се времена од оснивања шездесетих година прошлог века веома променила и зато судити о САУН морамо по делима, како то у Русији лепо кажу: дела говоре гласније од речи – кад дела говоре речи су сувишне (“дела говорят громче слов”).

Полазећи од потребе да се главно каже у што сажетијој форми, ја ћу своју пажњу усмерити на чланове САУН, нарочито на оне из Србије које познајем и оне из нашег окружења. Покушаћу да потражим, ако то постоји, неко разумно правило по коме се људи примају/позивају/нуде да буду чланови. О делима ћу судити и закључке изводити на основу десетак конференција, или специјализованих курсева за обуку које сам, понесен љубопитљивошћу, прегледао. Притом сам највише пажње посветио конференцијама о будућем образовању (четири до сада).

Број чланова САУНе из Београда је 10, од којих су по моделу («цео род у САУН брод» ) непотизма – три члана породице Небојше Нешковића генералног секретара САУН.

Основно је да је у САУН именована (примљена) локална национална пешадија углавном без значајнијег научног имена и дела.

Број чланова из Загреба, Сарајева, Љубљане, Скопља и Подгорице је респективно (по редоследу градова): 24, 6, 5, 8 и 5. Чланова националних академија има у САУН врло мало: из Загреба 1, из Скопља 3 и из Подгорице 2. Зато су ту два бивша председника Хрватске: Стјепан Месић и Иво  Јосиповић и доскорашњи председник Социјалдемократске партије Давор Бернардић (поднео оставку). У САУН је и бивши председник Северне Македоније Ђорђе Иванов и бивши председник Владе БиХ Златко Лагумџија. Само веома стари људи из националних академија пристају да се у САУНу учлане. Изузетак је била Исидора Жебељан (недавно преминула).

Предлажем да још погледамо колико је чланова у САУН из неких познатих универзитетских центара Велике Британије (ВБ) и САД. У В. Британији сам погледао универзитетске градове: Оксфорд, Кембриџ, Манчестер, Единбург и Лондон. Број чланова САУНе у њима је респективно: 2, 2, 0, 0 и 10, значи безначајан број.

Реза Алијев је члан САУН без јасних критеријума

Најинтересантнији члан са списка у Лондону је младић по имену Реза Алијев (Reza Aliyev). Реза је финансијски саветник, приватни банкар у Андори и још којешта. Свима препоручујем да погледају шта је све овај Азербејџанац постигао до своје тридесете године.[6]

Ако којим случајем он није блиски рођак председника Азербејџана Илхама Алијева (Ilham Aliyev), онда је стварно чудо од детета, а ако јесте, кладио бих се да ће он бити трећи демократски изабрани Алијев, узастопно, на челу Азербејџана. Први је био Хајдар Алијев, некадашњи шеф КГБ Азербејџанске Републике СССР-а и некадашњи члан политбироа КПСС, чији споменик је откривен у Београду 2011. године у присуству председника Бориса Тадића.

Лако је видети да је друштво у САУНи шаролико у сваком погледу. У Подгорици се на списку чланова води бивши украјински амабасадор Оксана Слијусаренко, која је била учесник последње београдске конференције о будућем образовању. Није тешко уочити да одређене активности САУН подржавају, спонзоришу и у њима учествују представници НАТО-а.

Галиматијас чланова САУН

По томе је веома карактеристична конференција одржана у Загребу у мају 2013. године под насловом: “Акције ради повећања глобалне сигурности” (ActionstoEnhanceGlobalSecurity) на којој је једина особа из Србије био генсек САУНе Небојша Нешковић и где је 10 од 38 учесника било из САУНе. Паде на памет: шта би дала “мучена” Јелена Милић да је могла само да провири на ову конференцију тако “мудрих и учених” глава?

Нешковић је тада несумњиво активно размењивао мишљења и искуства са Стјепаном Месићем, Ивом Јосиповићем и, “курајбером”[7] југословенске и хрватске дипломатије, Будимиром Лончаром (95 година) с којим је већ седео и ћаскао на сличне теме годину дана раније у Дубровнику. Можда је чак договарао да продужи и продуби плодну размену мишљења са својим потчињеним “академицима” Стјепаном и Ивом на конференцији у Бакуу кроз две године? Сва тројица су била на списку учесника “Међунардне конференције о окосници нове парадигме љуског развоја” (International Conference on Framework for a NewParadigm of Human Development April 30, 2015, in Baku, Azerbaijan).

Весна Вучинић Нешковић-велика енергија и још веће амбиције

Ако им је још обећао да ће имати част да тамо сретну и супругу генсека Н. Нешковића, такође “академичку” САУНе Весну Вучинић Нешковић, која је у то време председавала “Светским саветом антрополошких асоцијација” и била предвиђена да у Баку са својим супругом допутује и узме учешће у раду конференције, толико важне за будућност човечанства, онда Стипе и Ивица стварно нису смели да такву прилику пропусте.

Колико ли тек вреде коауторске речи Гери Џејкобса, који се те 2013. године тек борио да постане главни у САУНи:

НАТО је по много чему јединствена структура. Један од три стуба НАТО-а је “Наука за мир и сигурност”.Научна истраживања су један од најважнијих генератора нашег глобалног и брзо мењајућег света. Свет више није биполарна конфронтација, већ наш заједнички глобални дом. НАТО би требало и може испунити улогу значајног актера који гарантује глобалну и људску сигурност“.[8]

Старине Иво Шлаус (88), Гери Џејкобс (73) и Лорд Браун (67) од Лејдитона (Des Browne) показали су се као лоши прогнозери. Владимир Путин и Си Ђинпинг су их демантовали већ после неколико година: али показало се “глобални дом” није само њихов. Још неко се ту пита! Чак се, однедавно, и председник Турске Републике – Реџеп Тајип Ердоган – почео ‘куробецати’. То, наравно, не смета ‘чича’ Иви Шлаусу и ‘деда’ Герији Јакобсу да нам и даље нуде своје погледе на будућност с НАТО-ом, нарочито у образовању.

А, колико је НАТО ваљан гарант глобалне и људске сигурности добро знају: Срби, Ирачани, Авганистанци, Либијци, Сиријци, Иранци …

Џејкобс је један од најутицајнијих чланова САУН

Питам се: да ли сви они који данас у Србији раде на пројектима у оквиру НАТО програма: “Наука за мир и безбедност”, у ствари раде на оснаживању ове Србима тако “наклоњене” организације? Знам да таквих има у САНУ, и не само један. Да се нису прерано залетели, “ко’ ждребад пред руду”?

Могло би се још много причати и разглабати о члановима САУНе. Има ту свега и свачега: многих веселих доконих научних пензионера, одређеног броја људи који се кроз науку у најбољем случају тетурају, грабљиваца свакојаких фондова и многих поборника хедонистичког начина живота.

Ценим да се САУН углавном састоји од људи спремних да служе било ком циљу који се пред њих постави од стране њених јавних, или прикривених оснивача.

На превару, ласкањем, а верујем и корупцијом, челници САУНе навлаче у чланство и одређен број признатих и познатих људи из света науке, културе, уметности и спорта да би им ови служили као мамац за нове наивне и као аргумент, којим ће у САУНу примљена локална национална пешадија никаквог научног имена и дела, приликом грабљења високих положаја у својим државама “аргументовано” доказивати да ни она није “мачији кашаљ”. Тако главни играчи регрутују, организују и премрежавају свет својим мрежама, које ће им свесрдно помагати да остваре своје главне циљеве кад за то дође време и кад дају команду.

   Мрачни циљеви Римског клуба трају од оснивања 1968.
Катасонов: Мисија Римског клуба је оправдавање геноцида

Остало нам је да се упознамо с још једном организацијом која је стара као и САУН и која игра значајну улогу у свим акцијама које предузимају САУН и СУК. То је Римски клуб.

Ако би се, како се то данас обично ради, упутили на Интернет на сајт Римског клуба (https://www.clubofrome.org/aboutus/) нашли би следеће речи самохвале:

“Римски клуб је организација појединаца који имају заједничку бригу за будућност човечанства и теже да направе разлику.Наши чланови су угледни научници, економисти, пословни људи и пословне жене, државни службеници високог ранга и бивши шефови држава из целог света. Њихове напоре подржавају Секретаријат из Винтертура у Швајцарској (Winterthur), Европски истраживачки центар регистрован у Констанци, Немачка (Constance, Germany) и национална удружења у више од 30 земаља.

Римски клуб проводи истраживања и домаћин је дебата, конференција, предавања, састанака и догађаја на високом нивоу. Клуб такође објављује ограничени број рецензираних Извештаја Римског клуба, од којих је најпознатији ‘Границе раста’.

Мисија Римског клуба је да промовише разумевање глобалних изазова с којима се суочава човечанство и да предложи решења научном анализом, комуникацијом и пропагирањем. Препознајући међусобну повезаност данашњих глобалних изазова, наша је јасно видљива перспектива холистичка, системска и дугорочна.”

Катасонов: Римски клуб форсира драстично смањење броја становника у свету

Можда би овим светским “клубашима” веровао на реч да септембра 2018. године не прочитах текст који је, поводом педесетогодишњег јубилеја Римског клуба , написао познати руски економиста Валентин Јурјевич Катасонов . Катасонов је свој текст насловио: “Глобални геноцид у ‘научном’ паковању. К јубилеју Римског клуба. За ову прилику сам одабрао и превео неке од најважнијих мисли у вези с темом коју обрађујем.

(Видети овај сјајни текст на линку:  https://izmedjusnaijave.rs/%d0%b3%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%b3%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%86%d0%b8%d0%b4-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%83%d1%87%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%bf%d0%b0%d0%ba%d0%be/).

Из овог превода овде цитирамо две реченице:

а)Најновије листе садашњих и почасних чланова укључују такве особе као што су високи функционер УН Морис Стронг, бивши генерални секретар КПСС Михаил Горбачов, бивши амерички потпредседник Ал Гор, власник CNN-а Тед Тарнер, бивши генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, бивши секретар УН-а Кофи Анан (преминуо 2018. године, примедба Ф.Р.В.), бивши Амерички председник Бил Клинтон, милијардер и оснивач Мајкрософта Бил Гејтс, финансијер и шпекулант Џорџ Сорос, бивши британски премијер Тони Блер, сиви кардинал америчке спољне политике Хенри Кисинџер,…”

б) “Дакле, први и главни задатак Римског клуба је „научно“ оправдање геноцида који су „господари новца“ планирали човечанству. Планови за овај геноцид се делом већ проводе.”

С испоставом ове организације у Србији се удружују и праве “светску” конференцију САНУ и БУ о проблемима образовања! Јесу ли Били, Тони, Џорџ, Хавиер … баш ти људи чије савете за будућност српска садашња и будућа покољења треба слушају?

Да ли су домаћи учесници већином само “корисни идиоти”, или је та већина оно што у Русији зову Сорошеви прасићи (“соросята– поросята”) [9], или нешто треће?

Да ли је Небојша (Благојев) Нешковић “ђаволу душу продао” кад је оснивајући СПРК заслужио да га у Римском клубу држе на најнижу степеницу ове организације. (“ex officio member”)?[10]

Да ли ће он икад достићи свог монтенегринског узора-академика ЦАНУ Момира Ђуровића (78), који је ‘associate member’ (члан који чека да постане пуноправан)?

Трећи наставак у понедељак, 9. новембра: Штетна брза и непромишљена дигитализација школства  

Аутор: др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“ ( у пензији)

…………………………..

[1]“Сорошевски прасићи”.

[2]Све о глобалним” невладиним организацијама САУН и СУК се може наћи на линковима:http://worldacademy.org/ и http://www.worldacademy.org/program– page/world– university– consortium.

[3]Имена ових оснивача могу се наћи на линку: http://wunicon.org/about-us/charter-members.html

[4](https://www.clubofrome.org/member/alexander-likhotal.) : “Професор Александар Лихотаљ (Likhotal) је председник ИЗК-а од 1996. године, где активно учествује у унапређивању програма одрживог развоја. Након академске каријере професора политичких наука и међународних односа, служио је као Европски безбедносни аналитичар за вођство Совјетског Савеза.1991. године постављен је за заменика портпарола и саветника председника СССР– а Михаила Горбачова.После оставке председника Горбачова, Александар је био његов саветник и портпарол у Фондацији Горбачов. Такође је члан Надзорног одбора Библиотеке Алекандрина, Светске академије уметности и науке, саветник у Светском савету за будућност и служи као саветник Мадридског клуба…”

[5]У току рада на овом тексту, на моју искрену жалост, родољуб Русије, писац, публицист, критичар и ветеран Другог светског рата Владимир Сергејевич Бушин је преминуо 25. 12. 2019. године у 96. години живота. «Пусть земля будет ему пухом» (‘нека му је лака црна земља’).

[6](https://imastrategy.com/bios/604– 2/).

[7] “Курајбер” (14. колено) је син “сајкатаве” (15. колено) и отац “ожмикуре” (13 колено).

[8] Рад је изложен на: “IX Annual NATO Conference on WMD Arms Control, Disarmament and Non-Proliferation”, Split, Croatia, May 6–7, 2013, апотписалисуга: Des Browne, Garry Jacobs and Ivo Šlaus.

[9]“Сорошевски прасићи”.

[10]На сајту РК (https://www.clubofrome.org/member/nebojsa– neskovic/) стоји: Проф.Небојша Нешковић је теоријски физичар који се такође бавио и акцелераторским технологијама. Тренутно је руководилац пројекта ТЕСЛА у Институту за нуклеарне науке у Винчи, Београд, Србија, који обухвата изградњу и коришћење великог објекта за науку и медицину са јонским сноповима. Поред тога, повереник је и генерални секретар Светске академије за уметност и науку. К томе, он је председник српског подружнице Римског клуба.Био је и још је директор научног центра ТЕСЛА, асоцијације 15 научних и образовних институција из југоисточне и централне Европе, чији је заједнички програм фокусиран на науку са акцелераторима и акцелераторским технологијама. Организовао је низ међународних научних скупова који се односе на науку о материјалима, нанонауке, радијациона истраживања, биомедицину, нуклеарну физику, физику елементарних честица,нуклеарну медицину, итд. Аутор је или коаутор бројних научних публикација.

Колико је овде небулоза и тешких неистина написано знају сви писменији београдски физичари? Што “клубаши римски” не написаше кад су посетили видели тај фантомски “Научни центар ТЕСЛА” с “15 научних и образовних институција југоисточне и централне Европе”? А да су то урадили, видели би да се уместо непостојећег/измишљеног научног центра ту налази гробно место незавршеног циклотрона, сада прозвано “ФАМА”, и да Нешковић и његови наследници за погон тог гробног места траже скоро 500.000 евра годишње. Колико су стварно извукли новца за последњу деценију је државна тајна. Никад није прорадио ни “Винси” циклотрон, без кога не може бити ни нуклеарне физике ни нуклеарне медицине.

Извор: https://izmedjusnaijave.rs/%d1%81%d0%be%d1%80%d0%be%d1%88%d0%b5%d0%b2%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d1%81%d0%b8%d1%9b%d0%b8/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!