Сазнања до којих је комисија у досадашњем раду дошла у вези злочина на жељезничкој станици у Новом Саду
У првих 18 минута емисије „Без пардона“ на КТВ-у, универзитетски професор Огњен Радоњић, члан комисије за утврђивање свих чињеница и околности везаних за железничку станицу у НС и опште познате последице, дао је одличан, прецизан и за разумевање шире јавности крајње једноставан низ сазнања до којих је комисија у досадашњем раду дошла:
Како је држава дозволила конзорцијуму главног кинеског извођача да ангажује 100% кинеских фирми извођача, иако је по уговору имала право на максимално 54%.
Како је за главни надзор ангажована француска фирма која има већи број кривичних поступака, пријава и вансудских поравнања за нестручно или коруптивно обављање посла широм света, услед чега је стављена на црну листу Светске банке.
Иста фирма је од стране државе Србије ангажована за главни надзор на Београдском метроу, па да видимо хоћемо ли опуштено под земљу главу гурати, тамо где поштен надзорник не би ногу.
Иначе, доста тога објашњава и оно одвратно лизање и цмакање са Макроном.
Како је држава директно бирала подизвођаче иако је то противно већем броју закона, што ће рећи да је ненадлежна институција слагала у јавном наступу, љутито запенивши и шаком о сто лупивши да држава, тј. институција, нема никакве везе са тим!
Како је избор свих подизвођача текао мимо закона, тендера, јавног надметања, већ се све завршавало директном погодбом, што је потпуни правни скандал.
Колико подизвођача је радило без сертификата, лиценци и сагласности државе (обавезни законски услови): од више од 200 подизвођача досад проверених, само 60-ак је имало лиценцу и сагласност.
Колико небитних и неаутентичних (фалсификованих) докумената је комисији достављено, да би се заварао траг и заморили чланови комисије, док још увек апсолутно ниједан документ финансијске природе, којим се утврђују токови новца и који део пара је отишао у пројекат а који ван пројекта и ван државе у коруптивне канале.
Зашто је уговор који финансира народ Србије државна тајна и ако већ јесте државна тајна, откуд тај уговор са свим анексима код ненадлежног?! Из анализе документације је неспорно утврђено да је шеф кабинета ненадлежног и његов тим у више наврата вршио огроман притисак да се радови убрзају маркетинга ненадлежног ради.
Како су фирме које су се до јуче бавиле прањем тепиха преко ноћи „преквалификоване“ у грађевинске и како су, услед тога, ангажовани нестручни, неквалификовани и неуки.
Како је пројекат, који је домаћи ЦИП пројектовао на 3 милиона евра, на крају завршио на 65 милиона и 16 мртвих.
Зашто су потписници тајног уговора и свих тајних анекса (Весић и Зорана Михајловић) на слободи, док је у притвору од 13 осумњичених 10 инжењера, који су свој посао урадили према правилима струке, а неко то није извео и надзирао како треба.
Закључно: 16 људи је убијено не због стручне, инжењерске грешке, већ због корупције и читавог спектра нелегалних радњи и чинилаца који у томе учествују.
Људи моји, ово је само један пројекат. Где је све што не знамо, нити ћемо сазнати, осим у случају неке тешке несреће, далеко било. Живимо хорор-матрикс.
Колико гладних, пијаних, слабоумних, социјалних случајева, плаћеника и уцењених невољника од 40-ак хиљада, колико их је јуче дотерано у БГ и сатерано у ограђени тор са забраном напуштања тора до краја, може ово да разуме?
Нико. Ниједан. На нама освешћенима и писменијима је да спашавамо и њихове и наше главе и да се не дефокусирамо са витално важних тема и правца који су нам студенти утабали и још табају.
Аутор: Сашка Љубичић
