Ресетовање система у Србији са студентским захтевима
Синуло је у Србији. Цео свет је чуо да су наши студенти у још невиђеном протесту задрмали све познате парадигме. На France 24 су Французи могли да чују, да наши млади, без вођа, кроз пленуме, перфектно организују своје акције, покрећу велике масе народа по целој земљи и буде оно поверење које је потпуно нестало из политичког живота Србије. Без средстава, квази деца, марширају стотине километара од села до села, храњени даровима случајних домаћина, удомљени по гостољубивој старинској традицији. Понекад застану да пољубе старицу са опасаном срБском заставом или деку који им је изнео неколико ораха из куће.
Млади су престали да студирају и баве се протестима, јер у мафијашкој држави оформљеној у пост-комунистичкој пљачки и подржаној од стране криминалних интернационалних елемента, нема простора за нормалан живот у миру и просперитету. Са својим захтевима за Правду у случају пада надстрешнице у Новом Саду, они у суштини ресетују нефункционалан мултипартијски систем који се представља као демократски а у суштини имитара западне преварантске моделе владавине мањине, најчешће организоване као мафија. Студенти су са правом означили режимске медије за своје непријатеље. Себе сматрају аполитичким, иако су све консеквенце њихових радњи биле и политичке. Опозиција и многи бескрупулозни претенденти на власт су пробали безуспешно да им киднапују протесте. Чистота њихових намера и лично жртвовање академске године, за неки бољи свет, даје не само поверење него и наду да се нешто може променити. Ова нада је скоро ишчезла и у Србији и у свету.
У општем идеолошком вакууму који влада на Истоку као и на Западу, наши млади су се дигли и престали да иду у школе и факултете. Оно што фасцинира највише, то је њихова хоризонтална социјална структура, без вође, где се све одлучује заједнички.
После фараона, краљева, феудалаца, председника држава, који су стајали на врху хијерархијске пирамиде, па командовали, оформљен је систем без хијерархије, где су сви на истом нивоу и где проста већина одлучује.
То је истинита револуција друштва, још невиђена. Ради се о моделу за нови систем и боља будућа времена где сви одлучујемо као суверене особе. Не делегујемо сопствене политичке и друге моћи никоме :
https://borbazaistinu.rs/kako-psihopate-vladaju-svetom-delegacija-kao-metoda/
Ако не делегујемо другима и институцијама сопствене моћи, онда можемо да одлучујемо као суверене индивидуе и постајемо моћни. Наш глас вреди. Бити суверен, значи имати сва права. Религиозним, филозофским, политичким и другим манипулацијама, суверенитет је резервисан или за виртуелне ентитете (држава) или дипломате, аристократију… иако он ништа не кошта и могао би свима бити одмах, овде, додељен. Али, СУВЕРЕНИТЕТ је најопаснија реч која се скоро нигде не чује. Она буди свест о сопственим покраденим урођеним правима.
Наравно, то није политичка, него социолошко – филозофска тема која се бави организовањем животних просторима по сопственим обрасцима. Тако преорганизовано друштво, има нове карактеристике.
Кад се пропале државне институције мафије преузму од стране народа, што се сада управо дешава по многим општинама Србије, онда одлучивање у хоризонталној равни, већинско, јесте решење (пленум). Довољан је сабор, „скупштина“, скуп.. да би се о било ком питању, могло одлучити са гласовима присутних. Локално окупљање за локална питања и проблеме, дали би засигурно боље резултате за заједницу, него одлуке донесене на некој далекој, отуђеној, централизованој тачки моћи, одакле преко хијерархијских степеница, одлуке стижу као наредбе.
Цела држава се може реорганизовати на хоризонтални ниво. Без делегације своје сопствене моћи другима, сами одлучујемо о свему и тиме постајемо одговорни за све одлуке. Не требају нам делегати да нас представљају, баш тако као што ни студенти немају ниједног представника него сви деле све функције у зависности од расположивости. Не треба никоме председник да би знао шта да ради. И скупљање ђубрета после окупљања се дели са свима – на истом нивоу. Свако иза себе да остави свој тоалет чист, да нико никада више не пере иза других ништа, нигде. Сви смо на истом нивоу, да истим правима и обавезама. Тако, само тако, јавни простор постаје уистину наш. Можемо да га обликујемо како желимо, у договору са другим сувереним. Тиме се буди и осећај припадности заједници, простору и самом животу. Буде се одговорност и савест.
Ми смо социјална бића и растемо једни кроз друге, учећи једни од других… Таква хоризонтална социјална структура одговара захтевима за праведно модерно будуће друштво.
Као једна од најстаријих цивилизација света, ми имамо обавезу да носимо бакљу пред свима. Наши студенти то управо чине.
А с обзиром да захваљујући технологији, можемо да произведемо скоро све, квази бесплатно, јасно је да суверени људи који у хоризонталном систему једнакости одлучују, могу да прогласе за истинита људска права, елементарна права на живот :
право на воду, храну, кров, образовање, здравље .. Тако све може постати бесплатно, а свет базиран на профиту у коме једна шачица психопата граби сва богатства док већина преживљава, тај свет пропада. Кад човек не мора да се продаје за плату како би платио воду, храну, кров… он је истински слободан. Ако је продаја човека непотребна или немогућа, онда човек може постати Човек. Корупција, пороци, психопате… би лагано нестале. Радило би се искључиво из страсти за неку пасију. Друштво би се залечило. Медицина би излечивала, јер не би радила за профит. Искрени лекари који уистину воле да помогну би се латили из страсти за послом ове професије. Истина би сијала.
Друга најопаснија реч, која руши систем базиран на профиту, јесте БЕСПЛАТНОСТ. Бесплатна вода, храна, кров, образовање, здравље… то су права урођена људска права, које ни један законик не признаје. Свако новорођенче би морало, без кондиција, да добије, простим доласком на ову планету право да пије да свих извора воде, да се послужи да сваког дрвета, из сваке баште, да има кров… Ми као заједница треба та права да гарантујемо сваком. Свест о нашим урођеним правима, произилази из свести о сопственом суверинетету.
Данас углавном само на Интернету имамо бесплатност у форми Open source (Linux, Ubuntu…) и она се гуши и гази, јер представља конкуренцију плутократама (плуто= богати; крати= владаоци). Musik управо ради на рушењу овог Интернета каквог знамо и стварање једног затвореног, Интернета 2.0 осигураног са „chain“ технологијом, дигиталном идентификацијом, нуклеарном енергијом и највишим могућим ценама за прост приступ.
Када се ДАРОВНА или МАЈЧИНСКА ЕКОНОМИЈА, то јест, бесплатност као економска идеологија придружи хоризонталном систему одлучивања – онда добијамо ново друштво. Ми већ имамо студенте који самоорганизују и протесте и одавање почасти страдалима у Новом Саду и маршеве и писање захтева, одговора… Они већ раде бесплатно, за наше добро. Зато, сви заједно да им стојимо на услузи. Заврнимо рукаве, садимо им бесплатне баште. Прочистимо им изворе и реке. Градимо им стаклене куће са новим скоро бесплатним технологијама. Стварајмо свет који одговара нама, нашој деци и деци наше деце. За то нам не треба председник, политичари, посланици, њихови исписани закони које ни сами не поштују. Треба нам једино свест о сопственом суверенитету и урођеним правима.
Док и Trump са неколицином олигарха урушава законске и друге норме које је његова „велика нација“ вековима градила, на сасвим мафијашки / диктаторски начин, свет заборавља да је овај продавач снова, био један од сталних пријатеља осуђеног педофила Epstein-a. Постоје многобројни видео- и други докази на Интернету о најразличитијим криминалним делима како мафијашке, тако и психопатско – нарцистичке природе председника САД-а. Он који се хвали да је један од ретких председника који није отпочео рат, управо је наредио напад на мали храбри Јемен и одобрио бомбардовање Саане и напаћене Газе. Остатак света не зна како ће са неким коме су сопствена величина, профит и бизнис приоритети а не морална етика и социјална правда. Неизабрани мултимилијардери кроје законе по личним потребама у САД-у а свет гледа и ћути. Све би требало да им припада – од планета и звезда до сваке АДН молекуле.
На другој страни света, Русија се трезни од своје прозападне љубави и у боли, ствара неке нове савезе у азијском врло динамичном простору, где економске мафије друге врсте владају, а профит им је једини бог. Рат на сопственој земљи, који је Пригожин предвидео и најавио, ту не сме да се зове ратом. Милиони изгубљених младих живота, се не спомињу. Трагедија се прећуткује. Убијање иде даље, а пропагандни филозофи режима теоришу у празно. Нема идеја за нове економско-политичке векторе.
Европска унија је благо речено, у паници. Француска је у банкроту, разорена систематским протестима, протерана из афричких колонија које је oпљачкала без да је обогатила народ и тражи спас од неминовне пропасти у подржавању рата међу слепим Словенима с надом да ће најзад загристи добар комад плена – део руске богате земље. Оно што Наполеон није успео. Француски министар за економију, управо објављује иницијацију ратне економије и уверава народ да његове приватне уштеђевине неће бити конфисковане, јер ће ЕU финансирати преусмеравање индустрије, онако како је то учињено за време „пандемије“ covida-19. Сада видимо јасно да је „пандемија“ уистину била социолошки експеримент и чему је служила. Немачка се такође спрема за рат, иако ни њен народ то не жели. Десничарска већина који каже да се Косово мора вратити Србији и која хоће мир са свима, не успева у демократским, сасвим легалним изборним манипулацијама, да испоштује вољу немачког народа. Истоветно је и воља француског народа, загажена у прљавим играма изгласаних посланика. Демократија се показала у ЕU као обмањујућа лажа, а Румуни, Словачка, Молдавија су то најбоље разумеле. Свугде по Европи стандард опада. Сиромаштво расте у овом некад најразвијенијем делу света, иако је развој технологије свео трошкове производње на скоро бесплатност. Огромни профити иду искључиво у џепове неколицине олигарха који смишљају како да већину држе у сталним ратовима, беди и јаду и како би задржали своје позиције владара. Образовање и здравство се систематски урушавају. Живот већине постаје све тежи, стрес за опстанак се вештачки појачава и нема бољитка.
На Западу, као и на Истоку, нема модела за напредак. На обадве стране се ради искључиво на разарању и ресетовању по олиго- технократским нехуманим циљевима, објављеним у Четвртој индустријској револуцији Klaus -a Schwab-a:
https://borbazaistinu.rs/suverenitet-pojedinca-kao-melem-protiv-psihopatskog-globalizma/
Србски модел хоризонталне друштвене структуре суверених индивидуа у спрези са даровањем / бесплатношћу (open source, gift economy) јесте једина формула за опстанак и претварање ове дивне планете у рај:
https://borbazaistinu.rs/humano-resetovanje-globalnog-sistema-kroz-besplatnost/
Не, то није утопија.
„Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић Пеев,
у срБској 7533-ој години, у сухом 21-ог
