Синоћ у циркусу, јутрос већ у олтару
Некада и сада
„Јуче је био оглашени, а данас је првосвештеник. Јуче је био у амфитеатру, а данас у цркви, синоћ у циркусу, јутрос већ у олтару, некада покровитељ комедијаша, а сада већ посвећује девственице… Хита од једне почасти ка другој.“
Ово сведочанство блаженог Јеронима из петог века, о стању у црквеној јерархији-деспотији тада, повод су за реч-две, и о стању у нашој црквеној јерархији данас. Тим пре што је тзв. духовно-морална структура у Православној цркви тада била много више стабилнија и чвршћа него ова данас. Зато су последице овог њеног данашњег стања погубније.
Да ли су услови – често и једини – високо образовање (уз додатак неке титуле и страног језика) довољни критеријуми за тако високо место на коме се налази епископски трон? Свакако да нису. Када би на другој страни за кандидате поставили (или само замислили) неке друге услове: мудрост, храброст, лични аскетизам, дубоко утемељење у Православне истине вере, уз обавезни наш народни светосавски стил исповедања… Тек тада би „Народ Божији“ и свештенство могли одахнути и мирни бити. Овако, сва је наша молитвена нада у коначном Плану, Суду и Промислу Божијем. Погрешно је веровати да народ у све то није довољно упућен и да га због тога и не треба ништа питати. Ако он („народ Божији“) буде подлегао свеколиком лукавству које се спрема и најављује биће то његово самоубиствено нестајање. Све вековне српске жртве неће више имати никаквог смисла осим досадашњег времена њиховог трајања. Зато и поменута неутемељеност наше хијерархије јесте рупа на зиду тврђаве – Цркве, кроз коју могу ући, ушли су и још увек улазе многи страни освајачи: јеретици, светски духовни превртљивци, смутљивци,…
До идуће јубиларне „православне“ године – довиђења!
Аутор: Марко Поповић
