С ким, где и куда идеш Србине???
Јесте питање кратко и незгодно, али је у овом времену зла и пропасти србског народа и те како потребно. И то за сваког Србина, који има разума, части, животног знања, али и душу, као и веру у Господа Бога. Да Бога, који је препустио сваком човеку, па и нама Србима и то поједниначно, али и као народу, да испланирамо, спознамо, те и одлучимо, шта је то наш животни циљ, као и работа, која ће нам припомоћи, да се до тог циља, као појединац или као цео народ и стигне. И то да се стигне без саплитања, без лутања, без грешака, или без неке велике штете. А поготово, да то кретање према одређеном и знаном циљу, буде без страдања, изгибија, лутања или огрешења према себи, према неком човеку, или народу, а поготово да не буде огрешења према Господу Богу. Који се налази у свом небеском и Божијем царству, и то радећи свакодневно, свој Божији посао.
А наш људски и србски посао, није да се имајући људски живот, од стране нас Срба, претвори у комад хљеба, разне и свакодневне пијанке, или разно – разне игре, које нам свака власт, уз припомоћ такозваних интелектуалаца и фарисејског свештенства подмеће и уз громогласне медијске пропаганде, дрско и то свакодневно нуди и подло даје.
Е, баш ради свих тих подвала, лутања, загубљености, али и свакодневног огрешења према људском животу, али и огрешења према свим Божијим законима и поставих ово питање: Где идеш Србине ??? Идеш ли у јасно постављени циљ, или у неки бездан, у неки разврат, блуд или у светогрђе, тај неопростиви грех, који засигурно води у страдање, јад и беду ???
Е, зато ћу придодати и следеће питање: А знаш ли ти Србине, ко си, где си и са ким се, ал’ и куда и како се крећеш, кроз овај живот, који ти је од Господа Бога, на Земљи поклоњен ???
Да, добри мој човече и Србине, питам те и ни мало ти са питањима, не подваљујем.
Већ само тражим, да сам себи одговориш: Знаш ли ко си, шта си, шта радиш и чиниш, али и шта хоћеш, али и како и на који начин, да то твоје хтење и жељу, у дело претвориш.
А свако дело и то оно добро, је увек и Господу Богу благоугодно и мило, и оно никада, само од себе не настаје. Већ свако добро дело, увек праве разумни, храбри и вредни људи. Људи који се по свршеном послу и учињеном делу, том свом делу и те како обрадују и веселе. Зато што га са пуном душом, без имало стида, могу, својим наследницима уз велико људско задовољство поклонити. Те тим поклоном и добрим, а корисним делом и о себи сведочити, као о паметним, ваљаним и вредним људима и Србима, који су знали, шта и како хоће и то по Божијим законима да живе. А сем тога, и са ким, али и са чим ће у свом животу требају служити, да би до свога овоземаљског циља и доброг дела стигли. А који ће им бити и одговор са киме се треба дружити, али и уз кога, и у којем се правцу треба кретати, да би се до одабраног и постављеног циља, као и доброг дела и то уз Божију промисао, без икаквих подвала, лутања, или неких великих и непотребних страдања стигло.
А стићи на животни и људски циљ, увек се може, под условом, да човек или Србин, зна, где се и куда се, али и са киме се, он, у друштву креће и куда се то упутио. А ти Србине, где, у шта и са ким се, у животни пут, упутио ???
Е, зато ћу те човече, Србине и србски Роде, да те и ово упитам: Идеш ли ти са својом душом и својом породицом, или са својим братом, комшијом, другом и пријатељем, да, идеш ли ти са својим народом и вером у Господа Бога, тамо, где си науми, зацтрао и одабрао, да ти буде угодно, корисно и добро и то уз Божију промисао и Божије законе ???
И то законе, по којима имаш право, да се за истину и правду, и то на сваком месту и у свако време, без имало страха и стида, свакодневно бориш, наравно, ако имаш циљ…
Или си Србине одабрао лаж, крађу, убиства и неправду, као и сво ђавоље зло, које се уз помоћ обездушених, обезбожених и похлепних Срба, све више, међу нама Србима сије, шири и множи???
Множи се сестро и брате Србине, и то нико, никаквом шупљом причом или лажима, не може, да од мислечих и часних људи, као и Срба, или од Господа Бога, да скарије. А поготово то не могу сакрити, они ћутолози или они неопредељени или они, “ који гледају своја посла “.
Аутор: Милосав Кнежевић Миле
