Сама „идеја Украјине“ је политичка лаж која мирише на крв
О ИЗВОРНОЈ КРИВИЦИ
Године 1945, када је пораз Немачке постао очигледан, Томас Ман, који је цео Други светски рат свесно провео живећи ван своје домовине, у библиотеци америчког Конгреса прочитао је реферат на тему „Немачка и Немци“. Цитат одатле:
– Не постоје две Немачке, добра и зла, постоји једна једина Немачка, чија су се најбоља својства, посредством ђавољег лукавства, претворила у оличење зла. Зла Немачка – то и јесте она добра која је кренула погрешним путем, упала у невоље, заглибила у злочинима и сад се налази пред катастрофом. Зато је немогуће да се човек који је рођен као Немац потпуно одрекне зле Немачке, оптерећене историјском кривицом, и изјави: „Ја сам добра, племенита, поштена Немачка; погледајте, имам снежнобелу хаљину. А ону злу Немачку вам препуштам да је уништите“.
*
Ако демонска идеологија захвати неке људе и неку државу, онда ће само потпуни војни слом моћи да изазове отрежњујућу и покајничку рефлексију. Тако је било у Немачкој, тако ће бити и у Украјини. Не претња пораза, не општи пад привреде, не демографска рупа, већ само потпуни војни колапс. И тада ће ове речи бити умесне.
*
Јер победа има много очева, али за пораз морате установити кривце. Јасно је: „Запад није дао довољно, а власт је крала“, али то није све. У том паклу постојаће специјалне полице за новинаре, интелектуалце, домаћице и „славне козачке потомке“ које су хватали по улицама и слали у погибију. Јер нису постојале две Украјине, него једна. А њене најбоље особине – трудољубивост, простодушност и побожност – вешто су помешане са најгорим – похлепом, глупошћу и завишћу. А онда је, како Ман пише о Немачкој, кренула погрешним путем, упала у невоље, заглибила у криминалу и сад се суочава са катастрофом.
*
Украјина је у целини крива, већ на нивоу идеја. То јест, сама „идеја Украјине“ је политичка лаж која мирише на крв. А будуће дистанцирање требало би да дође не од одвратних фигура типа Зеленског, па чак не ни од читавог „самостијног“ политичког естаблишмента. На нивоу условног рефлекса, требало би да постоји гађење од саме идеје „самостијне“ Украјине. Јер све што та идеја може да инспирише јесте крв грађанског рата и улога полицајца под нацистичком или НАТО администрацијом.
Аутор: протојереј Андреј Ткачов
Превео: Желидраг Никчевић