Родољубиви срспки портали чувају углед српске “елите“
Ових дана на порталу СТАЊЕ СТВАРИ је леп текст Дарка Ристова Ђога о радости коју ће му пружити Београд, а чијој посети се поново радује..Пошто не написа ништа о латиничком лицу главног града, пало ми је на памет да ниједан човек из српске родољубиве интелектуалне елите у много задњих године није написао текст о пропасти ћирилице, па , ево сада, ни Ђого. Што значи да је сва “елита“ пустила ћирилицу низ воду, а не само лингвисти и политичари. Написао сам на СТАЊУ СТВАРИ коментар о томе, али није објављен. Да ли због тога што се чува углед “елите“ од напада којекаквих из простог народа, или зато што ти ретки Дон Кихоти у одбрани ћирилице, управо од ћутања те елите, нису схватили да је време прегазило и њих и ћирилицу .Ваља овде напоменути да је на том порталу писао о ћирилици проф. др Слободан Антонић кад је имао окршај са Вељком Мишином. Прво је рекао да Срби и иначе воле да се деле, па су се поделилии по писму. Једни су за „само ћирилица“ ( што јавно заступају само удружења ЋИРИЛИЦА Нови Са и СРПСКА АЗБУКА Београд), а други .су за „примарност ћирилице“ ( што заступају лингвисти). Сам Антонић каже да мисли да је свеједно једно или друго, што је отприлике исто ватра или вода. Јер само прво спасава ћирилицу, а друго њу убија, што је недвосмислено јасно из стања у реалном животу откад је смишљена примарност ћирилице. А она смишљена од лингвиста да би Срби били преведени жедни преко воде. Јер, ето, они јој дали примарност, а ње је уз ту примарност све мање. Па шта друго рећи осим да она болује од неке непознате болести, па вене ли вене, и није чудо што је мора заменити ова окупациона хрватска латиница. А можда ју више тако и треба звати, јер су Срби много волели свог друга маршала Тита, а на његовом гробу у Београду је иста ова његова латиница.
Може ли се поверовати угледном професору да он не зна да није исто „само ћирилица“ и „примарност ћирилице“. И да случајно пишући о томе не каже какав је резултат примарности ћирилице откад је Србија поново постала српска држава, па макар то била само на папиру. Или, да ли случајно није поменуо колико има оне сироте хрватске латинице којој лингвисти нису дали примарност.
Овде ће се сада показати коментар којег није хтео да објави портал СТАЊЕ СТВАРИ да би се сачувао углед оне исте српске „елите“ која је паметовала о многим питањима, али је у томе била презаузета, па је касно приметила да Срби остадоше без свог националног писма.
==============================================================
Често сам се питао да ли је мајка родила јунака из редова српске родољубиве елите који ће пробити лед писањем о немирењу са општом издајом ћирилице. Било би ми занимљиво чути шта о томе мисли Дарко Ристов Ђого, који живи у Републици Сроској па је мало вероватно да не зна о тамношњем државном опроштају од ћирилице Законом о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, усвојеном пре више од две године.Пошто је он професор на Теолошком факултету у Фочи, било би занимљиво чути шта он мисли о ћирилици, с обзиром на то да је пре коју годинину писао о ћирилици у Новосзтима професор са Теолошког факултрета у Београду, који се изјаснио да „Срби требају бити умерени у коришћењу ћирилице, јер они не живе овде сами“ Све је Ђого лепо написао шта га радује у Београду, само о ћирилици ни речи нема, ваљда.зато што ни ње нема.
Али, колико се могло приметити, Д.Р.Ђ.никад се није огласио о ћирилици ни у другим приликама.. Дало би се и по томе закључити да ћирилица већ одавно није српска тема, осим за људе из удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд.. Да јесте, Д.Р.Ђ би сигурно приметио макар то да је Република Српска учинила државни опроштај од ћирилице напред споменутим Законом.Тамо је учињена огромна промена по питању писма јер док је био жив његов отац Српска се родила у ћирилици, која је тамо била баш процветала, и то понајвише заслугом српских родољуба и страдалника Радована Караџића и Момчила Крајишника. После њих приликом прослављања Дана Републике Српске у пригодном говору никад нико није споменуо ћирилицу осим глумца Милоша Биковића. На пример, Кустурица је у таквој прилици жалио за југословенством, а не и за ишчезлом ћирилицом. Чак је његов Институт Иво Андрић недавно објавио књигу Синише Стефановића „Успон и пад Вукове ћирилице“, штетну по ћирилицу, јер се њоме имплицитно оправдава двоазбучје у српском правопису из разлога његове „историчности“.То много мирише на речи председника Матице српске проф. др Драгана Станића изговорене Драгољубу Збиљићу: “Историја је нама дала два писма и има тако да остане.“
Аутор: Немања Видић
