Ruski vojnik: Nije mi žao nogu, sve je volja Božija čekam protezu i vraćam se na front
,,Nije me potreslo to što sam povrijeđen, mi smo ušli u taj rov, odradili zadatak i kada smo se vraćali nazad ja sam nagazio na minu. Bio sam nekoliko sekundi zbunjen šta se desilo, granatiranje, ili mina… Potreslo me je samo kada sam pomislio šta da kažem djevojci i majci, one će se ljutiti. Nikakve panike i sažaljenja nije bilo. Desilo se i šta, sve je volja Božja“ – ispričao je 22-ogodišnji Roman, ratno ime Kolos, našem dopisniku iz Rusije i Ukrajine Igoru Damjanoviću.
Kolos je rođen u gradu Makejevka nadomak Donjecka i kada je počeo rat imao je samo 14 godina. Kaže da je oduvijek želio da postane vojnik i otkrio nam šta ga je posebno pogodilo: ,,Kada je naša ukrajinska armija kojom sam se ja ponosio počela da bombarduje naše gradove. Za mene kao dječaka veliki stres je predstavljalo bombardovanje Donjecka od strane avijacije i kada su počeli da dolaze nacionalistički bataljoni“.
Roman je govorio i o svojim planovima za budućnost, gubicima 32. brigade ukrajinske armije, kako je ranjavanje podnijela njegova majka i koliko je sve to uticalo na njegov odnos sa djevojkom.
Izvor: IN4S
