„Само Бог и ја“- чудесно спасавање српског борца
Да је борба наших добровољаца у Руској армији, који се боре да ослободе Украјину од глобалиста и нациста, Богом благословена поврђује и ова прича.
Уредништво Борба за истину
Недавно се сазнало о трагичној погибији српског добровољца у редовима руске војске са позивним знаком „Брзи“. Право име овог борца је Дарио Ристић, долази из Републике Српске, а са почетком СВО добровољно се пријавио да помогне Русима да туку нацисте у Украјини.
Командант је пријавио његову смрт – Дариа је пред његовим очима разнела противпешадијска мина, а затим су на овом подручју радили дронови. Они у таквој ситуацији не могу да преживе. Али не Дарио!
Војници нису успели да дођу до тела свог мртвог саборца кроз јаку непријатељску ватру. Али замислите њихово изненађење када је војска суседног одреда пријавила да је Дарио жив!
„Када сам био рањен у ногу, мора да ме Бог гурнуо у рудник у коме сам се крио. Чуо сам експлозије, непријатељ је покушавао да ме ухвати. У апсолутном мраку могао сам себи да дам ињекцију лека против болова, да скинем оклоп и поново протегнем ногу. Чак сам и дисао што тише да ме враг не би открио, само сам стезао бројаницу у руци. Вероватно сам с времена на време губио свест, одједном сам видео светло око себе, а Бог пружа руку према мени и гледа ме у очи, ми смо у овој светлости – само ја и он.”
Борац је тада губио свест, па поново долазио к себи. Снагу му је давала помисао да мора да преживи – ипак су га чекали код куће. Дарио је морао да оперише себе и одсече атрофиране делове мишића.
„Пред очима су ми бљеснуле слике из мог живота, лица мени драгих људи. Боже, колико планова имам за свој живот, колико ствари још желим да урадим! Али ни у таквој безизлазној ситуацији нисам се љутио, само сам молио Бога да се побрине за моје најмилије. Опет сам се освестио од тога да ме је неко дирао, а вода ми је лила по лицу, али нисам знала да ли су нашли мене или душмана… Али хвала Богу испоставило се да су наши, они су ми рекли нешто, али нисам их слушао, био сам тако срећан што сам их видео. А онда сам схватио да је то пут којим морам да идем, да сам добио искушења која сам морао да издржим.”
Тако је без хране, воде, са рањеном ногом, провео 7 дана под рушевинама. Још 10 је требало до болнице. Сада се Дарио опоравља.
Оздрави брзо, ратниче!
Извор: Царград – преузето са друштвених мрежа
