Сарајевски погром над Србима 1914.
Након атентата на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда од стране 19-годишњег српског студента Гаврила Принципа, антисрпско расположење је порасло широм Аустроугарске и резултирало je насиљем над Србима. У ноћи атентата, организовани су антисрпски немири и демонстрације широм земље у другим деловима Аустроугарске, посебно на територији данашње Босне и Херцеговине и Хрватске. Како су Принципови сарадници били углавном етнички Срби и чланови организације Срба, Хрвата и Муслимана, под називом Млада Босна, која је била посвећена Јужнословенској заједници, аустроугарска влада је убрзо постала уверена да иза атентата стоји Краљевина Србија.
Погроми над етничким Србима организовани су одмах након атентата и трајали су данима. Организовао их је и подстицао Оскар Поћорек, аустроугарски гувернер Босне и Херцеговине, који је био одговоран за безбедност надвојводе и његове супруге на дан атентата. Прве антисрпске демонстрације, које су предводили следбеници Јосипа Франка, организоване су рано увече 28. јуна у Загребу. Следећег дана, антисрпске демонстрације у граду постале су насилније и могле би се окарактерисати као погром. Полиција и локалне власти у граду ништа нису предузеле да спрече антисрпско насиље.
Иво Андрић је овај догађај описао као „сарајевску махнитост мржње“. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитијих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву Просвјета, банци и канцеларији новина на српском језику „Српска ријеч“. Током насиља су тог истог дана два Србина убијена. У Сарајеву је, према руском извештају, више од хиљаду кућа и радњи било уништено. Чак је и конзервативна бечка штампа сутрадан известила да Сарајево изгледа као поприште погрома.
По извршењу Сарајевског атентата, антисрпска осећања су била на изразито високом нивоу у целој Аустроугарској. Ухапшено је и протерано око 5.500 виђенијих Срба, 460 је осуђено на смрт, а Аустроугарске власти су у Босни и Херцеговини оформиле претежно муслиманску специјалну милицију, која је прогонила Србе. Бројни муслимански верски лидери су протестовали због погрома над Србима. Исте ноћи су антисрпски нереди организовани у бројним другим деловима Аустроугарске, попут Загреба и Дубровника.
Двојица Срба, Перо Пријавић и Никола Ножичић, умрли су неколико дана касније од последица повреда које су задобили након што су их довели претучене. У сарајевским болницама лечено је 50 особа услед дводневних нереда. Погинуо је и Хрват, кога је Србин упуцао бранећи зачинску радњу своје браће. Муслиман је извршио самоубиство због гласина да је код њега пронађена бомба. Од пљачке су нестале читаве залихе робе, као и новац из српских радњи и кућа.
Извор: Занимљива историја и географија
