Rusko stradanje za Hrista nasuprot grčkoj izdaji vere i filozofiranju o Bogu
Obraćanje mitropolita zaparoškog i melitopoljskog Luke poglavaru Grčke Crkve Jeronimu:
„Vi razdirete rizu Hristovu i raspinjete Njegovo Prečisto Telo, kidajući Crkvu na komade“
Mitropolit zaparoški i melitopoljski Luka (Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovske patrijaršije), obratio se 21. oktobra putem svog „Telegram-kanala“ revniteljskim pismom poglavaru Grčke Pravoslavne Crkve Jeronimu, povodom priznavanja nacionalističke sekte zvane „Pravoslavna crkva Ukrajine“ od strane GPC. Ekskluzivno za čitaoce „Borbe za veru“ donosimo pismo Mitropolita Luke, u kome on, slobodno možemo reći – govori u ime svih pravoslavnih Slovena odanih Materi – Crkvi.
>>Želeo bih da izrazim reči blagodarnosti arhiepiskopu Jeronimu, što nam je otvoreno i jasno pokazao svoju poziciju. Jer, mnogo je opasnije komunicirati sa čovekom kad ne znate da boluje od opake zarazne bolesti. Ali ako to postane poznato, onda možemo koristiti zaštitna sredstva da se i sami ne zarazimo istom.
Svojim postupcima Vi ste zasvedočili, uvaženi Vladiko, da politički i materijalni stimulansi deluju na Vas snažnije od straha Božijeg i bojazni od kršenja crkvenih kanona. Jasno ste nam pokazali da je Vaša bolest prešla iz latentnog oblika u otvoreni. A njeno ime je – jeres Konstantinopoljskog papizma. Ova bolest je proždrela principe sabornosti i hristocentričnosti, kojima je Crkva uvek živela.
Za Pravoslavlje, glava Crkve svagda je bio i ostaje Hristos, a ne istočni papa, kavim Vi vidite Konstantinopoljskog patrijarha.
Takođe, mi Vam blagodarimo, dragi Vladiko, što ste nam pružili priliku, ne rečima, nego delima, da dokažemo našu vjernost Hristu. Za razliku od Vas, naši parohijani to rade ne „ukrašenim tkanjem reči“, već stojeći do krvi u Pravdi i Istini, štiteći svoje hramove od otimanja. Danas našu Crkvu ruše crveni bogoborci obučeni u crkvene rize, koji su zahvaljujući Vašem turskom mentoru i Vašoj prećutnoj saglasnosti odlučili da im je sada dozvoljeno da preuzmu ime naše Majke – Crkve.
Vi nam pomažete da se uzdignemo od snage u snagu u ispovedanju naše vere. Ali, ja stvarno ne bih želeo da cena našeg spasenja bude pigibao Vaše duše i duša onih koji su zaraženi istom bolešću. Jer danas, prelepo govoreći o Hristu, Vi istovremeno razdirete Njegove rize i raspinjete Njegovo Prečisto Telo, kidajući Crkvu na komade. Vaši postupci, Vladiko Jeronime, konačno su otkrili gnojnu ranu, koja, po svemu sudeći, gnoji dugo vremena.
Budući da ste prejemnik Vaših slavnih predaka, čijim je trudom Pravoslavlje zasijalo širom sveta, Vi ste se pogordili zato što ste njihovi potomci. No, ne prinevši u njihovu riznicu ništa svoje, Vi ste odlučili da njihovo nasleđe jeste ono što Vas, samo po sebi, uzdiže nad drugima.
Ali, ne gordost na pređašnje zasluge drugih, već ponizno služenje Hristu u sadašnjosti čini nas naslednicima slavnih Otaca Crkve. Iskreno vam želim, mnogopoštovani Vladiko, spasenje i molim se da Vam Bog da razum da uvidite grehe učinjene protiv naše Matere – Crkve i snagu da se pokajete i vratite u Njeno okrilje.
Usuđujem se da Vas podsetim na reči Vašeg velikog Grka – Jovana Zlatoustog da se greh raskola ne pere ni mučeničkom kvrlju.<<
Prevod i priređivanje: „Borba za veru“
