Са Вучићем на челу, Србија не може сачувати територијалну цјеловитост

НАРОДНА СКУПШТИНА СРБИЈЕ ЈЕ ДУЖНА ДА ПРОГЛАСИ ВОЈНУ ОКУПАЦИЈУ КОСОВA И МЕТОХИЈE!

„Ако им без отпора предамо Косово и Метохију, остале делове Србије узеће нам под знатно повољнијим условима.“ (Александар Баљак,1954,српски сатиричар)

„Држава је обавезна да – када је у опасности – доноси врло строге и искључиве законе како би се сачувала од распада. То је стање нужне одбране.“ (Петар Аркадијевич Столипин, 1862-1911, предсједник Владе царске Русије)

„…Косово и Метохија су неотуђиви дио државе Србије…“ (Свети архијерејски синод СПЦ, 27.септембар 2023.године)

„Полиција је наставак ослободилачке војске (ОВК).“ (Аљбин Курти, „косовски премијер“, Politički.rs)

„Оно што је јасно јесте да је за нас ово (Охридски споразум) коначан и међународно обавезујући документ и за Косово и за Србију и никакви даљи договори нам нијесу потребни. Оно што нам треба сада…јесте да се одмах спроведе имплементација (примјена), јер ако нема имплементације, неће бити напретка у процесу прикључивања ЕУ.“ (Петер Стано, портпарол ЕУ; 10. септембар 2024.)

Дана 13.септембра 2024.године, предсједник Републике Србије Александар Вучић, поново узурпирајући надлежност Владе, обратио се јавности поводом катастрофалне ситуације за Србе на средишњој српској земљи Косову и Метохији.

„Срби у Покрајини живе у ситуацији сличној апартхејду„, признао је и Игор Симић, (члан Предсједништва Српске листе; Искра портал, 13.септембар 2024.) А у „влади Косова“ која постојано води екстремно непријатељску антисрпску политику, готово деценију, представници Вучићеве „Српске листе су били министри?!

Шта је суштина Вучићевог обраћања?

Србија и даље опстаје на погубном euronatovskom путу, иако то значи одрицање од Косова и Метохије, јер Вучић не жели да се замјери западним господарима који су га инсталирали на власт са главним задацима да им преда свету српску земљу и да ампутирану Србију уведе у злочиначки, терористички и окупаторски NATO пакт! Истовремено, најавио је и захтјеве државних органа Србије којима се Republika e Kosovës признаје као суверена држава.

Да још једном поновим, политички аксиоми (непромјенљиви и неупитни ставови) Запада су да Србија не може постати чланица ЕУ са КиМ у свом саставу, ако истовремено не приступи NATO-у, не пристане на укидање Републике Српске и ако, претходно,  не раскине војне, економске, политичке и културно – духовне везе са Русијом. Значи, чланство у ЕУ представља губитак КиМ и даље распарчавање Србије.

Вучић је казао да није донијета одлука о окупацији Косова и Метохије, из следећих разлога:

„Ако би била проглашена окупација, оружаним групама Албанаца на Косову би се признао статус легалне оружане силе…Окупација је могућа само у међународним оружаним сукобима. То би значило да ми признајемо територију КиМ као територију друге државе…наши правни експерти су били против проглашавања окупације Косова и Метохије…Не смемо им дати статус локалне оружане силе. Нећемо им дати било какав правни легалитет, јер га немају…Нећемо рат, хоћемо да у миру остваримо своја права. Неће бити лако, биће још агресивнији. Отвараће мост на Ибру, то је доказ да желе сукобе и урадиће то. Нападаће и на школе и на болнице, на све ће нападати. Али ћемо да проналазимо одговор, опстајаћемо и све што они више нападају ми ћемо више да чинимо за наш народ…везане су нам руке, јер Албанци имају подршку…Знали смо да Приштина неће испунити потписано. Добили смо гаранције и веровање да ће потпис ЕУ нешто гарантовати, што се испоставило да није случај, када креће рушење Бриселског споразума и жеља да по сваку цену тзв. Косово мора бити независно, уз нестанак Срба…“

Вучић, наравно као правник, зна шта је окупација, али намјерно баца прашину у очи грађанима Србије. У претходном цитату, иако обмањујућем у погледу правне природе окупације, он наводи јасне разлоге у прилог проглашењу војне окупације Косова и Метохије: да „власти Косова“ желе да насилним путем остваре етнички чисто „Косово“ и да зато имају подршку (Запада).

Проглашење окупације Косова и Метохије зауставило би процес раздржављења Србије на том дијелу своје територије и створило предуслове за реинтеграцију КиМ у њен уставни систем, као и за успостављање политичког, економског и војног савеза са Русијом.

На проглашење окупације Косова и Метохије позвали су Свети патријарх Павле и Свети архијерејски сабор још 2005.године:

„…Уколико би се десило, не дај Боже, да било какво решење буде наметнуто, Сабор очекује да Скупштина Србије обзнани цијелом народу да је извршена нелегална и нелегитимна окупација једног дијела наше територије.“

По Хашком Правилнику о законима о обичајима рата (додатак Хашке конвенције, из 1907.године), „територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије…“. Проглашење ратне или војне окупације је обзнањивање фактичког, привременог стања које не повлачи промјену суверенитета (државне власти) над одређеном територијом. Циљ проглашавања окупације јесте прецизно означавање окупатора, јавна објава државе да не признаје фактичко стање, као и предузимање неопходних, објективно могућих, мјера државних органа како би окупација престала.

Проглашење окупације не мора да значи и почетак ратних дејстава против окупационе силе – „непријатељске армије“.  Подсјећам да je Парламент Републике Кипар, 1974.године, прогласио стање ратне окупације над сјевероисточним дијелом своје територије (као последици турске инвазије), које је и данас на снази.

Мора се јасно казати да су окупационе силе – „непријатељске армије“ на Косову и Метохији NATO пакт (под ознакама KFOR-a) и САД! Окупација Косова и Метохије је завршна фаза реализације западног плана за „коначно решење српског питања“ на Балкану. Пошто су 26 од 30 чланица NATO-a признале независност „Republika e Kosovës“, тај Пакт је, фактички, оружана сила те лажне државе!

Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН, од 10.јуна 1999.године, успостављена је међународна цивилна мисија (UNMIK) и међународно безбједносно присуство (KFOR). Али, противно Резолуцији, агресорски NATO пакт, као окупаторска „непријатељска армија“, и један од главних спонзора албанског интегрализма на Балкану, самовласно (узурпирајући надлежност Савјета безбједности) одлучује и спроводи међународно безбједносно присуство на КиМ?!

Подсјетимо се да су припадници ROSU – специјалне јединице тзв. косовске полиције (Policia e Kosovës) и KFOR-a (читај: NATO-а), 29.маја 2023.године, у Звечану, примијенили грубо насиље над Србима. Они су оправдано протестовали против покушаја насилног инсталирања нелегално и нелегитимно изабраних албанских градоначелника у општинама са српском већином на сјеверу Косова и Метохије. Запад и NATO су одмах оптужили Србе за изазивање насиља?!

А како је пренио портал Politički.rs, „Команда здружених снага NATO у Напуљу саопштила је данас (30.маја) да је почело распоређивање додатних снага на Косову као подршка снагама KFOR-a…“ То је, још једно, кршење Резолуције 1244, јер (искључиво) Савез безбједности одлучује о „распоређивању цивилног и безбједносног присуства на Косову, под покровитељством УН“.

У јуну 1999.године, без сагласности власти СРЈ и Србије и противно Резолуцији 1244, подигнута је САД (NATO) војна база „Камп Бондстил“ (енг.Camp Bondsteel) код Урошевца. То је највећа база САД изграђена ван њене територије послије Вијетнама, са неограниченим роком трајања. Обухвата огромну површину од око 360 км² и налази се на земљи протјераних Срба.

САД и NATO пакт (уз В. Британију и Њемачку) су, драстично кршећи Резолуцију 1244, формирали „Војску Косова“, који финансирају и наоружавају, а њене припаднике обучавају за рат против Србије?! Самовласно и противправно, НАТО пакт, са албанским паравојним и параполицијским структурама, изводи масовне војне вјежбе на окупираној територији Косова и Метохије.

Медији су пренијели саопштење Стејт департмента да „САД настављају да у потпуности подржавају транспарентну транзицију Косовских безбједносних снага (KBS) у мултиетничке, NATO интероперабилне (компатибилне, усклађене, способне за заједнички, усклађени рад, уз несметану размјену информација и испуњавање NATO стандарда) територијалне одбрамбене снаге под цивилним надзором“. Планирано је и обезбјеђивање различитих врста обуке.

Стејт департмент је одобрио продају 246 противтенковских ракета „javelin“ (копље), као и 24 лансирне јединице нелегалној „Војсци Косова“. Америчка агенција за одбрамбено безбједносну сарадњу је саопштила „да ће продаја противтенковских ракета Косову побољшати дугорочне одбрамбене капацитете Косова за одбрану свог суверенитета (читај: од Србије?!).

Западни мегакапиталисти и NATO, без сагласности власти Србије, несметано и неометано, пљачкају немјерљиво природно, као и друштвено богатство на КиМ, које припада Србији и Србима.

Запад је и главни спонзор исламског и албанског интегрализма на Балкану и цијепања српског државног и етничког простора, односно цјеловитости Србије и Црне Горе.

И једнострано проглашење независности „Republike e Kosovës“, 2008.године, јесте чин окупације Косова и Метохије.

Окупација КиМ, која траје скоро двије и по деценије, резултат је спољног оружаног напада и производ употребе илегалног насиља. Другим ријечима, садашњи статус Косова и Метохије и положај косовских Срба на његовој територији јесте резултат сатанистичке геноцидне агресије NATO пакта на СРЈ, 1999.године. Током агресије, злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) је била NATO пјешадија. А након агресије око 200.000 Срба се иселило са КиМ, док су кључне позиције у органима привремене самоуправе заузели су ратни злочинци из тзв. ОВК?!

На КиМ се крше принципи владавине права, као и колективна и појединачна права Срба и угрожава се њихово културно – историјско наслеђе. „Власти“ лажне државе Republika e Kosovës, под спонзорством NATO-a и најмоћнијих држава Запада, срачунато и некажњено руше културно – историјске споменике, богомоље и гробља као доказе о вишемиленијумском трајању Срба на простору КиМ. То је и територија на којој царују безвлашће, гдје се тргује дрогом, оружјем и људским органима Срба.

Непринципијелни и насилни однос припадника KFOR-a (NATO-a) према Србима, као цивилима, је у супротности са међународним ратним и хуманитарним правом. На привремено окупираном Косову и Метохији се непрекидно спроводи масовно синхронизовано насиље (убијање, злостављање и незаконито хапшење Срба)  од „власти“ лажне државе Republika e Kosovës, уз подршку Запада.  Циљ је њихово застрашивање и изгон, те стварање етнички чисте албанске територије и уједињење са државом Албанијом. Очито је да је Запад кренуо да оствари ове циљеве насилно, војним и полицијским средствима.

Легитимитет овом плану даје непрестана, дугогодишња, мање или више прикривена, подршка владајућих гарнитура у Србији, од 5. октобра 2000.године, а посебно Александра Вучића и његове власти, које се, „непоколебљиво“, залажу за погубни „европски пут Србије без алтернативе“. Вишедеценијска, самоубилачка српска државна политика („стратегија заборава“) и даље траје. Вучићева власт је оставила косметске Србе на милост и немилост албанским униформисаним терористима и припадницима окупаторског NATO пакта.

Једном ријечју, на дјелу је, од NATO пакта и САД, постојано и дуговремено, грубо кршење Резолуције 1244, која је и даље на снази. У преамбули Резолуције се каже:

„…поново потврђујући приврженост свих држава суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије (односно, од 2006.године, Србије, као правном следбенику СРЈ)…потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово…“

„…Потврђује се да ће послије повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово…“

Међународно присуство на Косову и Метохији оличено је у КФОР-у (скраћеница од енг. Kosovo Force). KFOR = NАТО пакт, који је извршио сатанистичку геноцидну агресију на СРЈ?! Досадашњи припадници KFOR-a су само из земаља чланица NАТО-а или уз земаља које су приступиле програмима партнерства са тим Пактом.

У Резолуцији даље пише:

„Савјет безбједности:

…5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбједносног присуства на Косову, под покровитељством УН…

7. Овлашћује државе чланице (УН) и одговарајуће међународне организације да успоставе одговарајуће безбједносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2…
8. Одлучује да ће одговорности међународног безбједносног присуства, које ће бити распоређено и дјеловати на Косову укључивати:

…9 (b) демилитаризација Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца…

(Коментар: Умјесто демилитаризације тзв. ОВК, припадници те злочиначке и терористичке организације заузели су, најприје, кључне позиције у органима привремене самоуправе, а затим и у самопроглашеној лажној држави. Западу и NATO пакту ни то није било довољно, већ су и од припадника тзв. ОВК формирали „косовску војску“ и „косовску полицију“, коју финансирају, наоружавају и обучавају).

9. (с) успостављање безбједносног окружења у коме избјеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама…“

(Коментар:  Вратио се само симболичан број Срба, јер Косово и Метохија, за њих, и даље није безбједно подручје.)

У тачки 10 резолуције стоји да ће „…народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије…“

А у тачки 11 „Савјет безбједности одлучује да ће главна одговорност цивилног присуства (на КиМ) укључивати: а) унапређење успостављања до…коначног решења суштинске аутономије на Косову…“

(Коментар: Умјесто поштовања ових императивних норми Резолуције, противправно је, уз западну подршку, проглашена независност лажне државе Republika e Kosovës, 2008.године).

„Aнекс 2…4. Међународно безбједносно присуство, уз суштинско учешће NАТО (који је извршио монструозну агресију на СРЈ и још један некажњени геноцид над српским народом) мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбједно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбједан повратак свих расељених лица и избјеглица њиховим домовима…

(Коментар: Противно Резолуцији, агресорски NATO пакт, као „непријатељска армија“, самовласно одлучује и спроводи међународно безбједносно присуство на КиМ ради стварања етнички чисте друге албанске државе на Балкану.)

6. Након повлачења договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати…“

(Коментар: Западни моћници су показали да уопште немају намјеру да испуне ову императивну обавезу из Резолуције.)

Напријед наведено, сваком добронамјерном и здраворазумном, доказује да је Косово и Метохија (привремено) окупирани дио Републике Србије.

Вучић је, у обраћању јавности,  најавио и да ће, између осталих, бити поднесени следећи захтјеви:

„1.Расписивање и одржавање слободних и демократских локалних избора на сјеверу Косова и Метохије, уз учешће Мисије ОЕБС-а и ЕУ.

Коментар: У тачки 11. (Првог) Бриселског споразума, из 2013.године, пише:

„Општински избори ће бити организовани у сјеверним општинама 2013.године уз посредовање ОЕБС-а а у складу са косовским законом и међународним стандардима…“

2. 2. Примјену члана 9 Првог бриселског споразума кроз колективни повратак Срба у Регионални директорат КП Север.
3. 4. Повлачење специјалних снага тзв. косовске полиције из нелегално саграђених база и контролних пунктова на сјеверу Косова и Метохије, као и њихово повлачење из свих институција , које су од 1999.године до нелегалног затварања 2024.године, пружале виталне јавне и административне услуге грађанима.

Коментар: У тачки 7. (Првог) Бриселског споразума пише:

„На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на сјеверу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска полиција…“?!

Овиме су Вучићеве власти Србије пристале да тзв. „Косовска полиција“, у пуном капацитету, врши овлашћења и на сјеверу Косова и Метохије!

Такође, У Регионалном директорату КП Север, скраћеница КП значи „Косовска полиција“!

3. 3. Повратак српских судија и тужилаца на правосудне функције.

Коментар: У тачки 10. (Првог) Бриселског споразума пише:

„Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова.“

Дана 9.фебруара 2015.године, Србија и „Косово“ су потписали Бриселски споразум о правосуђу, односно о интеграцији српских судија и тужилаца са сјевера Косова и Метохије у „правни систем Косова“. У Споразуму је предвиђено да ће се „на правосудне институције…примјењивати косовски закони у складу са Првом (бриселским) споразумом“, и да ће српске судије полагати „статусно неутралну заклетву“. Споразум је почео да се примјењује 17.октобра 2017.године.

Интегрисање српских судија (40 судија и 13 тужилаца) у „косовски“ правосудни систем, извршено је полагањем заклетве пред тадашњим „предсједником Косова“, ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Након полагања заклетве, Тачи је честитао судијама и тужиоцима ријечима:

„Поздрављам вашу спремност да се интегришете у косовско правосуђе и да радите у складу са косовским законодавством.“?!

5. Хитно, неодложно и коначно формирање Заједнице српских општина.

Коментар: У (Првом) Бриселском споразуму пише:

„1. Постојаће Асоцијација / Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову…

4. У складу са надлежностима додијељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују (у)…областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма, руралног развоја…

(Општине учеснице могу имати) 5…друге додатне надлежности које могу делегирати централне власти („државе Косово“).

6. Заједница / Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном вијећу заједница…

Закључујемо: Заједница (српских) општина функционише само у оквиру правног система „државе Косово“ и у складу са „косовским законом“ и нема државних функција.

Вучић је казао и следеће:

„…Србија ће прогласити Косово и Метохију подручјем посебне социјалне заштите…чиме ће бити загарантовано право на финансијску подршку за незапослене…Тик уз административну линију у насељеним местима Рудница и Рибарићи, биће отворена Писарница, на којој ће Срби са севера Косова и Метохије имати приступ у остваривању својих права из домена социјалне заштите и посредством које ће пружати виталне јавне и административне услуге грађанима…“

Коментар: Срби ће добијати социјална давања у динарском износу који не могу користити на Косову и Метохији. Ако за тај износ купе робу у централној Србији, роба ће им бити одузимана на административним прелазима или ће на њу бити наплаћиване знатне дажбине!

Надање, цитирам Вучићеве ријечи:

„(Биће) успостављено посебно Тужилаштво за процесуирање кривичних дјела против грађана Републике Србије на простору Косова и Метохије…“

Коментар: Оптужени ће бити недоступни правосудним органима Србије, а ако неко и буде доступан, мораће, под притиском Вучићевих западних налогодаваца, бити пуштен на слободу. Сјетимо се пуштања „косовских полицајаца“ од стране Вишег суда у Краљеву, 26.јуна 2023.године, и то након што је потврдио оптужницу против њих!

Вучић је најавио и да ће бити донесене „Одлуке о нелегалности свих органа и институција образованих на територији Косова и Метохије након нелегално једнострано проглашене независности и непостојању свих њихових аката који су донети или ће тек бити донети…“

Рекао је и да је сличан поступак предузет по завршетку Другог свјетског рата, када је Законом проглашена неважност правних прописа донесених прије 6 априла 1941.године, и за вријеме непријатељске окупације. Овом формулацијом и Вучић, макар посредно, признаје да је КиМ окупиран?!

Коментар: Непризнавање правног поретка лажне државе „Republika e Kosovës“ је у директној супротности са бриселским споразумима, Вашингтонским и Охридским споразумом, којима се Србија, уз сагласност Вучићеве власти, раздржавила на Косову и Метохији. Као такве, одлуке ће бити непримјенљиве, јер то неће дозволити Вучићеви западни спонзори!

Шта су нужна решења косметског проблема?

1. Србија, ни под каквим условима, не смије признати независност „државе Косово“. Питање окупираног Косова и Метохије треба да (до коначне побједе Русије у Украјини и над Западом) остане у стању тзв. замрзнутог конфликта у погледу свега онога што би се могло правно тумачити као признање друге албанске државе на Балкану.
2. 2. Народна скупштина Србије је дужна да прогласи војну окупацију Косова и Метохије. Овлашћење за то исходи из члана 99 тачка 5 Устава: „Народна скупштина…5.одлучује о рату и миру…“ Одлука подразумијева и проглашење правног поретка и органа „државе Косово“ илегалним.
3. 3. Власти Србије морају да откажу учешће у преговорима под окриљем ЕУ (која није објективан и неутралан посредник), уз одлучан став да су разговори у вези косметског проблема могући само под окриљем Савјета безбједности.

Борис Тадић и Ивица Дачић су пристали, а у потпуности прихватио Вучић, да се преговарачки процес проналажења решења за косметски проблем, са Савјета безбједности УН пренесе у ЕУ и претвори у пуко извршавање наређења чиновника Европске уније и САД властима Србије.

Подсјећам да су 22 од 29 чланица ЕУ (међу њима највеће и економски најмоћније државе) и 26 од 30 чланица NATO признале „државу Косово“, што значи да не признају суверенитет и територијалну цјеловитост Србије. Девет највећих чланица ЕУ непосредно је учествовало у сатанистичкој и геноцидној NАТО агресији на СРЈ. Зато ЕУ не може бити непристрасни посредник у преговарачком процесу проналажења решења око КиМ.

Te земље („узори“ демократије) су, не само признале независност лажне државе Republika e Kosovës, него су и њени главни спонзори и главни фактори уцјењивања Србије да призна ту независност. Власти тих земаља су постојано наглашавале да су одлуке о признању трајне и непромјенљиве. Тако, на примјер, Гвидо Вестервеле, њемачки шеф дипломатије, 27.августа 2010.године, казао је да је „независност Косова реалност и да је географска мапа југоисточне Европе трајно промијењена“.

„Посредништво“ ЕУ било је и јесте (противно Повељи УН и међународним општим актима о колективној безбједности) системски и непрекидни притисак да власти Србије пристану на одрицање од КиМ, уз непрекидне пријетње санкцијама и стално, срачунато и унапријед са Вучићем договарано, његово попуштање ради „европског пута који нема алтернативу“.

Дачић је, као предсједник Владе Србије, у априлу 2013.године, са ратним злочинцем Хашимом Тачијем, за којим су надлежне власти Србије расписале међународну потјерницу, потписао тзв. Бриселски споразум („Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“). Тим актом, држава Србија је, de facto, признала државолику творевину наркоКосова и самораспустила се и самоиселила са средишне српске земље.

Самораздржављење Србије на КиМ настављено је „Преговарачким оквиром“ ради приступања Србије ЕУ, 2014.године, Вашингтонским споразумом, из 2020.године и, коначно, бриселским „Споразумом о путу нормализације односа између Косова и Србије“ (њемачко – француским планом) и Охридским споразумом о његовој имплементацији, из 2023.године.

Споразуми које је Вучићева власт потписала или постигла, у оквиру ЕУ или под покровитељством САД и В. Британије, значили су све веће раздржављење Србије (развлашћивање надлежних државних органа) на Косову и Метохији. Лажна војна неутралност Србије је само параван за пузајуће интегрисање у злочиначки, терористички и окупаторски NАТО пакт.

Испуњење обавеза из „Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије“ (Други бриселски споразум), од 27.фебруара 2023.године и његовог Анекса за имплементацију (Охридски споразум), од 2.марта исте године, постало је саставни дио поглавља 35 преговарачког процеса. То значи да Србија може постати чланица ЕУ само без Косова и Метохије!

4. 4. Нужна је непрекидна и блиска координација власти Србије и Русије, посебно на плану спољне политике, те ради формирања економског и војног савеза са том државом. Како је Србија „острво у NATO мору“, војни савез са Русијом је неопходан и хитан! Свету српску земљу Косово и Метохију, са немјерљивим духовним значајем и огромним природним и друштвеним богатством само је уз помоћ Русије могуће реинтегрисати у уставни систем Србије, политичко-дипломатским средствима, прије свега. Али, неопходно је и стварање респектабилне војно – полицијске силе (са руским оружјем и њеним војним стандардима). Русија и Кина су једини гаранти цјеловитости Србије на основу Резолуције 1244.

Оно што је веома важно јесте да ће Русија бити побједник у рату са Западом и пресудни фактор очувања територијалне цјеловитости Србије, са Косовом и Метохијом у свом саставу, као и позитивног решења српског питања на Балкану. Европска унија и NATO пакт ће се распасти, јер ће власти више земаља чланица процијенити да им је најважније имати добре међудржавне односе са Русијом.

5. Покретање поступка ратификације (потврђивања) бриселских, Вашингтонског и Охридског споразума. У том поступку потпуно би се разоткрила њихова неуставност, али и створили предуслови да и Уставни суд цијени њихову уставност, јер тај суд „одлучује о: …2. сагласности (само) потврђених међународних уговора са Уставом.“ (члан 167 – Надлежност (Уставног суда).

Врло је важно напоменути да је Уставом нормиран принцип супрематије (надређености) унутрашњег правног поретка међународном. То је прописано у члану 16 (Међународни односи) – „…Потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом.“ и у члану 194 – (Хијерархија домаћих и међународних општих аката) став 3: „…Потврђени међународни уговори не смију бити у супротности са Уставом.“

6. 6. Власти Србије морају отежавати, а не олакшавати функционисање лажне државе „Republika e Kosovës“, јер, у противном, битно помажу стварању тзв. „Велике (природне) Албаније“. У том циљу, нужно је уводити и реципрочне мјере и економског и административно- правног карактера.
7. 7. У складу са Бечком конвенцијом о уговорном праву, из 1969.године, Србија (Влада Србије) има право да се позове на ништавост бриселских (два споразума), Вашингтонског и Охридског споразума, односно на чињеницу да је пристанак да буде везана тим споразумима изражен нарушавањем одредби њеног унутрашњег права „од суштинског значаја“.

Другим ријечима, наведеним споразумима, из немјерљив допринос Вучића као неовлашћеног преговарача, повријеђено је, између осталих, уставно начело о територијалном интегритету Србије, прописано у члану 8 Устава („Територија Србије је јединствена, недјељива и неповредива и мијења се по поступку предвиђеном за промјену Устава.“).

Члан 46. Конвенције (Прописи унутрашњег права о надлежности за закључење уговора) гласи:

„Једна држава не може се позвати на чињеницу да је њен пристанак да буде везана уговором изражен на тај начин да се нарушава одредба њеног унутрашњег права у вези са надлежношћу за закључење уговора, као на случај манљивости, осим ако ова повреда није очигледна и не односи се на неко правило унутрашњег права од суштинског значаја…“

Такође, Србија (Влада Србије) је Конвенцијом овлашћена да се позове на суштинско кршење наведених споразума од „друге стране“, као разлог за престанак (гашење) уговора.

Члан 60 Конвенције (Гашење уговора или обустављање његове примјене као последица његовог кршења) гласи:

„1. Суштинско кршење двостраног уговора од стране једне чланице овлашћује другу чланицу да се позове на кршење као разлог за престанак уговора или обустављање његове примјене у цјелини и дјелимично.

…3. За сврхе овог члана суштинско кршење уговора представља:

…б) кршење одредбе битне за остваривање предмета или циља уговора…“

(Први) бриселски споразум из 2013.године, тачке 1-6 (од укупно 15 тачака), односи се на Асоцијацију / Заједницу српских општина и којима Срби чине већинско становништво на Косову и Метохији. „Друга страна“ – лажна држава „Republika e Kosovës“ ништа није предузела на испуњавању обавеза које произлилазе из више од трећине тачака споразума, што је његово суштинско кршење.

Такође, „друга страна“ је прекршила битне одредбе из (Другог) бриселског споразума, од 27.фебруара 2023.године, и то:

Члан 2 – „Обје стране ће се водити циљевима и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оних о…заштити људских права и недискриминацији.“

Члан 7 – „Обје стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције…како би се обезбиједио одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову…

Стране ће…пружити снажан ниво заштите српским локалитетима, који су дио вјерског и културног наслеђа…“

Доказ за суштинско кршење цитираних одредби споразума је, између осталог, и у овом тексту описано, албанско, селективно и дискриминаторско насиље према Србима на КиМ и брисање њиховог културно-духовног вишемиленијумског наслеђа: прекопавање њихових гробова; рушење православних цркава и/или њихово претварање у католичке; некажњено убијање и злостављање Срба и отимање њихове приватне имовине, као и друштвеног богатства Србије…

8. 8. Србија не треба да приступа иницијативама типа „Отворени Балкан“, нити другим регионалним интегралистичким иницијативама и декларацијама које укључују Албанију и „државу Косово“, јер нијесу у интересу Србије и српскога народа. Ово зато што такве интеграције олакшавају функционисање власти „државе Косово“ и реализацију великоалбанског пројекта, по принципу пузајућег албанског интегрализма. А један од главних заговорника свеалбанског уједињења је и „косовски премијер“ Аљбин Курти.
9. 9. Стварање предуслова за привремени смјештај Срба са КиМ на простору централне Србије и Војводине, ако то, услед реално могућег прогона односно етничког чишћења буде неопходно.
10. 10. Покретање кривичног поступка против Вучића, Дачића и других „државника“ Србије. Својим поступањем починили су најмање два кривична дјела, јер су, као „пожељни колаборационисти“, дуговременим противуставним и противзаконитим радњама, признали и прихватили окупацију КиМ и легализовали циљеве агресије на СРЈ. Такође, узурпацијом власти и злоупотребом овлашћења, дуговремено помажу отцепљењу територије КиМ од Србије и припајање те територије држави Албанији, односно стварању тзв. „Велике Албаније“.

Зато, поред политичке, сносе и кривичну одговорност за најмање два тешка кривична дјела, прописана Кривичним закоником (КЗ), и то. Признавање капитулације или окупације (члан 306) („Грађанин Србије који…прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дијела, казниће се затвором од најмање десет година.“ и Угрожавање територијалне цјелине („Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцијепи неки дио територије Србије или да дио те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.“), путем помагања и као продужено кривично дјело (члан 307, а у вези чл. 35 и 61).

Такође, Вучић је узурпирао надлежност Владе. Он није имао уставних овлашћења да преговара о споразумима са „државом Косово“, нити да их прихвата и примјењује.

Другим ријечима, његово постепено признање државних атрибута лажне друге албанске државе на Балкану представља повреду преамбуле, члана 8, члана 123 тачка 1, као и чланова 182 – 187 Устава.

Неопходно је и покретање поступка разрешења Вучића, као предсједника Републике Србије, у складу са чланом 118. Устава.

Јасно је да су предложена решења могућа само уклањањем Вучића са власти, покретањем уставног поступка за његово разрешење и/или масовним грађанским протестима који би га принудили да поднесе оставку. Недвосмислено произилази да је спасоносно решење за Србију и српски народ промјена Вучићеве власти.

Подсјећам на саопштење Српске православне цркве (патријарха и Светог синода), на дан Светог Јована Крститеља, 20.јануара 2023.године:

„Став СПЦ је да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви дио Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив, како за Цркву тако и за нашу државу.“

Овиме се и СПЦ јасно оградила од Вучићеве антисрпске власти, али патријарх, митрополити и владике СПЦ треба да му јасно ускрате подршку и одлучно реагују на погром Срба на Косову и Метохији!

Било би спасоносно да се и предсједник Путин и руско државно руководство јасно дистанцирају од Вучића и његове погубне политике.

Одбрана Косова и Метохије, као средишње српске земље, вриједна је одрицање грађана Србије због пада БДП-а и животног стандарда услед, реално могућих, економских санкција и политичке изолације Запада.

С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Русију!

Аутор: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!