Сирија колевка хришћанства
У земљи Сирији коју је бранила наша земља, 8. децембра 2024. године десио се државни преврат.
Исламистичке снаге и опозиција ушле су у Дамаск. Председник Асад је напустио престоницу и према саопштењу медија, већ се налази у Москви заједно са породицом.
Изгледа да је са њим све у реду.
Али шта ће бити са људима који су остали тамо?
Јер у земљи у којој највећи део становништва исповеда ислам, има много хришћанских светиња, а историја самог хришћанства тесно је повезана са том територијом.
Још током 2010. године у Сирији је још увек живело више од 2 милиона хришћана, што је чинило отприлике 10% становништва земље. Половина од њих су Православни.
Сматра се да је управо овде некада давно рођена азбука, нотно писмо, камени точак, плуг…
Хришћанство је од самог почетка апостолског проповедања стигло у Сирију. Јеванђелиста Лука (и сам рођен у Сирији) у 9 глави «Дела апостолских» говори како се Господ Исус јавио Савлу када се он упутио управо у Дамаск.
У Дамаску се Савле од непријатеља цркве преобраћа у Павла, слугу Господа Исуса Христа и он је посејао тамо прва семена хришћанства. Дамаск је постао полазна тачка за Павлова мисионарска путовања, која су у коначном резултату завршена у Риму. До данашњег дана у престоници Сирије постоји Директна улица, поменута у «Делима апостолским» где је сачувана кућа светог Ананије, који је крстио Павла. Поред се налази Дамаски зид са отвором кроз који је апостол Павле бежао од Јудеја, који су се скупили да га убију.
Селеук I, један од војсковођа Александра Македонског, у IV веку пре наше ере је основао Антиохију, која је потом постала један од важнијих центара Римске и Византијске империје. Она се претворила у крупан град хришћанског Истока и завичај таквих личности какав је био и Јеванђелиста Лука.
Управо су на тој земљи никли први хришћански манстири и заједнице, а такође и сама реч «хришћанин» се први пут тамо појавила – да, управо у сиријском граду Антиохији присталице Христове су прве почеле себе називати хришћанима.
Од првог века сиријски хришћани су се почели скривати у пештерама Каламунских гора, где су почели да граде цркве и манастире, чак и после тога када је прекинут прогон хришћана. У V веку управо се у Сирији појавио подвиг столпништва. Ни политичке катаклизме, ни долазак завојевача, нису могли поколебати религиозни избор локалних становника, који ево већ око две хиљаде година остају хришћани.
Православни верници историјски и до данашњег дана овде припадају јурисдикцији Антиохијске Православне Цркве. Управо је и велики светитељ Цркве, свети Јован Златоусти, био Антиохијац.
Поред тога што је Сирија била колевка хришћанства, она је била и домовина неколико десетина светитеља који се поштују у целом свету.
Из Антиохијске Цркве израсли су свети Игњатије Богоносац Антиохијски, света првомученица Текла, преподобни Иларион Велики, преподобни Јован Дамаскин, Симеон Столпник, Доротеј Газски, Јован Мосх, као и свети подвижници чија су имена сачувала припадност древној сиријској култури: преподобни Јефрем Сирин, Исак Сирин, Марон Пустињак и многи други.
Добро би било сада насликати икону свих светитеља Сиријских. И установити дан њиховог празновања – Сабор Сиријских Светитеља. И молити се њима.
Спаси, Господи, људе Твоје! По лицу све земље.
Аутор: Ина Царјова
Извор: Саборник
