Секте „псећих сведока“ више брину о псима него људском животу

петак, 03. 03. 2023.четвртак, 02. 03. 2023. Kefalo

Оглас једне Бањалучанке у којем наводи да поклања пса јер о њему због трудноће више не може да брине, ставио ју је на гиљотину модерног доба.

„Тако ћеш ти оставити и дете кад ти друго буде на путу“, заурлали су одмах у глас припадници брзорастуће секте „псећих сведока.“ Њима су животиње одавно постале замена за човека па њих није ни брига да ли та жена можда има ризичну трудноћу и може ли уопште да хода. Они знају само за своје чупаве бебице које их за једну гранулу слушају до миле воље.

Она је још и добро прошла за разлику од Бојане Гајић, која је најновија жртва напада пса у Бањалуци који ју је угризао за главу. Само ју је храброст момка из оближњег кафића спасила тежих повреда али траума и повреде беснила, оног људског, су свакако остале.

„А да ти њега ниси случајно прва ударила и шта се ти уопште имаш сагињати кад видиш пса“, био је овога пута закључак чланова секте „псећих сведока.“ Ваљда је девојка требала од пса да тражи писмено одобрење да се сагне да завеже пертлу или да се можда почеше по нози.

Не зна се колико је оваквих напада у последњих годину дана било у граду на Врбасу, нису сви пријављени али нападали су пси одрасле и децу од Буџака до Старчевице, од Лауша до Лакташа где бака Мира остаде без руке. И баш док сам писао овај текст, добијам информацију да је синоћ у насељу Петрићевац, Питбул растргао жену наневши јој тешке телесне повреде.

Бањалука је летос постала један од ретких градова који је добио полицију за псе. Атракција је то једино за децу која мисле да су видела патролне шапе али измишљена су то радна места за људе који о животињама не знају ништа. Бањалучанима је све јасније да ће на улици моћи преживети само ако се приклоне чопору. Сличан проблем још пре по’ века покушао је да реши један други град, тамо где би се најмање надали, у Енглеској.

Иако Енглези себе данас сматрају нацијом љубитеља паса, оно што је сад њихов модеран пас, настао је тек након дубоке трансформације друштвених ставова у пракси те земље. Након што је средином седамдесетих година Булдог, пас са првим именом „монструозна жаба“ створен како би богаташи уживали гледајући га како се у чопору бори против бикова, растргао дете у једном парку у Барнлију, грађани су физички забранили шетачима паса да улазе у паркове где су била деца. Тако је избио, овде код нас непознат, „рат паса у Барнлију.“ Рат паса почео је 26. јула 1977. године када се преко 500 шетача паса у пратњи својих псећих партнера окупило у парковима, упркос забрани. Био је то позив за окупљање љубитеља паса широм Енглеске, за борбу против мрзитеља паса, како су их они звали. Након овог, оно што је почело као протест, претворило је шетаче паса у криминалце. Они су нападали и лупали куће локалних одборника и палили канцеларије градских општина. Морао је заседати комитет Дома лордова који је донео коначну одлуку да се пси искључе из свих паркова у граду Барнлију. Огроман раст броја паса подстакао је град да се бави питањем безбедности деце, градског пејзажа и природе. То је овај град у свету ставило на врх листе мрзитеља паса. Дошло је до петогодишњег „рата“ и сукоба људских култура и физичких обрачуна. Чак и у то време животињски лоби је био врло јак. Да би се поништили закони Дома лордова, цела прича преместила се у Лондон и Дом парламента, што је резултирало променом закона у целом округу Ланкашир и шетачи паса су победили.

А у псећој природи никад није било да се он шета, пас је кроз целу историју био човеков верни пратилац, вукао му је саонице, користио се као помоћ у лову, чувао имања и трчао за говедима. Тако је било све до 19. века када је чување кућних љубимаца измислила париска буржоазија како би модерни пси као модни детаљи седели у крилима богатих Парижанки. Све данашње модерне расе су последица фантазије и похлепе како би се произвели штенци с карактеристикама које купац тражи. Ако купац тражи да му се промени облик њушке или укроти темперамент, они ће то урадити и у року неколико генерација могу да измисле потпуно нову расу дизајнирану да задовољи све људске потребе. Тих година у Паризу је било модерно водити корњаче у шетњу, богати Парижани су волели да им оне одређују темпо. Буржоазијска је радничку класу покушала да контролише и кроз друге животиње, жабе, зечеве, мачке, чак и коње. Али су им пси били јефтини, послушни и већ присутни у њиховим умовима.

У дому „Parisot de Cassel“ у Паризу 1845. године настаје прво удружење за заштиту животиња на свету. Друштво је деловало као политичка организација заснована на ставовима више класе, непослушну нижу класу, требало је кроз животиње забавити и укротити. Пас који слободно шета представљен је луталицом а пас који у свом природном окружењу трчи по блатњавој ливади, виђен је као мучена животиња. Ту су човека натерали да заобиђе сву своју машту. Данас видимо да су успели, породични пас постао је клише модерног живота и добио је своје место чак и у кревету, што је прешло критичну тачку.

Тачку где је многима жалије пса од људског живота…

Аутор: Деки РС