Istorija

Sale Kolarević: Bitka koja bila sudbonosna za ishod Drugog svetskog rata

Velika bitka za Staljingrad

U svakom pogledu, NAJVEĆA BITKA u istoriji ratovanja! Trinaest meseci posle „Barbarose“, nacistička ratna mašinerija angažovala je najbrojnije oklopne, kopnene i vazdušne armijske snage da izvrši „blic-krig“ u prodoru na Istok. Mnogobrojne snage Vermahta podelile su svoju ofanzivu u dva osnovna pravca kretanja : na jug, sa ciljem da se zauzmu kaspijska naftna polja, i na istok, sa ciljem da se izbije na Volgu i pređe ista. Otpor Crvene Armije činio se nejakim kroz nepreglednu rusku stepu… sve do Staljingrada.

Bitka za Staljingrad; foto: myslo.ru

U tom trenutku grad sa nekih 800.000 žitelja, predstavljao je oličenje naglog industrijskog razvoja Sovjetskog Saveza 1930-ih. Krajem avgusta 1942. g. veliki grad na Volgi totalno je razoren besomučnim bombardovanjem do tada najmasovnije angažovanim snagama nemačkog Luftfafea. Čitav grad je danima goreo od nemačkih zapaljivih bombi, a preživelo stanovništvo se preselilo u podrume. Sami napravivši od grada veliku ruševinu nacistima je tako bilo otežano dalje napredovanje kroz grad. Nemačkom Šestom armijom, zaduženom za proboj Staljingrada, komandovao je general Fridrih Paulus.

Ipak, nacistima još ne uspeva da pređu široku Volgu. Premda je i Volga u tom delu izuzetno široka… mnogi su pomislili da je to nekakvo more u sred Rusije, more za koje im u Berlinu pred polazak nisu javili da postoji kod Staljingrada (!). Ruski otpor je sve žilaviji uprkos ogromnim gubicima. Snažnom otporu prema Paulusovoj Šestoj armiji doprinela je i čuvena naredba samog Staljina: Ni koraka nazad!. Naizmenično i od jednih i od drugih, osvajala se ulica po ulica, zgrada po zgrada, sprat po sprat… Ruske trupe su već potisnute do same Volge… Tokom oktobra u posedu CA praktično se nalazila samo tzv. Pavlovljeva zgrada prema rečnom nasipu. Preuranjeno nemačko zadovoljstvo zbog zauzetog Staljingrada prekidano je povremenim raketiranjem grada iz ruskih Katjuša sa leve obale Volge. Specijalno za surove ulične borbe opremljene ruske trupe počele su noću da prelaze Volgu.

Uz ovo, unutar razrušenog grada pojavio se novi oblik bliskog ratovanja – po prvi put u istoriji – SNAJPER. Iako se snajper, u nekoj primitivnoj formi, javljao i u nekim ranijim ratovima, ovo je sad nešto što se prvi put viđa u svetskoj istoriji ratovanja. Ruski snajperisti su bili psihološki posebno obučeni borci koji su napaćenom domaćem stanovništvu ulivali nepokolebivu veru u konačnu Pobedu. Najpoznatiji snajper-ratnik bio je čuveni Jurij sa Urala, do rata poznati lovac na jelene i divlje svinje. Poznato je da su žitelji Staljingrada malte ne obožavali Jurija, dok je za naciste predstavljalo noćnu moru samo i kad čuju za njegovo ime.

Pakao Staljingrada se produbio dolaskom zime… i gladi u gradu.

U međuvremenu, u Moskvi je već uveliko i do tančina razrađen strategijski plan kojim se, ni manje ni više, namerava uništiti Šesta armija! Glavni konstruktor povesno čuvene operacije pod nazivom Uran bio je maršal Žukov. Velika ofanziva CA, sa brojnim tenkovskim i pešadijskim divizijama, pokrenuta je početkom novembra i krenula je iz dva pravca, severno i južno od Staljingrada, sa obala Volge prema Donu. U vidu potkovice imalo je za cilj da obrazuje široki prsten i satera Paulusove snage u obruč. Sastavljanjem severnog i južnog krila CA na Donu, gde je geografski najmanje rastojanje od Volge, određen je i budući ishod ove velike Bitke. Velika ofanziva Vermahta iz pravca jugozapada, kojom se nastojao probiti debeli obruč oko staljingradske oblasti i doći do zarobljene Šeste armije, umalo nije urodio plodom. Ovako, Paulusovoj vojsci ostavljeno je da se izbori sa dve strašne nemani : gladi i ruskom zimom.

U decembru, CA uručuje Šestoj nemačkoj armiji poziv na predaju. Iznurena nemačka vojska u sve manjoj meri dobija iz vazduha pomoć u hrani… javlja se i kanibalizam među iscrpenim nemačkim vojnicima. General Paulus traži od Firera iz Berlina predaju Šeste armije ; Hitler kategorički odbija kapitulaciju, naređujući da Staljingrad nikako ne sme pasti! Štaviše, unapređuje gen. Paulusa u najviši čin – u feldmaršala. Hitlerova poruka Paulusu bila je sasvim jasna. S obzirom da do tada nijedan nemački feldmaršal nije živ pao u ruke neprijatelju, ovim je pokazano da se od Paulusa očekuje samoubistvo. Međutim, komandant Šeste armije nastavio je borbu do kraja.

Početkom januara otpočinje strahovita ofanziva tenkova CA prema gradu, kojom se sve više steže obruč i lomi poslednji otpor od strane snaga Vermahta u Staljingradu. Crvena Armija razbija i potiskuje naciste do same Volge te uništava i poslednja neprijateljska uporišta. Feldmaršal, sa svojim oficirima, vrši predaju ; prvih dana februara 1943. predali su se i ostali nemački oficiri i vojnici, koji su bili u više no očajnom stanju i najviše ličili na promrzle i izgladnele odrpance. Za nekoliko dana u zarobljeništvo je palo između 95 i 160 hiljada nemačkih vojnika. Mnogi su ubrzo posle toga pomrli od posledica dugotrajnog trpljenja gladi i zime. Panorama Staljingradske bitke; foto: Plэйkast Gradska fontana „Dečija igra“ je postala mesto oko koga su se vodile teške borbe

Najmasovnija i najkrvavija bitka u istoriji, sa svim svojim posledicama, ukupno je odnela blizu milion i po žrtava na sovjetskoj strani (što vojske što civila) i preko milion na nacističkoj strani. Među glavnim uzrocima nemačke vojne propasti pod Staljingradom, pored neverovatno snažnog ruskog otpora, treba nalaziti i u neredovnom snabdevanju nemačkih trupa, što je i sam Firer indirektno priznao u svom čuvenom „defanzivnom“ govoru s kraja leta 1943. godine.

Uzroke neredovnog snabdevanja Šeste armije u logistici, ipak, najviše treba tražiti u ključnoj ulozi Srba u Drugom svetskom ratu. Da, baš tako! Ovo je odlično razjašnjeno u knjizi američkog vojnog obaveštajca, tj. pukovnika OSS-a, Roberta Mek Dauela (Robert McDowell). Objavljivanje knjige je zabranjeno u SAD , a pukovnik Mek Dauel navodi kako su sinhronizovane operativne akcije na evropskom jugoistoku (Jugoslaviji i Rumuniji najviše), od strane generala Draže Mihailovića i ravnogorskih saveznika u okolnim zemljama, umnogome doprinele otežanoj logistici ka nacističkim trupama pod Staljingradom i u znatnoj meri doprinele konačnom rezultatu presudne Bitke u velikom Otadžbinskom ratu.

Istine radi, cela tadašnja ujedinjena Evropa, ujedinjena pod Hitlerom, zaratila je protiv Sovjetskog Saveza. U vojnom smislu, cela ujedinjena Evropa se nalazila pod Staljingradom. Uključujući i dve ustaške divizije… koje se nisu naročito proslavile uspesima na frontu, ali zato su za sobom ostavile pustoš i masakrirane pravoslavne civile. Ima nešto neobično u tome?

Definitivno, kola Trećeg rajha su se polomila o Staljingrad. U rezultatu, ishod Bitke je bio odlučujuć za dalji tok čitavog Drugog svetskog rata. Ona je odredila i rezultat samoga Rata u konačnici.

Kriptoistorijski aspekat velike bitke

Velikom broju detalja bi se moglo pripisati da su imali presudnu ulogu oko krajnjeg ishoda najveće Bitke u istoriji ratovanja… Jurij Vorobjovski piše, zašto je Hitleru toliko bilo stalo da osvoji Staljingrad. A prvo da ga nemačka avijacija sravni sa zemljom. Za pragmate gledano, izbijanje na Volgu je bilo potrebno zbog zauzimanja i kontrole nad kaspijskom naftom. Međutim, nacistički vrh je smatrao da se ispod Staljingrada nalaze ostaci prestonice starog Hazarskog kaganata. Nije Hitler bez posebnih razloga dugo vršio pripreme za strahovito jak „blic-krig“ na Volgu, angažujući neviđeno ogromnu silu. Vorobjovski dalje navodi, nacistički vrh je verovao da bi im nalaženje ostataka drevne hazarske prestonice ulilo neophodnu magijsku moć kojom bi uspešno osvojili i uništili Rusiju. Očito da su nacisti praktikovali magiju, što je već i svakom laiku jasno. Dalje, pogledajmo samo na etničkom planu ko su bili upravo najbliži Hitlerovi saradnici – Ajhman, Martin Borman, Eva Braun… pa i sam Adolf.

U Staljingradu se odvijala i velika bitka za Pravoslavlje… ma kako sad ovo mnoge zgranulo. Brojne snage CA na levoj obali Volge, u toku pripreme za antologijski prelaz Volge i herojske juriše na nemačka utvrđenja u gradu, škropljene su svetom Vodicom iz aviona koji je nadletao armijske trupe. Po čijem je ovo naređenju mogao avion da leti iznad ruskih armijskih snaga i da ih prska svetom Vodom, prosudite sami…. Onolika, reklo bi se nadljudska neustrašivost ruskih ratnika koji kroz vatru i kišu kuršuma jurišaju u odbranu Rodine, može se objasniti jedino posedovanjem neke natprirodne energije. I slika dole, simbol je ruske srčanosti i neustrašivosti ( Pavlovljeva zgrada se dva meseca držala pod opsadom tokom Staljingradske bitke ).

Evo šta nam još Jurij Vorobjovski iznosi u svom vrhunskom kriptoistorijskom opusu :

“ Evo na koji način je u Drugom svetskom ratu spasena Rusija. U trenucima kada je Staljin ozbiljno razmišljao o predaji Lenjingrada, održana je prepiska između mitropolita Livanskih gora Ilije i njega. Staljin je prihvatio postupke za spas Rusije koje mu je saopštio mitropolit. ‘ Da se Lenjingrad ne sme predati, da se sveštenici moraju vratiti sa frontova i iz tamnica, i da moraju početi sa vršenjem službe Božije, da hramovi moraju biti otvoreni, da čudotvorna ikona Kazanske Bogomajke mora biti proneta u litijama oko grada, i tada ni jedan neprijatelj neće stupiti na tu osveštanu zemlju… Pred Kazanskom ikonom treba da bude služeno Bogosluženje u Moskvi, a potom i u Staljingradu, koji ne sme da se preda neprijatelju! Kazanska ikona mora da prati vojsku sve do granica Rusije…’. Pisma mitropolita Ilije i Staljina se i dan danas čuvaju u moskovskim arhivima. Staljin je ispunio sve zahteve – Rusija je spasena. (…) Stavljajući naglasak na posebne zasluge vladike Ilije, Filmski žurnal je zabeležio njegov dolazak u Moskvu, na pomesni sabor, 1945.g. „ Dom Pavlova po okončanju Staljingradske bitke Zastava pobede u oslobođenom Staljingradu

Svaki rat je od Boga blagosloven ako je u pitanju odbrana Vere i Otadžbine.

Autor: Sale Kolarević

Izvori i literatura:

Jurij J. Vorobjovski, Put zapada u apokalipsu, 1999.
Robert Harbold Makdauel, Streljanje istorije,
Dokumentarni serijal Sovjet storm, Angloяzыčnaя versiя proekta „Velikaя voйna“, 2011
Jorg Miler, Sebastijan Denhart, Borba za Staljingrad, ZDF
Vikipediя – Stalingradskaя bitva
Vikipediя – Dom Pavlova

Izvor: http://www.rasen.rs/2019/01/velika-bitka-za-staljingrad/#.YCQM9XmVPIW

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!