Руси предајте се: Запад и „партија мира“ кренули су у последњи психолошки напад
Резултат референдума у Новоросији и мобилизација довели су до терористичких напада на Северни ток, затим до позива западних земаља својим грађанима да беже из Русије и подизање хистерије око нуклеарног рата. Разлози су јасни –Украјини је већ тешко да повећава људски ресурс, а залихе наоружања на Западу нису неограничене. Потребан им је предах да се припреме за нови рат, али рат пуног размера са Русијом се не може дозволити. У ствари, бацили су се на последњи психолошки напад. Вероватно нико заиста неће започети нуклеарни рат – тешко је владати пустињом. Раширите ову хистерију и подржите руску „Партију мира“, за коју је улазак република и Тавриде у састав Руске Федерације коначан раскид са Западом, губитак њиховог утицаја и смисла живота – гурање Русије у „цивилизовани свет“. При томе, спремни су да ризикују чак и учешче у дестабилизацији и револуцији, само да не би дозволили да Русија победи. Али ми, ако желимо да опстанемо и сачувамо државу, морамо да победимо, шта год да се каже.
Громогласно подизање хистерије око Трећег светског рата, нуклеарних удара и „сви ћемо погинути“ ако прихватимо Новоросију у саставу Русије, како са Запада, тако и из наше „Партије мира“, те је чак и резултате референдума потиснуло у други план. На све стране се говорило о „важности одлагања прихватања нових региона” и отпочињања преговора у Истанбулу.
ПОШТО-ПОТО ОБЕЗБЕДИТИ УКРАЈИНИ ПРЕДАХ
Штавише, у склопу пропасти Европе и присиљавања Русије на капитулацију, САД су чак ишле толико далеко да су минирале гасовод Северни ток, показујући да се „не шале“. Истовремено је Запад почео да препоручује својим грађанима да напусте Русију, уз љутњу и захтев – одбити прихватање нових територија у замену за „нови Минск“ у Истанбулу, односно, будимо искрени – капитулацију са „спасавање образа“, које ће, међутим, брзо бити попљуван.
Разлог за такву хистерију је разумљив – улазак Новоросије у Русију, те ако ово ико у свету призна, аутоматски се мења слика овог рата. Од потписивања уговора од стране Путина, Русија престаје да води некакву СВО – специјалну војну операцију и почиње да брани своје територије у складу са Уставом и војном доктрином. Да ли ће то бити контратерористичка операција са признањем кијевских власти као терористичке организације или пуноправни рат, чак ни Путин данас тешко може да каже – превише зависи од тога како се друга страна понаша. Међутим, као до сада то неће бити сигурно. Заправо, и сама мобилизација се показала, додуше накриво, али чињеница да Путин одбија полумере и његове речи „још нисмо почели“ нису прострујале су ваздухом.
На Западу се то много боље разуме, него унутар Русије, јер увођење нових масовних јединица постаје критично за Украјину управо сада – тамо је мобилизациона резерва практично исцрпљена, због чега су позване жене и студенти европских универзитета на оружје. Не треба да говоре о 40 милиона становника – ово је прича за унутрашњу употребу и наивне Русе.
Влада разрушене Украјине је 2019. године спровела електронски попис становништва користећи више извора, укључујући податке са мобилних телефона и пензионог фонда, и проценила је да становништво Украјине, искључујући Крим и делове Донбаса на 37,3 милиона. Око 20 милиона људи било је радно способних. Од овога морамо одузети око 2 милиона становника Херсонске и Запорошке области који су отишли у Русију и 6,5 милиона избеглица. Као и 1-2 милиона оних који су већ живели у Европи, а имају украјинску боравишну дозволу.
Односно, у стварности имамо у најбољем случају 15 милиона радно способног становништва од којих је добро ако је 7 (милиона) мушкараца и веома дивно ако се 2 могу послати на фронт, а то је далеко од максимума, јер треба да одбацимо инвалиде, техничко особље за ремнот технике, јединице за снабдевање, медицинско особље, логистику и још много људи који морају да обезбеде борбену способност и који премашују број трупа на фронту. О мирним професијама, без којих држава не може да функционише, да и не говоримо. Односно, од првог милиона мобилисаних за борбу тамо је остало око 250-350 000, остали су позадинске јединице. Ако узмемо у обзир губитке од 100-150 хиљада (убијених и тешко рањених), постаје јасно зашто се мобилишу жене и студенти – испарио је главни адут у виду бројчане предности.
Такође, САД и Европа су практично исцрпиле своје залихе наоружања за испоруке Украјини. Ово је 28. септембра објавио „CNBC“, позивајући се на војне стручњаке. Према речима Дејва де Роша, вишег истраживача на Универзитету националне одбране САД, за америчку војну индустрију, нормалан ниво производње граната за хаубице калибра 155 mm је око 30.000 граната годишње у мирнодопским условима. Међутим, украјински војници потроше ову количину за око две недеље.
„Изузетно сам забринут. Ако не повећамо производњу, а што ће трајати месецима, нећемо моћи да снабдевамо Украјину. Морамо да пребацимо нашу одбрамбену индустрију на војну основу. Али не видим никакве знаке да смо урадили ово“, додао је стручњак.
МОРА СЕ ПОБЕДИТИ И СА ЧУДНОМ РУСКОМ КОМАНДОМ
Наравно, то не значи да ће Украјина одмах пропасти и да ће сутра бити победа. Али уласком мобилисаних, као и са стицањем борбеног искуства у року од пар месеци, доћи ће до преокрета у рату и са нашом, понегде, врло чудном командом. Штавише, Русија још увек има могућност да уведе други и трећи талас војника. Готово је немогуће да Сједињене Државе победе у овом сценарију. Поготово ако ће се Русија борити за своју земљу и свој народ.
Једина преостала опција је да се Украјини да одмор како би попунила залихе наоружања и спречи улазак Донбаса и Тавридије (древни назив за Крим – прим. прев.) у састав Русије, како би се водио ограничени сукоб без објаве рата, који ће сахранити њихово најефикасније антируско оруђе. Стога ће сада да прете било чиме и обећавају било шта.
Овде су се њихови интереси потпуно поклопили са интересима наше „Партије мира“, за коју потпуни раскид са Западом прети губитком утицаја унутар земље и, наравно, губитком смисла живота – увођење наше земље у „цивилизовани свет“. И зато су мобилисали скоро све своје ресурсе.
Иза хорор прича о нуклеарном рату наводно неизбежном у случају наставка војне операције у Украјини, крије се сва она озлоглашена „партија мира“, тачније „партија предаје“, чија је глава Катја Винокурова, док су дебели стомак олигарси попут Абрамовича и Дерипаске, а мозгови – велики стричеви из АП. У стварности, никакав нуклеарни рат нам не прети чак ни у случају употребе тактичког нуклеарног оружја на Оружане снаге Украјине или инфраструктуру – и од виталног је значаја да не будете убеђени у супротно“, пише канал магазина „Fitzroy“.
Да, заиста, BRIEF који је скоро на врхунцу већ се претворио у отворену „лажну вест“, издајући било шта као „Русија ће се предати“. Сви такви канали су такође ушли у хистерију око мобилизације, плач за Западом који „неће опростити“ и застрашивања да ћемо „сви умрети“. Чак су и патриотски канали и аутори почели да говоре да је „боље да се договоримо“, нежно ћутећи шта ће бити ако поново „предамо“ Новоросију.
Они, дакле, схватају да ће „нови Минск“ довести не само до потпуног разочарања становника Новоросије, до антируских говора и масовне миграције унутар земље, већ и до дестабилизације унутар земље, какве није било. касних 90-их. Кући ће се вратити неколико стотина хиљада људи, који су на први позив отишли да бране отаџбину –добровољци, доњецка милиција, „Вагнеровци“, Ахматовци.
Одједном се испоставља да њихов подвиг држави није потребан. Земљи је потребан Абрамович и споразум. Онда вам саветујемо да се сетите шта се десило крајем 90-их и покојног генерала Рохлина и упоредите размере те чеченске кампање и овог рата, који је постао популаран и погодио многе породице. Не вреди гајити наде у Руску гарду – она је такође обишла фронтове и испузала из окружења у Балаклији, као њени дедови 1941. Тако ће творци и извођачи договора имати времена само да побегну до казахстанске границе.
Овде бисмо се чували да будемо злосутни, али ће земља поновити 1917. годину, а да би је касније спасли, мораће да се жртвује много више живота него у рату са Украјином. Стога се надамо да и председник то разуме. Ни он ни ми немамо пут назад – свима нам је потребна једна победа. Једна за све, без шанси за издају.
Аутор: Риа Каћуша
С руког превео Зоран Милошевић – https://katyusha.org/vojna/rus-sdavajsya-zapad-i-partiya-mira-poshli-v-poslednyuyu-psixologicheskuyu-ataku.html
Извор: Наука и култура
