Sale Kolarević: Narod koji nije u stanju da sačuva svoju decu, ne treba ni da postoji
Još zaveza ruke u Srbina,
Da ne smije radit van kuluka,
Niti sjesti, niti hljeba jesti,
Bez satanske gorde zapovjesti,
Niti djecu svoju svojom zvati,
Nit slobodno mislit ni disati.
U sklopu agende Zapada o konačnom rešavanju srpskog pitanja na prostorima tkz. zapadnog Balkana sasvim izvesno je i sve učestalija obavezna v@ccinacija male dece sve većim brojem DNK v@ccina (cepiva) u Srbiju pristiglih sa tog istog Zapada. Ulaskom u XXI vek godišnji kalendar cepljenja (vaksovanja) za predškolski uzrast sve je gušći i popunjeniji. Poslednjih godina državno zakonodavstvo je ustrojeno tako da se mogu i oduzimati nevaksovana deca od roditelja, uz sve prateće represalije državnog aparata nad roditeljima.
Oni koji su nas u prošlom veku više puta besomučno bombardovali i zavodili nam represivne sankcije, koji deponuju svoj nuklearni i medicinski otpad kod nas, poslednjih godina šalju nam i najveći broj cepiva i drugog farmakomedicinskog materijala sumnjivih sadržina.
MMR – imynokompromitujuća bomba u organizmu ?
Od pre neku godinu uvedeno je u godišnji kalendar i treće obavezno MMR cepivo za predškolski uzrast. Orkestrirana kampanja za obavezu nabadanja na MMR iglu ide od najviših ešalona vlasti okupirane Srbije pa do predškolskih ustanova. Početkom ove 2023. godine sve se ovo dodatno zaoštrava a roditeljima se orvelovski uteruje strah u kosti kako bi se milom ili silom primorali da svoju decu privedu na MMR cepljenje. Ko će drugi, u silovanje srpskih roditelja uključila se i sadašnja ministarka Bolesti, čuvena mas-medijska lobistkinja hemik-farma-medicinske Hobotnice za Srbiju ; baba Morfina se već po tradiciji poziva na „svoje v@ccinisano“ dete i „svoje v@ccinisano“ unuče – kojih naravno nema. Pri tome ovu NATO ministarku ni najmanje ne uznemiruje činjenica da je naša zemlja jedina u Evropi gde je zakonom obavezno baš svako prepisano dečje cepljenje, pa i ovo MMR-om. Štaviše, veoma se ponosi time.
Za MMR cepivo (protiv morbila, zauški i rubeola) je odavno naučno potvrđeno da izaziva autizam kod dece. Specijalista gastroenterolog iz Engleske, Endrju Vejkfild (dr Andrew J. Wakefield) naučno utemeljenom studijom je utvrdio uzročno posledičnu vezu MMR cepiva sa nastajanjem autizma te da je ovo cepivo uzrok narušavanju crevnog imuniteta kod deteta. Zbog ove istine je dr Vejkfild medijski ismejan, izopšten i oduzeta mu je lekarska licenca za rad .
Studija o ubojitosti nuspojava MMR cepiva : https://link.springer.com/article/10.1007/s00401-016-1629-y
Kako nikada ni jedan patogeni vipyc nije izolovan elektronskom mikroskopijom i kako ni za jedan vipyc nema naučne potvrde za njegovu infektivnost (zaraznost), to onda podrazumeva da su sva cepiva „za zaštitu od zaraznih bolesti“ suvišna, štetna i opasna. Elektronski mikroskop postoji već preko pola stoleća. Ovakvi patogeni se mogu jedino tim putem otkriti i izolovati. A do današnjih dana čovečanstvo čeka da se bar jedan patogeni vipyc izoluje i naučnom metodom mu se dokaže uzročnost za bilo koju infektivnu bolest. Umesto toga nam se prikazuju samo virtuelni, tj. animirani vipyci generički izvedeni na kompjuteru. Takozvano antivipyc cepivo do sad nije uspelo suzbiti niti jednu zaraznu bolest, a malte ne svakog dana se javljaju nove i nove boleštine ; sistemski se razvijaju novi oblici neuro-endokrinih i tkz. autoimunih obolenja, a sterilitet je već postao uobičajena pojava. Može li se prenebregnuti očita veza između sve gušćeg v@ccinalnog kalendara kod dece i sve češćeg sistemskog onesposobljavanja dece?
Masovna deimynizacija i defertilizacija (sterilizacija) cepljenih ljudi je jedino istinsko dostignuće cepiva kao „najvećeg dostignuća savremene civilizacije“. Posledično se već počinju rađati deca sa urođenim teškim anomalijama, gde se odmah po rođenju nameće potreba za hirurškim korekcijama na telu.
Zastrašujući dometi današnje civilizacije bolesti i smrti u izopačenju ljudskog roda…
Svako cepljenje „za zaštitu“ od normalnih i tkz. razvojnih dečjih bolesti, bilo svih vidova ospica (boginja) i ostalih dečjih zaraznih bolesti, predstavlja sputavanje dece u normalnom psihomotornom razvitku i generalno slabi njihove imyno biološke sposobnosti. Dečje zarazne bolesti su prirodna pojava i treba da se preleže kako bi dete prirodnim putem sazrevalo u odrastanju. Nekada je bilo sasvim normalno da roditelj odvede svoje dete kod druga ili drugarice obolelog od, recimo, zauški i da legne sa njim u krevet da bi zauške prešle na njega. Danas se to suzbija v@ccinacijom. Sprečenošću da preleži prirodnu zaraznu bolest kod deteta se ometa psihomotorni razvoj i otud za posledicu imamo, između ostalog, redovne posete dečjem logopedu. Gotovo da nema više deteta bez teškoća u razvoju govornih sposobnosti. A govorna orjentacija je tek jedan od najmanjih problema u razvoju današnje dece. Ove prirodne zarazne bolesti kod najmlađeg naraštaja neki još nazivaju i dečjim razvojnim bolestima.
O problemima sa razvojem inteligencije kod „uredno imynizovane“ dece, nekom drugom prilikom.
B@CCINA KAO OBJEKAT EUGENIČKE KONSPIROLOGIJE
U elitnom konspirološkom dokumentu cionskih mudraca stoji:
„ 19. Nakon porođaja ćemo ubrizgati otrove u krv njihove dece i uveriti ih da je to za njihovu pomoć. 20. Mi ćemo početi rano, kada su njihovi umovi mladi, mi ćemo ciljati na njihovu decu s onim što deca najviše vole, slatke stvari. 21. Kada im zubi propadnu, mi ćemo ih ispuniti metalima koji će ubiti njihov um i ukrasti njihovu budućnost. 22. Kada njihova sposobnost da uče bude pogođena (smanjena), mi ćemo stvoriti lek koji će ih učiniti bolesnijima i uzrokovati druge (nove) bolesti za koje ćemo stvoriti još više lekova. /… / 24. Oni će rasti depresivni, spori i gojazni i kada nam dođu po pomoć, daćemo im još više otrova. “
Link : https://www.crveneberetke.com/ovo-nismo-smeli-da-saznamo-71-tajna-koju-jevrejska-tajna-drustva-brane-zivotom/
Rudolf Štajner (Rudolf J. L. Steiner, 1861-1925.), poznati austrijski teosof i okultist (ezoterist) s početka XX veka, sledbenik Helene Blavacke i mason, bio je bliski saradnik Alistera Kroulija i krivotvoritelj filosofije Fridriha Ničea. Plodan književnik i vrhunski predavač. Sa jednog Štajnerovog velikog predavanja iz 1917.g., poznatog po nazivu Uticaj palih duhova u svetu, ostalo je zabeleženo sledeće:
„ Već sam vam rekao da će duhovi tame inspirisati svoje ljude – domaćine u kojima će se nastaniti kako bi pronašli cepiva koja će iz ljudskih duša izagnati svaku sklonost ka duhovnosti.
U budućnosti ćemo eliminisati dušu medicinom. Pod izgovorom zdravlja, ljudsko biće će biti tretirano cepivom, po mogućnosti odmah po rođenju, kako ne bi razvilo misao o postajanju duše i Boga.
Taj zadatak uklanjanja duše čovečanstvu biće poveren materijalističkim doktorima.
Danas su ljudi cepljeni protiv ovih i onih bolesti, a u budućnosti deca će biti cepljena sa supstancom koja je proizvedena tačno sa namerom da ljude zaobiđe ‘ludilo’ duhovnog života.
On će biti izuzetno pametan ali neće razviti svest i to je istinski cilj nekih materijalističkih krugova. Sa takvim cepivima može se postići da se eterično telo oslobodi fizičkog. Jednom kada je eterično telo odspojeno, veza između svemira i eteričnog tela će postati izuzetno nestabilna, čovek postaje automat, zato što fizičko telo na Zemlji mora biti podupreno duhovnom voljom.
Stoga cepivo postaje poput animalističke sile, čovek se više ne može osloboditi nametnutog materijalističkog osećaja. Postaje materijalan po konstrukciji i više se ne može uzdići u duhovno. “
Link : http://antikomunista.blogspot.com/2021/08/blog-post.html?m=1
Uzgred , iz ove protokolske doktrine naziremo zašto je epifiza (pinealna žlezda u mozgu) vrlo malo, gotovo nikako istražena oblast u službenoj alopatskoj medicini, a zato prilično istražena u ezoteriji kroz bioduhovni čovekov organ zvani treće oko. Epifiza (Glandula Pinealis) se predstavlja kao čovekova spona njegovog fizičkog tela sa astralom, odn. metafizičkim svetom. O tome koliko je prisilno Variola vaksovanje 1972.g. ugrozilo zdravlje čitave nacije, mnogima uzrokovalo poremećaj rada kompletnog neuro-endokrinog centra u glavi (hipofiza, hipotalamus i epifiza), a kod nekih Variola vaksovanih čak i upropastilo epifizu sa trajnim posledicama po pravilan rast i razvoj tela… iznećemo uskoro u javnost, tako nam Gospod pomogao i izbavio nas!
KOREN SVIH ŽIVOTNIH MUKA
U biti, vaksovanje (cepljenje) predstavlja ništa drugo do perfidno trovanje krvi i narušavanje imunog sistema. Kao takvo, s pouzdanošću se može svrstati u jedan oblik biohemijskog oružja za masovno onesposobljavanje. Pored patogenih proteinskih formi, otrovnih adjuvanasa (aluminijum i živa) i raznih patoloških agenasa, cepiva u svom sastavu sadrže i ćelije abortirane dece, što im u svemu daje i obredno okultnu ulogu.
Većina današnjih medicinara uključujući i sve pedijatre, trebalo bi što pre da shvate da smo u ratu, da se permanentno cprovodi democid od strane svetske eugenike i da su oni samo njihova vojska u provođenju globalnog genocidnog projekta. Ponovićemo, SZO je instrument eugeničara za provođenje depopulacije i democida. Službena (pseudo)medicina sa zdravljem ljudi odavno nema veze. Ko preživi rat i doživi Slobodu, suočiće se sa plodovima svoga dela tokom rata. Učesnici u genocidu (medicinsko političkom, za ovu priču) moraće pravno da odgovaraju i neka smesta počnu da misle o tome. Takođe ni ono otrcano „nismo znali, samo smo radili svoj posao“, ili „tako su nas učili na univerzitetu“, neće im pomoći da izbegnu neminovnu krivičnu odgovornost.
Jel’ ne znaju ono što treba da znaju? Neka nauče! Niko se još nije rodio naučen.
A dok ih ne stigne mač pravde za sva njihova zlodela, ozbiljni su izgledi da će ih sustići nešto mnogo gore i od toga. A to su suze i boli namučene dece uništene baš otrovnim cepivima koje su im oni ubrizgavali u krvotok bez trunke savesti. Ako ne sustigne njih, hoće njihove najmilije. Moguće njihovu decu. I to ih može boleti više od svega. Prosto, radi se o prirodnoj Zakonitosti koja je iznad svakog pravosudnog zakona i ono je jednako za sve.
Sve u svemu, ko se mača lati, od mača će i stradati.
Pozamašan postotak roditelja koji dragovoljno privode svoju decu na otrovnu iglu je pokazatelj, ne toliko odsustva znanja i osnovne informisanosti koliko odsustva ljubavi prema rođenoj deci. Da imaju iskrenu roditeljsku ljubav prema deci, oni bi se već informisali i došli do spasonosnih saznanja po svoju decu. Nema dovoljno ljubavi pa nema ni žrtve.
Ipak je najviše onih roditelja koji su protiv nabijanja deteta na otrovnu iglu ali iz straha od represalija, pa i nedovoljnog poimanja o genocidalnosti cepiva, odluče se za putanju manjeg otpora. Posle „imynizacije“ kada im dete nažalost više ili manje oboli, spoznaju stvarno značenje tkz. imynizacije dece te onda postanu najveći zagovornici protiv cepiva.
Postoji jedan osnovni princip kojeg bi morali biti svesni svi roditelji. A to je: nema te žestine kojom doktor i celokupan represivni aparat nasrću otrovima da probuše malo dete, koliko može biti jaka sila otpora jedne majke da se dete zaštiti. A sami Bog daje ti snage kad se neustrašivo odupireš zloj sili vladajućeg terora. Kasnije, bolje je ubirati plodove svog žrtvovanja za sopstveno dete nego ceo život kusati gorke plodove svog kukavičluka i neobaveštenosti. I to je sasvim jasan aksiom, odnosno ne mora da se dokazuje, jednostavno se zna.
Otac i majka voljenog deteta morali bi znati da nikakav upis u predškolsku ili školsku ustanovu ne mogu biti preči od osnovnog zdravlja deteta. Dileme ne može biti, detetov život je uvek iznad svake socijalizacije i školovanja. U suprotnom, lako se može dogoditi da kao posledica cepljenja vaše dete nikad i ne pohađa školu… a u novije vreme neretko se dogodi i smrtni ishod .
Prst na čelo roditelji, iz kog volšebnog razloga su uveli službenu odrednicu „sindrom iznenadne dečje smrti“?
Teško autističan dečak posle tkz. imunizacije: od ulaska u pubertetski uzrast pati od takođe tkz. autoimune bolesti – progresivni REMATOIDNI ARTRITIST. Usled narušenog endokrinog sistema, gotovo ništa od puberteta nema; uz teške metaboličke poremećaje i odsustvo mišićne mase.
Šta zaista znači v@ccinacija mogao bi da vam posvedoči i pisac ovih redova. I moj život je još kao bebi i detetu uništen višestrukom v@ccinacijom, na nesreću nepovratno. I mene moji roditelji nisu zaštitili od otrovnih cepiva, premda su možda mogli da su hteli da znaju. Zbog toga mi je ceo život još u najranijem uzrastu pretvoren zapravo u bezživot, u pravi pravcati pakao. I u tom paklu bezživota prebivam decenijama i iz ovog bezživota ne mogu da se izbavim. Iz ovoga nema izbavljenja! A koren svega je u – cepivima „za zaštitu od zaraznih bolesti“. I eto koliko sam „zaštićen“… da celog svog veka moram biti upućen na njihove hemijske „lekove“; i ceo „život“ mi ode u lečenju i samo u lečenju. I to je ono najgore, kad moraš ceo svoj bezživot biti ovisnik o njihovim farmaceuticima, tj. petrohemijskim medikamentima. Vlastitu decu izvesno ne mogu imati, ali zato pouzdano znam šta znači biti dete, ostati dete i kada porasteš zadržavaš u sebi percepciju deteta. Nije ovo alegorija, takva mi je sistemska i što nasledno što urođeno genetska bolest… bar tako tvrdi Rokfelerova struka u belim mantilima. No, niko od njih neće se usuditi ni da predpostavi da ta sistemska bolest ima svoj koren u „najvećem dostignuću savremene civilizacije“. Za ovu satanističku civilizaciju genocidalna cepiva verovatno i jesu najveće dostignuće.
Službena alopatska medicina dala je pečat mom celoživotnom stradalništvu time što me nisu lečili blagovremeno i na pravi način, nego su više pretendovali da se nadamnom eksperimentiše. Ni ovde nisam imao dragocenu zaštitu od svojih roditelja. Dakle, što ti ostane života posle v@ccinacije, dokusure te kasnije njihovim alopatskim metodama „lečenja“. Vlastitim životnim primerom svedočim da je zvanična pseudomedicina uglavnom nemoćna da te izleči (ne – leči, da izleči!) ako te je prethodno u manjoj ili većoj meri osakatila (npr. višestrukim cepljenjem). Nema ni logike očekivati iscelenje od onog koji te je razboleo. Šta više i kada ti leče jednu oblast biomehanizma, tom metodom ti oštećuju neke druge oblasti. I to je začaran krug u kome si njihova mušterija doveka.
Zbog njihovih cepiva, zatim njihovih lekarskih propusta i grešaka, zbog njihovog nelečenja ili „lečenja“, posledično ne gine ti celog veka stvarno lečenje o privatnoj režiji. I celog svog veka prinuđen si na opciju samofinansirajućeg lečenja, koje je posledica „besplatne“ tretiranosti u ranoj životnoj dobi od strane službene pseudomedicine. I suočen si sa činjenicom da ti ovaj nezdravstveni sistem nikada neće priznati egzistencijanu potrebu za lečenjem o privatnom trošku. Ove stvarnosti gotovo niko nije svestan ko se još nije kuvao u tom, da ne kažem njihovom kazanu.
A bio sam i u školi određen za dodatno posebno vaksovanje (i to u dva navrata, koliko me pamćenje služi), u svrhu revaksovanja koje se pravda „neuspelom“ kolektivnom imynizacijom od neki dan pre. Ovde već nisu ni pitali moje roditelje. Ova primljena cepiva ostala su nezabeležena, neregistrovana, kao da ih nisam primio nikad. A jesam!
U rezultatu, životarenje u neizdrživim, beskonačnim, nadljudskim i nadprirodnim BOLOVIMA, prebivajući bez igde ikoga ko bi te mogao razumeti, bez bližnjeg i daljnjeg – podrazumeva svakodnevno bitisanje u kolotečini neživota u čijim si počecima „uredno imynizovan“ i po više puta sa ponavljanjima.
A koren svih stradanja nesumnjivo se nalazi u višestrukoj otrovnoj v@ccinaciji.
Preneseno na ravan kolektivnog a s obzirom da su Srbi narod u nestajanju, zaista proizlazi da narod koji nije u stanju da sačuva svoju decu, svoj cvet, svoju budućnost – ne treba ni da postoji.
Autor: Rab Božji Sale Kolarević
