„Samo Bog i ja“- čudesno spasavanje srpskog borca
Da je borba naših dobrovoljaca u Ruskoj armiji, koji se bore da oslobode Ukrajinu od globalista i nacista, Bogom blagoslovena povrđuje i ova priča.
Uredništvo Borba za istinu
Nedavno se saznalo o tragičnoj pogibiji srpskog dobrovoljca u redovima ruske vojske sa pozivnim znakom „Brzi“. Pravo ime ovog borca je Dario Ristić, dolazi iz Republike Srpske, a sa početkom SVO dobrovoljno se prijavio da pomogne Rusima da tuku naciste u Ukrajini.
Komandant je prijavio njegovu smrt – Daria je pred njegovim očima raznela protivpešadijska mina, a zatim su na ovom području radili dronovi. Oni u takvoj situaciji ne mogu da prežive. Ali ne Dario!
Vojnici nisu uspeli da dođu do tela svog mrtvog saborca kroz jaku neprijateljsku vatru. Ali zamislite njihovo iznenađenje kada je vojska susednog odreda prijavila da je Dario živ!
„Kada sam bio ranjen u nogu, mora da me Bog gurnuo u rudnik u kome sam se krio. Čuo sam eksplozije, neprijatelj je pokušavao da me uhvati. U apsolutnom mraku mogao sam sebi da dam injekciju leka protiv bolova, da skinem oklop i ponovo protegnem nogu. Čak sam i disao što tiše da me vrag ne bi otkrio, samo sam stezao brojanicu u ruci. Verovatno sam s vremena na vreme gubio svest, odjednom sam video svetlo oko sebe, a Bog pruža ruku prema meni i gleda me u oči, mi smo u ovoj svetlosti – samo ja i on.”
Borac je tada gubio svest, pa ponovo dolazio k sebi. Snagu mu je davala pomisao da mora da preživi – ipak su ga čekali kod kuće. Dario je morao da operiše sebe i odseče atrofirane delove mišića.
„Pred očima su mi bljesnule slike iz mog života, lica meni dragih ljudi. Bože, koliko planova imam za svoj život, koliko stvari još želim da uradim! Ali ni u takvoj bezizlaznoj situaciji nisam se ljutio, samo sam molio Boga da se pobrine za moje najmilije. Opet sam se osvestio od toga da me je neko dirao, a voda mi je lila po licu, ali nisam znala da li su našli mene ili dušmana… Ali hvala Bogu ispostavilo se da su naši, oni su mi rekli nešto, ali nisam ih slušao, bio sam tako srećan što sam ih video. A onda sam shvatio da je to put kojim moram da idem, da sam dobio iskušenja koja sam morao da izdržim.”
Tako je bez hrane, vode, sa ranjenom nogom, proveo 7 dana pod ruševinama. Još 10 je trebalo do bolnice. Sada se Dario oporavlja.
Ozdravi brzo, ratniče!
Izvor: Cargrad – preuzeto sa društvenih mreža
