Sećanje na heroja Marka Matovića i njegove saborce
”Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jovan, 15,13).
Marko Matović je rođen 13. aprila 1986.g, i na početku svog života ostao bez majke kao petogodišnje dete i deluje da je njegova borba kroz ceo život bila borba za najboljeg sebe. Marko je u Beogradu završio srednju školu, a potom je služio u 63. padobranskoj brigadi, da bi kroz godine borbe srpskog naroda posebno u poslednjih 13 godina pokušavao kroz niz okupljanja i protesta izboriti bolje sutra za ceo srpski narod. U decembru 2022. Marko Matović se pridružuje Specijalnoj vojnoj operciji u Ukrajini gde izrazitim požrtvovanjem stiče i pet ordena svedočeći o sebi i svom narodu u najboljem svetlu pomažući ranjenima u najkritičnijim okolnostima.
I tog 9. januara na praznik Svetog Stefana Arhiđakona 2025.g., heroj Marko Matović se vinuo u Nebesku vojsku najvećih i najboljih srpskih duša da bi iz večnosti pomagao i stražio na putu borbe za opstanak.
I dok smo ovih dana potpuno oduševljeni studentima i omladinom koja prinosi svoj trud u marševima, maratonima, šetnjama i blokadama pleneći pažnju i podršku poniženog i ojađenog svakim zlom srpskog naroda i svih građana Srbije, stigle su vesti o stradanju Marka i njegovih saboraca. Želja ovih mladih generacija je da se uredi država, da pravedni i zakonom definisani društveni odnosi konačno sa scene uklone korupciju i mafijaške odnose u svim sferama društva. Studenti zahtevaju da se poštuje Ustav koji određuje granice Srbije, traže da ozdrave institucije koje su danas ruševine i zalog raspada društva i države i ova studentska i narodna kretanja ulivaju nadu da ćemo sabornošću i podvigom promeniti najtežu učmalost i poraženost koja je izjedala godinama sve napore ka pravednijem društvu i da ćemo jednom konačno prikupiti snage da skinemo okove globalističke nemani i njihovih poslušnika na pozicijama nosilaca vlasti. Daljnje komentare na društvene tokove u svetu i Srbiji ostavićemo sa razlogom za neki drugi put.
Danas smo se okupili u sećanju na iznimnu i večnu žrtvu onih koji život svoj položiše za bližnje svoje, a Gospod nam govori da od te ljubavi nema veće. I kada smo se okupljali ispred Skupštine i pored Jarbola posle velikih protesta još od 7. jula 2020. g. , niko od te grupe građana nije ni slutio da pored nas stoji istinski heroj sadašnjeg i budućeg vremena. Tako u brojnim danima većinom u večernjim satima smo razmenjivali stavove i mišljenja o teškom i preteškom stanju srpskog naroda, posebno na Kosovu i Metohiji, govoreći među sobom da držimo vatru za velike proteste i velika kretanja narodna u potrazi za slobodom od globalističkog stiska sa svih strana. Na tom istom mestu je održano i prvo zasedanje Sabora univerzitetskih profesora povodom potpisanog Vašingtonskog sporazuma još 12. septembra 2020. g. gde je tu na ulici pored Jarbola trebalo fizički braniti one koji su se odvažili da se suprostave veleizdaji svedočenjem ispred Skupštine, ispred urušene institucije. Tako je Marko često bio zaštitnik svih onih koji se nisu mogli braniti od brutalnosti vlasti koja je u svojoj komunikaciji sa narodom slala suzavac, pendreke, konje i pse na sve građane Srbije koji su najvećem grču pokušavali zbaciti nečuvene izdajnike u celoj istoriji srpskog naroda.
Marko Matović je imao toliko ideja, toliko je goreo željom da izađemo iz ove provalije u koju nas je gurnuo okupator i veleizdajnici na vlasti, neumorno je tragao za mogućnostima rešenja i često je dolazio sa pitanjem …Da li je ovo dobra ideja? … Samo zbog te ljute želje da se nešto promeni, uvek sam govorila da su predlozi dobri imajući u vidu da je predlaže duša željna slobode svog srpskog naroda, željna pravednijih društvenih odnosa i željna da konačno Srbi pruže pravi otpor globalističkim protuvama. I kada bi se desili veći protesti, Marko bi pazio na sve oko sebe koliko je to u grčevitoj borbi ojađenih građana protiv izdajničkih vlasti bilo tada moguće.
Srbi i Rusi braća zauvek
A onda se odlučio da pođe putem kojim se ide u večnost želeći da pomogne ruskom narodu u borbi za svoja ognjišta i tamo na tom strašnom mestu jevanđelskim požrtvovanjem potvrdio šta zapravo znači …SRBI I RUSI BRAĆA ZAUVEK… Tako je kroz vihore vremena i vekova bratstvo pravoslavnih naroda iznova istjazavano, da bi u današnje vreme ovaj rođeni vojnik za oko dve godine dobio 5 ordena za spasavanje ruske braće i za uništenje elitnog oružja starog neprijatelja i to po prvi put u ratnim dejstvima. Vođen teškim životom ostavši bez majke kao petogodišnji dečak, Marko je očigledno težio da besprekorno ponese svoj herojski Krst na putu od ideje do mere rasta Hristovog kako nam je svima dato po našem trudu u Gospodu. Markov trud u Gospodu je bio neizmeran i beskompromisan i kada je na svoju ruku izvlačio ranjene i kada je kako njegovi saborci svedoče bio pametan umom, hrabar srcem i ljubazan u duši sa sposobnošću borbe u najzahtevnijim uslovima koje rat sa modernim naoružanjem zahteva.
Tako je poporište linije epohalnog sukoba bilo i poporište večnog odlaska Marka potvrđujući svojom žrtvom i bratstvo i otačastvo u nadi da će ova Markova žrtva i svih njegovih saboraca biti seme novog vremena i slobode za koju se pravoslavni narodi neumrlo bore.
I na kraju, brate Marko, danas se okupljamo širom Srbije podsećajući izdajnike da je zemaljsko za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka, brojeći dane u više od 1450 dana svedočenja i okupljanja i trudeći se da i mi svoju leptu priložimo na oltar spasenja.
„Neka bi Gospod udelio Marku i njegovim saborcima ona blaga koja udeljuje junačkim sinovima i neka bi ova žrtva zajedno sa braćom stradalnicima ostala da straži na braniku srpskog i ruskog naroda u večnoj borbi …ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU…“
Autor: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice. Desetine izlaganja u okviru Sabora možete pogledati na sajtu: www.suprof.org
