Slobodan Bojković: „Otvoreno pismo Svetom arhijerejskom Saboru“
Zašto se čudimo?
Podsećanje na neobjavljeno Otvoreno pismo Saboru arhejereja iz 2021. godine – drugo
U članku „Kurti nudi Vatikanu srpske hramove na KiM“ objavljenom u „Politici“ 27. maja, https://www.politika.rs/scc/clanak/616545/Kurti-nudi-Vatikanu-srpske-hramove-na-KiM govori se o preostalim (neuništenim) pravoslavnim svetinjama na Kosovu i Metohiji i opasnosti da ih preuzme Vatikan, a nova država Kosovo da ih prikazuje kao svoju kulturnu baštinu.
S obzirom na, kako se navodi u tekstu, “čuđenje kod mnogih srpskih političara, javnih ličnosti, intelektualaca…”, podsećam da se zapostavlja desetinama godina, da ne kažem vekovima, poznat problem sa srpskim svetinjama na svim prostorima gde su Srbi živeli i gradili ih. Problem ne samo sa crkvama, već i sa ostalim kulturnim dobrima i dokazima postojanja kao naroda. A to je moguće, jer i srpska elita godinama saučestvuje u revidiranju i zaboravu prošlosti, radi puta u izabrani pakao budućnosti. Zbog toga sada objavljujem ovo Otvoreno pismo Svetom arhijerejskom Saboru iz 2021. godine, tada upućeno samo arhijerejima. Pažljivije čitaoce i moguće istomišljenike upućujem i na autorski članak iz aprila 2023. godine, „Čiju genetiku nose Srbi“, u kome se nalaze dodatni linkovi. https://borbazaistinu.rs/podsecanje-povodom-clanka-ciju-genetiku-nose-srbi/
Napomena: Pošto je sajt Balkanska geopolitika ugašen novembra meseca 2021, u poslatom tekstu Saboru, ispod nevažećih linkova Balkanske geopolitike dodate su adrese linkova iz Arhive (web.archive.org) ili sa drugih sajtova.
U pismu postoji i nekoliko istorijskih i činjeničnih nepreciznosti koje ne utiču na suštinu poruke.
Slobodan Bojković: „Otvoreno pismo – drugo – Svetom arhijerejskom Saboru“
Vaša Svetosti,
Poštovani preosvećeni arhijereji Srpske pravoslavne crkve
Kada je pre dve godine odlučeno da se crkveni praznik Kirila i Metodija slavi i kao državni praznik, nesvesno je prihvaćeno podmetnuto kukavičje jaje. Naime, tim činom se indirektno pomaže dosadašnje zanemarivanje (ali i uništavanje) dokaza o Lepenskom Viru i Vinčanskoj kulturi, kao i o starijoj srpskoj kulturi i pismenosti do devetog veka, pre delovanja pomenutih prosvetitelja među slovenskim plemenima. A zatiranje dokaza se postepeno vekovima ostvaruje uz pomoć i srpskih saradnika i institucija, finansiranih od strane Nemaca, Vatikana, nezaobilaznih Britanaca, a sada i aktera Novog svetskog poretka.
Činjenica je da je Podunavlje bilo kolevka evropske civilizacije? Ali za većinu naših zvaničnih istoričara u tom prostoru nisu živeli autohtoni Srbi, i zato se prihvata i sa najvišeg nivoa podržava podmetnuta nam teza da su Srbi bili varvari koji su zaposeli deo Balkana u sedmom veku, bili nepismeni do devetog veka, ali su onda naglo, zahvaljujući pismu pomenutih prosvetitelja (i pokrštavanju), dostigli procvat od 12-og do 14-og veka. A zar bi Sveti Sava Osvećeni prorokovao Svetog Savu Nemanjića kao branitelja Pravoslavlja, da nismo imali tradiciju? Uostalom, zar bi se tako lako uspostavile veze sa dvorovima Merovinga i Anžujskih sa Zapada, da veze nisu postojale od ranije? I zar ljiljani nisu simbol Merovinga, zar ih nije pored Nemanjića koristio i kralj Tvrtko I Kotromanić u 14-om veku (po kome su ljiljane, za grb i za kontinuitet istorije Bosne, preuzeli Bošnjaci), a padom dinastije Nemanjića, u Srbiji despot Đurađ Branković…
Stoga se nadam da ćete zbog važnosti situacije, mimo protokola ustoličenja, u toku zasedanja Sabora, a sa patrijarhskom mitrom na glavi, u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog prenoćiti u molitvenom tihovanju; u kapeli gde su se molili prethodni srpski patrijarsi. I da ćete uspeti da stupite u duhovnu vezu sa njima. Jer samo sa mudrošću nebeske vojske predaka, nadahnute Božijom mudrošću, možemo da opstanemo.
Vašim odlaskom u komforniju rezidenciju na Dedinju, napustili ste svetinju srpskih patrijarha i arhijereja. Zar nije bilo previše i to što je baš kapela Svetitelja preko 100 godina prepuštana i prazničnim okupljanjima i molitvama anglikanaca u Beogradu i Srbiji, zbog veza Karađorđevića sa Britanskim dvorom? A sada je usledilo i Vaše dobrovoljno napuštanje…
Odbacujete činjenicu koju su drevna znanja prenosila, a savremena nauka je potvrdila, da usrdna molitva jednog pravog monaha može da očisti i stabilizuje energetsko-duhovni prostor sa 10.000 ljudi. A Vi ste centar Beograda (Skupštinu i Andrićev venac), kao i palatu Srbiju, odlaskom na Dedinje, prepustili na milost i nemilost raznim negativnim uplivima. Na taj način, iako ste naš duhovni vođa, odbacujete glavnu snagu i moć duhovnog delanja u borbi protiv sila zla, usmerenih na Srbiju i Srpsku Pravoslavnu crkvu. Ponašate se kao da Vam nije poznat izveštaj Trilaterale iz 1970 god. (o kome je pisala dr Smilja Avramov), gde se Pravoslavlje navodi kao glavna smetnja na putu svetske globalizacije, i da Pravoslavlje treba po svaku cenu uništiti!
Red Malteških vitezova (Jovanovaca)
Kralj Aleksandar Karađorđević je posle Oktobarske revolucije u Rusiji (zbog rodbinskih veza Karađorđevića i crnogorskog kralja Nikole Petrovića sa ruskim dvorom?), s obzirom da je srpski kralj bio jedini preostali pravoslavni vladar čija pravoslavna crkva nije prihvatila Uniju sa rimokatolicima, i da je u Srbiji našla utočište brojna ruska emigracija, odlukom Marije Fjodorovne, majke ubijenog cara Nikolaja II Romanova (čuvara Svetinja do tada), 1928. god. postao čuvar šake Svetog Jovana Krstitelja. Desnoj šaci nedostaju dva prsta. Jedan, koji je doneo Sveti Sava 1219. (?) god. čuvan je u Žiči i Pećkoj patrijaršiji, a sada je u katedrali u Sijeni.
(Za neupućene, Marija Fjodorovna, majka ruskog cara Nikolaja II Romanova je danska princeza Dagmar iz dinastije Kristijana IH od Danske – koja je nemačkog porekla, a njena rođena sestra Aleksandra (Marija, odnosno Meri) je majka engleskog kralja Džordža V. Otac kralja Džordža je nemački princ Albert, a i po majci ima nemačke krvi. Supruga cara Nikolaja II je nemačka princeza Aleksandra. Majka joj je ćerka kraljice Viktorije, Alisa, a otac nemački vojvoda, Ludvig IV od Hesena i Rajne.)
Podsećam da su šaku Sv. Jovana Krstitelja od sultana Bajazita II preuzeli Malteški vitezovi 1484. godine i da su Svetinje dugo bile na Rodosu, a zatim na Malti. Posle osvajanja Malte od strane Napoleona 1798. godine predate su na čuvanje sinu Katarine Velike, Pavelu I Petroviču, koji je bio veliki majstor Malteškog reda.
Međutim, sada je Red malteških vitezova pod patronatom pape, i nije slučajno da je u Crnoj Gori bio pred usvajanjem po SPC nepovoljan Zakon o imovini Crkava. Cilj Zakona je, osim rušenja Pravoslavlja, bio i predaja šake (moštiju) Svetitelja, čestice Časnog krsta, kao i ikone Bogorodice Filimoske, Vatikanu. Više o tome je pisano u autorskom članku „Narod koji zaboravlja svoju prošlost, nema ni sopstvenu budućnost“ od 9-og marta. http://borbazaveru.info/content/view/14048/47/
Napominjem da je čuvar Svetiteljevih moštiju član reda Malteških Vitezova. I da ste i Vi sada na redu da postanete član, ukoliko do sada niste postali? Kako ćete se odupreti svim tim pritiscima, kada ste kao srpski episkop ljubili ruku papi? I da li ćete se prikloniti Nebu, ili papi na Zemlji koga priznaju i sadašnji Malteški vitezovi?
Podsetio bih vas na reči knjaza Miloša Obrenovića, kada je na pitanje kako se on kao najmoćniji, savija i ljubi ruku sveštenicima, odgovarao da to radi zbog primera narodu da poštuje instituciju Srpske pravoslavne crkve, koja nas je u teškim vremenima čuvala i sačuvala od pogibelji. Zato se Vaš čin u narodu sa kolektivnim pamćenjem može da tumači i kao priznavanje institucije Vatikana, te pape kao vrhovnog verskog poglavara i izaslanika Gospoda Isusa Hrista na Zemlji.
Podsećam Vas i na dosledno ponašanje vladike Petra Petrovića Njegoša prilikom prolaska pape ulicama Rima, kada je ostao sedeći u kočiji, umesto da opomenut izađe i stojeći, uz naklon, pozdravi papu. Ne kažem da je u sadašnjim okolnostima takvo ponašanje moguće, ali…
+ + +
Verovatno Vam je poznato i da je početkom devedesetih u Srbiju stigao vidovnjak iz Švajcarske sa zadatkom da pronađe i vrati u Vatikan papsku krunu kojom je krunisan Stefan Nemanjić Prvovenčani 1217. godine. Istraživanja i iskopavanja su vršena na terenima i pećinama u okolini Niša. Međutim, kada je deda Avram (ekonomista Dragoslav Avramović) preneo uslove predsedniku Slobodanu Miloševiću (predaja pronađene krune Vatikanu), radovi su naredbom obustavljeni. Posle toga je bilo par individualnih pokušaja nastavka traganja, koji su se, i zbog nevidljivih astralnih čuvara, završavali po tragaoce tragično. (Do zabrane je pronađen grob nekog hunskog velikodostojnika, a možda i samog Atile?)
Vatikan kao institucija i izvorno Pravoslavlje
Od Vatikana i pape nam vekovima dolazi zlo. Ne kažem da ne treba razgovarati, ali uvek treba biti dobro pripremljen i obavešten, da ne bi, posle manipulacija veštih Latina, bilo puno preumljenih srpskih bogoslova. Zato Vas molim da posle zasedanja Sabora javno, za narod, za studente Bogoslovija i za sveštenstvo, na jednostavan način kažete koja je glavna razlika između rimokatoličkog ponašanja Vatikana i izvornog Pravoslavlja, pravog slavlja, Svetog slavlja, Svetskog slavlja, Svetosavlja – branitelja Pravoslavlja. To se može iskazati sa samo šest različitih reči, od kojih se jedna reč koristi dva puta. O tome sam pisao u „Otvorenom pismu Svetom arhijerejskom Saboru“ od 16. februara, http://borbazaveru.info/content/view/13958/1/ a pismo je poslato i preko mejla Sinoda, i nadam se da Vam je prosleđeno. (Razlika između Pravoslavlja i rimokatolicizma Vatikana se iskazuje i univerzalnim jezikom simbola, pa bi bilo poželjno da i taj drugi dokaz opišete i grafički prikažete).
Srpske postojbine
Dalimilova hronika s početka 14 veka (štampana u više izdanja u Nemačkoj i Češkoj) govori o Srbima (ne o Slovenima) u Evropi i Aziji, čak u doba Vavilona, kada je zbog greha nekih Srba Bog pomešao jezike. Više o „Dalimilovoj hronici“ iz 14-og i „Nestorovom letopisu“ s početka 12- og veka, može se saznati na linku: https://balkanskageopolitika.com/2020/01/19/dalimilova-hronika-u-srpskom-narodu-se-nalazi-zemlja-hrvatska-u-toj-zemlji-bese/ (ugašen sajt)
A prema pesmi lužičkog Srbina Handrija Zejlera (1804-1872.) rodni kraj Lužičkih Srba se proteže od Labe, preko Dunava i Crnog Mora, čak do Kamčatke. https://balkanskageopolitika.com/2021/05/10/neverovatna-pesma-koja-otkriva-mnogo-o-srbima-gde-je-srbima-rodni-zavicaj-pesma-handrija-zejlera/ (ugašen sajt)
http://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/03/blog-post_11.html
Podsetiću Vas i da su stradanja Lužičkih Srba, započeta u devetom, nastavljena u 10-om veku kada je 922. godine u bici kod Lomnice (po nemačkim istoričarima), ubijeno 122.000 vojnika, da bi 990. god. dobrim delom bili pokoreni. Tekst o Lužičkim Srbima pod naslovom: „Isti koren, ista stradanja – Ko su Lužički Srbi?“ objavljen je u Saborniku, nedeljnom biltenu Saborne crkve u Beogradu od 15. aprila 2018. godine. https://www.saborna crkva.com/images/stories/sabornici/broj3119.pdf
(O Lužičkim Srbima je pisao i akademik Viktor Novak, poznatiji po knjizi „Magnum Krimen“, važnom dokumentu o zločinima ustaša pod okriljem Vatikana. Naredbom predsednika Tita 1966. godine, posle izveštaja Komisije o zločinima u Jasenovcu, knjiga je uklonjena iz svih biblioteka i knjižara u Jugoslaviji, i uništavana!)
Sećam se iz mladosti, da kada je Milić od Mačve prodao sliku (mislim Tajne večere?) Vatikanu, oduševljeni papa Pavle VI je rekao da može da bira želju koju će mu ispuniti. Slikar je zamolio za pristup u Biblioteku Vatikana. Kada je tamo zatražio pesme rimskog pesnika Ovidija iz progonstva u gradić Tomi na obali Crnog mora (danas Konstanca), pisane na varvarskom jeziku, odbijen je, ali mu je na intervenciju pape, čija se reč ne poriče, omogućen uvid. Po izjavama Milića od Mačve, Ovidije je pisao na staro-srpskom jeziku! Po dobrom srpskom običaju, čak je i veliki Borislav Pekić u svom dnevniku 5. aprila 1983. napisao sarkastičan pamflet. Jer zaboga, šta slikar ima da govori o jeziku? http://www.borislavpekic.com/2009/05/milic-od-macve.html
Ipak, za pažljivog istraživača, važniji je spis iz Dubrovačkog arhiva u kome se govori i o Ovidijevom izgnanstvu i pisanim spisima na latinskom i varvarskom jeziku.
https://balkanskageopolitika.com/2020/10/30/koji-je-jezik-naucio-rimski-pesnik-ovidije-u-izgnanstvu-na-obali-crnog-mora/ (ugašen sajt)
O verovatnom pismu Srba pre Kirila i Metodija, sa ćiriličnim znacima (slovima) govori i obelisk iz sadašnjeg Ksantosa (tadašnjeg Sirbina), prestonice pokrajine Likije u maloj Aziji. Sveštenik, poliglota i etimolog Svetislav Bilbija je na osnovu srpske ćirilice i ranije dešifrovanog etrurskog pisma, čitajući s desna u levo, uspeo da protumači da se radi o Likijskom Zakoniku datiranom osam vekova pre Hrista.
A dr Ranka Kuić (1925-2003.), filolog, naučni saradnik Instituta lingvistike u Londonu, više poznata u svetu nego kod nas, za vreme svog prvog službovanja (na Kosovu i Metohiji), kod Prizrena je u reci Bistrici pronašla odvaljeni deo nekropole datiran od prvog do 3-ćeg veka, sa natpisom na latinskom, hebrejskom i keltskom jeziku na kome je pročitala i srpsku reč praotca. To je doprinelo da počne da proučava srodnost između keltskog i srpskog jezika, i kasnije pronađe preko 4.000 istih (ili sličnih) reči.
Prekrajanje istorije
Za mnoge Srbe koji ne misle svojom glavom, ispranom belosvetskim, globalističkim medijima (mediji odavno nisu naši), a možda i za neke od Vas arhijereja, ovo što govorim je ludilo, opšte neznanje, nepoznavanje zvanične istorije, i ne zaslužuje bilo kakav komentar. Ali pri tome se zaboravlja da zvaničnu istoriju pišu pobednici. Pa zar se Isus Hristos nije prvo javio ženama mironosnicama posle Vaskrsenja? Samo one su mogle iz srca da poveruju. Apostolima je trebalo vreme. Zar se, pre toga, i apostol Petar nije tri puta odrekao Hrista? A kako vekovima dogmatski uči Crkva, Juda Iskariotski je izdao Hrista za 30 srebrnjaka i ocrnjen je za sva vremena. A Juda je zapravo najviše verovao u Hrista, i zato je dobio nezahvalnu ulogu da se ispuni proročanstvo iz Pisma. Naime, Juda je želeo da Hristos bude svetovni vladar Izrailja, car na Zemlji, ne shvatajući da je Hristos Spasitelj i Mesija, car Neba i duševnog carstva Zemlje.
Podsećam i da naše predanje govori o izdaji Vuka Brankovića u boju na Kosovu Polju 1389. godine. A on se do 1392. odupirao napadima Osmanlija, da bi 1396. bio zarobljen, odveden u zarobljeništvo, gde je i 1397. godine umro. Ali činjenica je da njegov srednji sin, despot Đurađ Branković, nije učestvovao u drugoj bici protiv Turaka na Kosovu Polju održanoj 1448. god. koja se završila porazom mađarske vojske pod komandom Janoša Hunjadija (u narodu poznatog kao Sibinjanin Janko i po izreci: „Kasno Janko na Kosovo stiže“). Predanje govori o izdaji Brankovića, a oni su branili srpsku despotovinu do pada smederevske tvrđave 1459. godine. I Brankovići su, prelaskom u Srem, i posle pada Srema pod tursku vlast u 16-om veku, seobama sa narodom u Erdelj i Moldaviju, opstajali i gradili crkve i manastire. Ali su unijaćenjem, vremenom ti Srbi postajali Vlasi (kasnije Rumuni), od kojih su mnogi, do kraja 19-og veka, a i kasnije, govorili srpski.
Ponovo Vas podsećam i da su stradanja Baltičkih i Lužičkih Srba, započeta u devetom veku, kulminirala padom Arkone 1168. na Vidovdan. Taj dan je izabran da bi se paganski četvoroglavi vrhunski bog Svetovid zamenio sa zapadnim svecem Svetim Vitom Korvejskim. Posle pada Arkone na rtu Rigen (slovenski Rujan) i rušenja hrama Svetovida i ostalih hramova slovenskih bogova, oko milion(?) Srba je pobijeno, a ostali su pokršteni, asimilovani ili proterani. Prema već citiranom Saborniku Saborne crkve br. 3119, i među našim sveštenstvom postoji saznanje o zaboravljenoj istoriji Srba, ali se, pod pritiskom Zapada i Vatikana, verovatno i zbog Vašeg pristupa istoriji Srba (i uzmicanja), saznanja potiskuju i brišu! Jer, to je zabranjena istorija Srba.
Insistiranje Crkve i države samo na tezi (na osnovu svedočenja Konstantina VII Porfirogenita) da Srbi naseljavaju Balkan u sedmom veku (što je tačno, ali i nepotpuno), povlači za sobom negiranje ranije istorije autohtonih Srba na ovim prostorima. Jer, ko je bio živalj u Makedoniji, Ilirikumu i Panoniji, do srpska (i slovenska) plemena kojima se obraća apostol Pavle u svojim poslanicama. Pa zar o tome nije pisao Miloš Milojević u svojim “Odlomcima istorije Srba“ iz 1872. godine. U sedmom veku je sa vojskom došao u pomoć svojim južnim saplemenicima Drvanov (Dervanov) sin Zvonimir. Postoje i svedočansta rimskih i nemačkih hroničara. Ali to je već, posle Berlinskog kongresa 1878. zabranjena istorija Srba!
Delovanje protiv Srba i pravoslavlja
Poštovani preosvećeni arhijereji,
Saglasno nametnutoj nemačko-bečko-nordijskoj školi, naši zvanični istoričari i neSrpska Akademija nauka, država Srbija, kao i Srpska pravoslavna crkva, insistirajući samo na Nemanjićima kao rodonačelnicima srpske države, i Kirilu i Metodiju kao donosiocima (a ne reformatorima) pismenosti, negiraju postojeću prošlost i nesvesno (i svesno!) rade na našoj propasti iznutra. Svedoci smo i sadašnjih događaja, a većina naroda ipak nije gluva, nepismena i slepa da ne vidi šta nam se servira i sprema spolja. Zato je ovo možda poslednja šansa da se i ljudi u institucijama otrezne i probude!
Po mome mišljenju, trebalo bi da se mladi srpski istraživači oslone na „Odlomke istorije Srba“ i ostalu zaostavštinu Miloša S. Milojevića, i na osnovu tih podataka da proučavaju građu u svetskim arhivima. Jer on je obuhvatio i opisao ne samo srpske zemlje na Balkanu, već i postojanje i kretanje Slovena u Indiji, Aziji, Maloj Aziji, Rusiji… Takođe i staništa i carstvo Slovena u Zapadnoj Evropi: Lužičkih Srba u Pruskoj i Saksoniji, sa slovenskim plemenima u Češkoj, Moravskoj, Poljskoj, Belorusiji, Ukrajini. Kao i postojanje Venda u Skandinavskim zemljama (koji se tamo pominju skoro do kraja 19-og veka), i njihovu vezu sa Srbima.
O tragovima Slovena na britanskom tlu pisao je književnik Miloš Crnjanski za vreme emigracije u Londonu, a istoričar Relja Novaković pretočio u knjigu“ Drevni Srbi na britanskom tlu“. A o postojanju srpskih reči i naziva toponima u Velsu i Škotskoj, govore istraživanja lingviste dr Ranke Kuić, redovnog člana Velške akademije nauka. Nažalost, pripremljena knjiga Keltsko-srpske paralele, do 2.000. godine (njenih 75 godina života), nije bila prikladna za srpske izdavače!
O dolasku Slovena u Britaniju još u bronzano doba, posle arheoloških iskopavanja u Tilbariju na ušću Temze, pisala je dr Sofija Davidović – Živanović. Ona je supruga dr Srboljuba Živanovića (1933 – ) patologa, rukovodioca eshumacija kada je 1964. godine oformljena Komisija o zločinima u Jasenovcu. Posle predatih dokumenata o broju žrtava i načinima ubijanja (Izveštaja sklonjenog od strane komunističkih vlasti za sva vremena, radi očuvanja bratstva i jedinstva sa Hrvatima), morao je da emigrira da bi spasao život. U Britaniji se bavio paleopatologijom i antropologijom. Direktor je Evropskog instituta za proučavanje istorije drevnih Slovena, predsednik Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu itd.
Zar o postojanju Srba i Slovena na tim prostorima rečito ne govore, i pored preimenovanja, i do danas sačuvani nazivi toponima, od kojih mnogi vode poreklo i od fitonima. I ako se i sa Vaše strane nastavi insistiranje samo na postojanju državnosti Srba tek od velikog župana Stefana Nemanje, uskoro ćemo u Srbiji zaista imati pored postojeće muslimanske, makedonske i crnogorske nacije i vojvođansku naciju, pa vlašku, šopsku, timočku i tako u nedogled.
Ali Nemanjići su veoma bitni zbog obnove, polovinom 12-og veka propale srpske države i na Balkanu, svojih rodbinskih veza sa dvorovima evropskih vladara, a naročito i zbog očuvanja pravoslavlja u najtežim trenucima: pred naletima Krstaša na Istočno rimsko carstvo (Vizantiju), kao i posle pada Vizantije i turskog osvajanja tih prostora.
Podsećam i na neuspeh Firentinske unije 1439-41. godine, kada je uslov za pomoć pravoslavnima pred najezdom Turaka bio prihvatanje Unije sa Vatikanom. Za neuspeh dvogodišnjih pregovora veliča se doprinos bogoslovlja Marka Efeskog (doktorat episkopa Irineja Bulovića), a zanemaruje onaj despota Đurađa Brankovića. Jer je najviše zbog nestavljanja potpisa srpskog patrijarha na taj dokument, ruski patrijarh po povratku pogubljen? (proteran), a pod pritiskom naroda povučen je potpis i carigradskog patrijarha. Tako je propalo potpuno unijaćenje pravoslavnih, i Vatikan Srbima to ne prašta.
Zato Vas molim da pokušate da ne živite u istorijskim zabludama. A da i pametni ljudi greše, navešću, dobro Vam poznatu, kratkotrajnu zabludu Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića koji je, oduševljen uspostavljenim jedinstvom Rimokatoličke i Protestanske crkve sa nemačkom državom, 1935 god. u delu „Nacionalizam Svetog Save“, neoprezno, kao ujedinitelja, Hitlera uporedio sa Stefanom Nemanjom i Teodulijom u srednjevekovnoj Srbiji. A kao što je uskoro izbilo na videlo, koncentracija moći i vlasti začas se pretvorila u svoju karikaturu i fašizam. I to je mrlja koja se vadi iz fioka po potrebi dnevne politike, i spočitava Srbima, Svetom Savi i Svetosavlju.
Zato Vas podsećam i da Vaše preterano vezivanje za sadašnju svetovnu vlast krije opasnosti diktature i jednoumlja. Najnoviji primeri: 2018. je u Skupštini izglasan Zakon o transplantaciji organa (a član 23 Zakona je protivustavan). Nažalost, sada je izglasan i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a protiv tradicionalne, zdrave, na Božjim osnovama zasnovane porodice. Deca će u školi učiti da postoje osobe muškog i ženskog pola, transrodne osobe i rodno neutralne osobe, i to će pisati i u matičnim knjigama. A o polu deteta će odlučivati i „struka“, ne samo roditelji. A dalja diskriminaciji verujućih ljudi koji se opiru globalizaciji, Novom svetskom poretku i prisilnoj vakcinaciji će se, i zbog mlakog reagovanja arhijereja (odnosno, samo upućivanja predloga sa obrazloženjima Skupštini, bez aktivnog dejstva i delovanja u narodu), na delu uskoro ogoljena pokazati.
Naime, u paketu su usvojene i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije kojima će se govor istine sankcionisati kao verbalni delikt! I sve to se pripremalo od 2018, ali nažalost, narod je saznao šta mu se sprema tek 24. aprila 2021. po podnošenju Predloga zakona Skupštini na usvajanje. Pravoslavna Crkva i Vi arhijereji ste to morali znati, i znali ste mnogo ranije, još od juna 2018. kada je predložen nacrt Zakona na javnu raspravu. A šta ste od tada uradili, odnosno šta je, od Sinoda predloženo, usvojeno?
Vaša Svetosti i preosvećeni arhijereji,
Oprostite što ovo stalno ponavljam, ali praznovanje Kirila i Metodija kao slovenskih (i srpskih) svetitelja i rodonačelnika slovenske kulture, koji je ne samo crkveni već u Srbiji i državni praznik je nažalost, na izvestan način nastavak duhovnog genocida nad prošlošću, i samim tim i nad budućnošću Srba i Srbije. Do sada smo imali negiranje povezivanja Vinčanske kulture i još starije kulture Lepenskog Vira sa slovenskim plemenima i Srbima, kao starosedeocima. Imamo i zabranjenu arheologiju (pogotovo ranog) Srednjeg veka, o čemu je pisao i govorio arheolog Đorđe Janković (postoji video materijal) a i intervju: https://balkanskageopolitika.com/2021/05/07/intervju-djordje-jankovic-zabranjena-arheologija/ (ugašen sajt)
http://sloven.org.rs/srb/?p=10084
Postoji i zabranjena istorija o kojoj su pisali autohtonisti (Miloš S. Milojević u 19-om veku i potom u 20-om veku: Olga Luković-Pjanović, Relja Novaković i kontraverzni Jovan Deretić; kao i novi entuzijasti u 21- om veku.
Takođe, od zvaničnih institucija negiraju se i dostignuća književnika, ali i paleolingviste dr Radivoja Pešića o starosti Srbice nastale iz Vinčanskog pisma. U svetu priznat i cenjen, kod nas je od lingvista i ostalih stručnjaka ismevan bez prihvatanja dijaloga, anatemisan i skrajnut do danas, 28 godina posle smrti.
Kao posledicu navedenog ponašanja i radnji, imamo činjenicu da ubuduće neće smeti da se uzimaju ni diplomski, a pogotovo ne radovi za viša naučna zvanja iz filozofije, književnosti, istorije, arheologije… jer zaboga, sve je to, nažalost, van zvanične državne i Crkvene linije, politike Vatikana i globalista Novog svetskog poretka. Tako je i arheolog Đorđe Janković, šef katedre za arheologiju Srednjeg veka odstranjen 2009. sa fakulteta jer nije imao podobne „naučne“ radove na liniji nordijsko-nemačko-bečke istorijske škole. A u greh mu se ubraja i razobličavanje falsifikovane istorije o ilirskom poreklu Šiptara kao starosedeoca Balkana (koje, po retorici Zapada, varvari Srbi proganjaju od svog doseljavanja do danas). Vidi linkove:
https://balkanskageopolitika.com/2019/12/30/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-otkriva-prevare-sastavljaca-istorije/ (ugašen sajt)
Vaša Svetosti
Ako Vam je moje mišnjenje o prosvetiteljskom doprinosu Kirila i Metodija među Srbima i Slovenima suviše odbojno i neutemeljeno, prihvatite bar materijalne fakte i argumente sada pokojnog profesora i naučnika, arheologa Srednjeg veka, dr Đorđa Jankovića koji ima pozitivno mišljenje o radu braće Kirila i Metodija, i po kome se grob episkopa Metodija nalazi u Sremskoj Mitrovici (tadašnjem Sirmiumu – sedištu patrijaršije). Ali od većeg značaja je to da su saznanja dr Đorđa Jankovića bitna za odbranu svetinja i arheoloških nalazišta ne samo na prostoru Kosova i Metohije, već šire; na prostoru sadašnje Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije; na prostoru gde je postojala srpska država i pre Nemanjića! Takođe, ukazuje i na nalazišta u drugim zemljama, gde su takođe živeli Sloveni.
Zbog svega navedenog, još jednom Vas molim, i nadam se, da ćete sa patrijarhskom mitrom na glavi, u toku Sabora u kapeli Simeona Mirotočivog, a kasnije na tronu srpskih patrijarha u Pećkoj patrijaršiji, prenoćiti u molitvenom tihovanju, i da ćete uspeti da stupite u duhovnu vezu sa plejadom slavnih predhodnika. I da ćete posle toga mudro rukovoditi Srpskom pravoslavnom crkvom.
Jer čovek koji spozna svoje zablude, koji se istinski kaje, koji je svestan svojih grehova, miliji je Bogu od mnogih pravednika. Podsećam Vas, i sa primerom koji nam je dao Gospod Isus Hristos; da put u raj nije pravolinijski, i da je često nezaobilazan i put kroz pakao. A Vaš zadatak, kao duhovnog vođe Srba, je spas duša mnogih naših predaka iz pakla zaborava potomaka.
Ja rekoh, i kako je prorok Isaija davno napisao, spasih dušu svoju. A na Vama je da, po svojoj savesti, činite ono što smatrate da treba da činite.
Vaš sabrat u Hristu,
sluga Božiji, laik Slobodan
U Novom Sadu, 22. 5. 2021.
Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!
