Rusi zabrinuti za sudbinu jednog od naših najbližih naroda
RUSIJA POSMATRA EVOLUCIJU JERMENSKOG DOSTOJANSTVA
Pre godinu dana narod Jermenije izgubio je jedan od najvažnijih centara svoje civilizacije, i mi apsolutno nemamo pojma kakva će u budućnosti biti sudbina čitave jermenske državnosti.
Trenutna situacija u Jermeniji pruža najubedljivije dokaze da su sada mnogi osnovni kriterijumi za procenu održivosti država potpuno neprimenljivi. Jermenska državnost već nekoliko godina preživljava događaje i procese koji bi se tradicionalno doživljavali kao znaci nacionalne katastrofe. To je izgubljeni rat sa istorijskim neprijateljem koji je prosto razbijen pre 30 godina, egzodus jermenskog stanovništva iz središta sopstvene civilizacije, konflikt sa najbližim saveznikom i potpuna neizvesnost političke budućnosti.
Teško je zamisliti šta bi moglo biti gore nakon onoga kroz šta je Jermenija prošla u proteklih šest godina.
Pa ipak, vidimo da društvo i država mogu postojati i čak se razvijati u apsolutno neverovatnim uslovima. Štaviše, privredni život u republici ne prestaje, ulice njenog glavnog grada pune su elegantnih ljudi i ne oseća se nikakva katastrofa.
Za Rusiju je sve što se ovde dešava interesantno iz dva razloga. Prvo, šta je uzrok ovoga što se dešava našim jermenskim prijateljima? Drugo, koje objektivne pretnje i zabrinutosti to može predstavljati za samu Rusiju?
Prvo pitanje nam je zanimljivo, pošto je svaka priča o uspehu ili neuspehu na prostoru bivšeg SSSR-a materijal koji treba da se zna i razume radi buduće ruske politike.
Drugo je važno kratkoročno, jer možemo biti sigurni da će Zapad pokušati da iskoristi svaku priliku da naudi Rusiji. I to ako izuzmemo uticaj retorike jermenskih vlasti na bilateralne odnose, što sasvim razumno doživljavamo kao emocionalne ispade.
Od svih republika bivšeg SSSR-a, Jermenija je u prvoj fazi iznenadno stečene nezavisnosti 1991. godine izgledala najoptimističkije. Baš u klasičnom shvatanju suvereniteta, gde je na prvom mestu sposobnost da se sopstveni interesi i vrednosti brane sa osloncem na grubu silu. To je njenom narodu omogućavalo da sa sigurnošću gleda u budućnost, njenom rukovodstvu da se oseća ponosnim na sebe, a Rusiji da oseća poverenje u svog saveznika. Međutim, tokom narednih četvrt veka u republici su se nagomilali ozbiljni problemi, čije je rešavanje sistematski sprečavalo osećanje opšteg spokojstva, pa čak i izvesnog samozadovoljstva. Na fonu tog samozadovoljstva republička politička elita bila je zaokupljena bilo čime, osim izgradnjom ozbiljnih oružanih snaga i rešavanjem gorućih problema običnih građana.
Rezultat su unutrašnje političke promene 2018. godine, podržane od stanovništva, sa kojima mnogi posmatrači povezuju početak ubrzane militarizacije susednog Azerbejdžana, a potom i za Jermeniju tragični ishod drugog rata u Karabahu 2020.
Egzodus celokupnog jermenskog stanovništva Karabaha u septembru 2023. posledica je poraza 2020. godine i načina na koji se posle toga razvijala politika na Južnom Kavkazu.
Baku je postajao sve sigurniji u svoju sposobnost da silom reši dugogodišnji problem, dok je Jerevan pokušavao da igra složenu diplomatsku igru. Sad smo u novoj fazi drame, kad je kontrola Jermenije nad delom sopstvene nacionalne teritorije dovedena u pitanje.
Pritom, ekonomska situacija u republici je primetno poboljšana, pre svega kroz učešće na zajedničkom tržištu Evroazijske unije i posredničku ulogu u uslovima zapadnih sankcija protiv Rusije. Tu su od pomoći tradicionalna fleksibilnost jermenskog biznisa, njegove široke veze sa ruskim tržištem i sposobnost da se kreativno zaobiđu ograničenja nastala željom vlade da bude prijatelj sa Zapadom. A i sami Amerikanci, po svemu sudeći, prilično mirno govore o tome da Jermenija održava intenzivne odnose sa Rusijom na nivou ekonomije i ljudskih veza. Možda zato što ih Vašington posmatra kao potencijalni resurs za vođenje neprijateljskih aktivnosti protiv Rusije.
Sve to zajedno jeste glavni razlog zašto spoljnopolitički porazi ne utiču na sposobnost vladajuće grupe da čvrsto zadrži vlast u Jermeniji. Štaviše, društvo ne vidi alternativu vladi Nikola Pašinjana – sve stare elite su sebe diskreditovale – tako da je sad dominantno raspoloženje u Jermeniji spremnost da se krotko prihvati sve što joj se dešava, bez ikakve primetne želje da se preokrene tok događaja, koji spolja najviše liči na postepeno klizanje u provaliju.
Za nas u Rusiji takav stav izgleda neprirodno i izaziva zabrinutost za sudbinu jednog od naših najbližih naroda. U Jerevanu se ova briga pogrešno smatra željom da se republici diktira kako da upravlja svojom budućnošću. Iskrenost Rusije sukobljava se sa nerazumevanjem naših prijatelja, koji imaju različite ideje o suverenitetu i dostojanstvu države.
Možda bi trebalo da napustimo percepciju jermenske stvarnosti zasnovanu na našim idejama o tome šta je suverena država. Uostalom, savremeni svet je prilično surov čak i prema velikim državama. I daleko je od činjenice da je sposobnost odbrane svojih interesa i vrednosti u sadašnjim uslovima inherentna svim formalno nezavisnim zemljama i teritorijama.
Sadašnji međunarodni sistem nastao je u eri relativne stabilnosti i ekonomskog prosperiteta. Ta vremena su prošla. Tako velike i uspešne zemlje kao što su Nemačka ili Japan imaju problema sa sposobnošću da određuju svoju sudbinu. Šta tek reći o malenoj Jermeniji, ma koliko to bilo tužno za nas u Rusiji.
Vrlo je verovatno da je optimalan način zadovoljavanja potreba svog stanovništva – pridruživanje nekom od regionalnih suseda bez posebnih pretenzija na nezavisnost. Bog s njim, sa suverenitetom, u našem tradicionalnom shvatanju tog pojma.
Pa ipak, ni to nije garancija da će dugo očekivani mir za Jermeniju biti obezbeđen. Činjenica da se republika nalazi u neposrednoj blizini ruskog bezbednosnog perimetra mogla bi da joj stvori nove poteškoće, nezavisno od toga da li sama jermenska vlada želi da se i dalje svađa sa Moskvom.
Vidimo da SAD sa zapanjujućom lakoćom žrtvuju čitave narode kako bi naneli štetu Rusiji ili Kini, kao i da bi nastavile svoje parazitsko postojanje. A ovih dana takođe možemo primetiti da posledica zamršenosti politike Irana ili arapskih zemalja postaje sve nasilnija u Izraelu. Žrtve ovoga mogle bi postati čitave male države. U septembru 2023. ceo Zapad je sa ogromnom ravnodušnošću gledao na proterivanje Jermena iz Karabaha. Teško da postoji razlog da se misli kako će verovatnoća nove tragedije ovog naroda za Vašington ili Pariz biti odvraćajući faktor.
Rusija, naravno, ne može da ne prizna izbor naroda Jermenije, čak i ako on u potpunosti ne odgovara našim idejama o tome šta je suverena država. Štaviše, mi ćemo očigledno prihvatiti svaki scenario kome se ne protivi samo jermensko društvo. Ali, malo je verovatno da će Rusija moći da sačuva isti stepen uzdržanosti ako posledice takvog izbora budu direktno štetile njenim interesima i bezbednosti naših građana.
Zato je, u praktičnom smislu, važno da Rusija pažljivo posmatra kako u Jermeniji raste prisustvo onih snaga za koje nanošenje štete Rusiji predstavlja bezuslovni prioritet spoljne politike. Važno je sprečiti situaciju da posledice njihovih aktivnosti počnu da nanose direktnu štetu jermenskom društvu i dovedu do prekida tradicionalno postojećih veza među nama.
Autor: Timofej Bordačov
Preveo: Želidrag Nikčević
