Снег, Снешко Белић, много захтева родних и расних група и сунце као спас
- Прича приказује у шта смо се сви претворили…
Ноћас је пао снег…
08:00 Изашао сам пред кућу и направио снешка да обрадујем децу кад се пробуде
08:10 Комшиница, не пропустивши да истакне да је феминисткиња, љутито ме упитала зашто нисам направио Снешкицу
08:15 У реду, поред снешка направио сам и Снешкицу
08:17 Комшиница,иста она феминисткиња, приговорила је због бујног Снешкичиног попрсја, јер то као истиче њену женску сексуалност
08:20 Док сам смањивао Снешкичине груди, с прозора прекопута су ми двојица, који живе у истополном браку, бесно пребацивала хомофобију, јер нисам направио два мушка снешка
08:22 Вика је пробудила њиховог транссексуалног комшију… или комшиницу… особу, која ми је потом добацила да сам могао и морао да направио и једну фигуру са обе полне карактеристике
08:24 Веганска породица у пролазу згрозила се због носева мојих руку дела – јер шаргарепа
је поврће, дакле храна, дакле не сме бити деградирана у декорацију за снежне фигуре… вероватно сам уместо носа требао да ставим виршлу
08:27 Неко ме је с леђа погодио грудвом уз поклик да сам расиста, јер сам снешка, Снешкицу и остале направио беле
08:31 Младић тамније пути,с брадом и јаким страним нагласком, пришао ми је и гласно инсистирао на томе да женски снешко (пардон, Снешкица) у јавности мора бити покривеног тела, главе и лица
08:35 Поново се појавила комшиница феминисткиња оштро захтевајући да склоним метлу са Снешкице, јер метла доприноси стереотипу жена као домаћица
08:43 Стигла је полиција, јер је неко пријавио полно узнемиравање
08:44 Док су ме легитимисали, пристигао је и представник градског Одбора за равноправност полова и националних мањина; претио ми је пријавом социјалној служби, коју је одмах и назвао.
08:45 Стигла је ТВ екипа из емисије; десет минута потом био сам уживо на „Добро јутро добра земљо“, где је испод моје слике био кајрон с натписом „Сексиста и расиста из нашег комшилука“
08:55 Полиција ме испитује имам ли саучеснике
09:00 Социјални радник у пратњи чиновника из Канцеларије за дечија права каже да су нашли добру породицу која би радо усвојила моју децу
09:30 Између стотињак пристиглих особа које су носиле траспаренте с натписима подршке мојим правима и подједнаког броја оних који су пристизали с бакљама, конопцем за вешање, катраном, перјем и захтевима да ме спале…
Настала је општа улична тучњава, превртање аутомобила, паљење гума на барикадама и узајамно гађање коцкама калдрме
12:00 Појавило се сунце и снег се отопио. Гомила окупљена у мојој улици стоји збуњено, чешка се по глави и једни друге питају сећа ли се неко шта је повод свему овоме. Потом сви одлазе на кувано вино, да се мало угреју..
Поука: Ова прича нема поуку. Она само приказује у шта смо се сви претворили…
Саша Боројевић, преузето од Николе Марчетића
