Породица и школа

Школство на удару повлашћене издавачке куће “Клет“

Говорити данас о квалитету школства у Србију, а не разматрати озбиљно тему стања на тржишту уџбеника, био би показатељ непрепознавања једног великог проблема србског друштва, зачетог још у раној фази постмилошевићевског периода наше новије историје. На размеђи миленијума припадници академске елите однеговане на тековинама титокомунизма телалили су о томе да, ако желимо да „живимо као сав нормалан свет“, морамо и образовно-васпитни процес у основним и средњим школама подвргнути модернизацијском процесу, наравно оном конципованом у западним центрима моћи и у складу са њиховим дугорочним политичким интересима. Већ прва ДОС-овска владајућа гарнитура започела је реформу образовања на концепту „школигрице“, чији кључни ослонац представља експресно и без јавне расправе после убиства тадашњег премијера Ђинђића усвојени Закон о основама образовања и васпитања (од стране посланика Скупштине којима је истицао мандат).            

Од тада до данас, тај закон је више пута мењан, а образовни систем фрагментизован, темељно промењен у негативном смислу у свим својим сегментима, лишен система вредности око којег се кристалише и подвргнут безобалном експериментисању са профитном искористивошћу знања као главним критеријумом успешности реформских напора. Свеобухватно сагледан, процес промене школског система може се назвати лоботомијом на идеолошким основама неолибералног капитализма. Део тог процеса представљају и дешавања на тржишту уџбеника. У том делу најбоље се сагледава оно што иоле информисаним трезвеноумним људима не може да промакне: не само ресорно министарство, већ комплетна владајућа гарнитура (читај: евроунијатска колонијална управа) систематски ради на деградацији образовања у Србији. Издавачка кућа Klett, у власништву истоимене словеначке фирме, испоставе немачке фирме Klett, има монополски положај на тржишту уџбеника, заједно са сестринским фирмама Нови Логос и Фреска. То им је омогућило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, доделивши им за школске 2019/2020, 2020/2021 и 2021/2022 године 1, 14 милијарди динара за набавку бесплатних уџбеника, т.ј. око 60 одсто расположивих средстава. То практично значи да држава новцем пореских обвезника финансира стране издаваче (и издаваче под контролом странаца) који садржаје својих уџбеника креирају супротно србским државним и националним интересима. По том основу, наведене издавачке куће остварују енорман екстра-профит. Овоме је тешко наћи пандан било где у свету!

Један одважан човек, професионално остварен у светским размерама и патриотски опредељен, одлучио је да се, по мери својих могућности, томе супротстави – проф. Алек Кавчић и његова фондација. Шира јавност одавно је упозната са напорима Фондације „Алек Кавчић“ да школама у Србији и ученицима који имају право на бесплатне уџбенике обезбеди оне уџбенике који се у електронској форми налазе на интернету и доступни су за штампу. Моћни страни издавач, штићеник марионетске власти, поднео је тужбу и покренуо праву медијску харангу на Фондацију1. Проф. Кавчић није устукнуо нити посустао у „дугопругашкој“ правној борби. Дубоку уверен у исправност свог подухвата и његову друштвену сврсисходност, упустио се у неравноправно надметање на терену права и правде. Нема сумње да је, много пре него што је био подвргнут судском поступку, врло добро знао какво је стање србског правосуђа данас, колики је степен његове подложности корупцији, утицају политичких структура и ванинституционалних центара моћи (посебно оних под контролом страног фактора) и системским слабостима наслеђеним из минулих времена. И поред тога, није одустао од борбе. И добио је прве две рунде2.

Фондација Кавчић

Шта из овог случаја можемо закључити ми, обични житељи ове многонапаћене Србије, распамећени, деморалисани, утонули у апатију? Пред очима нам је један убедљив пример како човек без икакве политичке „залеђине“, врхунски професионалац у послу којим се бави (професор на угледном универзитету у САД) и морално утемељен, ако је одлучан, пожртвован и бескомпромисан, може да оствари победу у наметнутом дуелу са привилегованим актерима друштвеног живота. И то победу не за себе, јер његова професионални интегритет и лична егзистенција у тој борби нису били угрожени, већ за све нас који са болом у души и неспокојем гледамо урушавање последњих остатака нормалности и законитости у земљи која је прескупо платила своју слободу у вишевековној борби са највећим империјама овога света.      

Уредништво Борба за истину

1 https://www.danas.rs/drustvo/fondacija-alek-kavcic-izdavacka-kuca-klet-tuzila-fondaciju/        

2 https://www.politika.rs/scc/clanak/481951/Sud-ponovo-odbio-zahtev-da-se-zabrane-Kavcicevi-besplatni-udzbenici

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!