Сећање на хероја Марка Матовића и његове саборце
”Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јован, 15,13).
Марко Матовић је рођен 13. априла 1986.г, и на почетку свог живота остао без мајке као петогодишње дете и делује да је његова борба кроз цео живот била борба за најбољег себе. Марко је у Београду завршио средњу школу, а потом је служио у 63. падобранској бригади, да би кроз године борбе српског народа посебно у последњих 13 година покушавао кроз низ окупљања и протеста изборити боље сутра за цео српски народ. У децембру 2022. Марко Матовић се придружује Специјалној војној оперцији у Украјини где изразитим пожртвовањем стиче и пет ордена сведочећи о себи и свом народу у најбољем светлу помажући рањенима у најкритичнијим околностима.
И тог 9. јануара на празник Светог Стефана Архиђакона 2025.г., херој Марко Матовић се винуо у Небеску војску највећих и најбољих српских душа да би из вечности помагао и стражио на путу борбе за опстанак.
И док смо ових дана потпуно одушевљени студентима и омладином која приноси свој труд у маршевима, маратонима, шетњама и блокадама пленећи пажњу и подршку пониженог и ојађеног сваким злом српског народа и свих грађана Србије, стигле су вести о страдању Марка и његових сабораца. Жеља ових младих генерација је да се уреди држава, да праведни и законом дефинисани друштвени односи коначно са сцене уклоне корупцију и мафијашке односе у свим сферама друштва. Студенти захтевају да се поштује Устав који одређује границе Србије, траже да оздраве институције које су данас рушевине и залог распада друштва и државе и ова студентска и народна кретања уливају наду да ћемо саборношћу и подвигом променити најтежу учмалост и пораженост која је изједала годинама све напоре ка праведнијем друштву и да ћемо једном коначно прикупити снаге да скинемо окове глобалистичке немани и њихових послушника на позицијама носилаца власти. Даљње коментаре на друштвене токове у свету и Србији оставићемо са разлогом за неки други пут.
Данас смо се окупили у сећању на изнимну и вечну жртву оних који живот свој положише за ближње своје, а Господ нам говори да од те љубави нема веће. И када смо се окупљали испред Скупштине и поред Јарбола после великих протеста још од 7. јула 2020. г. , нико од те групе грађана није ни слутио да поред нас стоји истински херој садашњег и будућег времена. Тако у бројним данима већином у вечерњим сатима смо размењивали ставове и мишљења о тешком и претешком стању српског народа, посебно на Косову и Метохији, говорећи међу собом да држимо ватру за велике протесте и велика кретања народна у потрази за слободом од глобалистичког стиска са свих страна. На том истом месту је одржано и прво заседање Сабора универзитетских професора поводом потписаног Вашингтонског споразума још 12. септембра 2020. г. где је ту на улици поред Јарбола требало физички бранити оне који су се одважили да се супроставе велеиздаји сведочењем испред Скупштине, испред урушене институције. Тако је Марко често био заштитник свих оних који се нису могли бранити од бруталности власти која је у својој комуникацији са народом слала сузавац, пендреке, коње и псе на све грађане Србије који су највећем грчу покушавали збацити нечувене издајнике у целој историји српског народа.
Марко Матовић је имао толико идеја, толико је горео жељом да изађемо из ове провалије у коју нас је гурнуо окупатор и велеиздајници на власти, неуморно је трагао за могућностима решења и често је долазио са питањем …Да ли је ово добра идеја? … Само због те љуте жеље да се нешто промени, увек сам говорила да су предлози добри имајући у виду да је предлаже душа жељна слободе свог српског народа, жељна праведнијих друштвених односа и жељна да коначно Срби пруже прави отпор глобалистичким протувама. И када би се десили већи протести, Марко би пазио на све око себе колико је то у грчевитој борби ојађених грађана против издајничких власти било тада могуће.
Срби и Руси браћа заувек
А онда се одлучио да пође путем којим се иде у вечност желећи да помогне руском народу у борби за своја огњишта и тамо на том страшном месту јеванђелским пожртвовањем потврдио шта заправо значи …СРБИ И РУСИ БРАЋА ЗАУВЕК… Тако је кроз вихоре времена и векова братство православних народа изнова истјазавано, да би у данашње време овај рођени војник за око две године добио 5 ордена за спасавање руске браће и за уништење елитног оружја старог непријатеља и то по први пут у ратним дејствима. Вођен тешким животом оставши без мајке као петогодишњи дечак, Марко је очигледно тежио да беспрекорно понесе свој херојски Крст на путу од идеје до мере раста Христовог како нам је свима дато по нашем труду у Господу. Марков труд у Господу је био неизмеран и бескомпромисан и када је на своју руку извлачио рањене и када је како његови саборци сведоче био паметан умом, храбар срцем и љубазан у души са способношћу борбе у најзахтевнијим условима које рат са модерним наоружањем захтева.
Тако је попориште линије епохалног сукоба било и попориште вечног одласка Марка потврђујући својом жртвом и братство и отачаство у нади да ће ова Маркова жртва и свих његових сабораца бити семе новог времена и слободе за коју се православни народи неумрло боре.
И на крају, брате Марко, данас се окупљамо широм Србије подсећајући издајнике да је земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека, бројећи дане у више од 1450 дана сведочења и окупљања и трудећи се да и ми своју лепту приложимо на олтар спасења.
„Нека би Господ уделио Марку и његовим саборцима она блага која удељује јуначким синовима и нека би ова жртва заједно са браћом страдалницима остала да стражи на бранику српског и руског народа у вечној борби …ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ…“
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице. Десетине излагања у оквиру Сабора можете погледати на сајту: www.suprof.org
