Raspete ikone
U ruševinama bolnice u selu Nova Mlina u Ukrajini, meštani su otkrili unutrašnje zidove koji su napravljeni od ikona iz crkve Svetog Nikole, remek-dela drvene arhitekture iz 18. veka, koju su komunisti uništili 1930-ih. Činilo se da krv curi sa ovih ikona. „Neimari“, čiji su se pradedovi molili pred ovim ikonama na kolenima, gradili su zidove bolnice od njih.
Bolnička soba sa tri kreveta utonula je u tišinu. U njoj se čulo samo tiho lagano šaputanje sa starih usana: usamljeni pacijent, starac Pavle, sveštenik, tiho se molio okrenut ka belom zidu.
Bilo je veče. Mlada medicinska sestra otišla je do pacijenta da da poslednju terapiju koju je tog dana propisao lekar i videla pacijenta okrenutog ka zidu.
– Ne misli, Tatjana Nikolajevna, da sam poludeo, molio sam se prema zidu… zidu, u kojem su – ikone. Pa, molio sam se pred ikonama – rekao joj je starac.
I žena je shvatila tajnu njihove bolnice.
Istorija Nove Mline poznaje pet crkava, ali savremenici, pored sadašnje, posvećene Svetoj Trojici, znaju i za dve legende – crkve Svetog Georgija i Svetog Nikole. Ova poslednja – remek-delo drvene arhitekture Ukrajine 18 veka – stajala je na mestu moderne bašte ispred bivše kancelarije poljoprivredne zadruge nazvane po Gorkom, i uništene 1936. godine.
Nakon što je crkva zatvorena, neki ljudi su spašavali ikone, neki su kući donosili grede i cigle za sopstvenu izgradnju, ali materijal od koga je izgrađena crkva uglavnom je upotrebljen za pravljenje štale poljoprivrednog gazdinstva i bolnice pripojene bivšem vlastelinstvu. Ovde, u bolnici, zidove su pravili od ikona, koje su dragocene ne samo u duhovnom, već i u umetničkom i istorijskom pogledu.
Kako je to urađeno? Pregrade između komora bile su šuplje, obložene daskama. Tako su se ponekad umesto ploča koristile ikone velikog formata, uključujući i one naslikane na platnu. One su bile prikovane za nosače, sa licima svetitelja iznutra, a spolja iseckane i malterisane.
Iz ovih ikona kao da je kapala krv. I da li je barem jedno srce „neimara“ zadrhtalo kada su podigli čekić, ili kada su cepali ikone da bi ih postavili u neispunjeni prostor zida? Verovatno, baš kao kad su i Hrista raspinjali na Golgoti. Samo u Novim Mlinima nisu bili razgnevljeni Jevreji, već narod čiji su se pradedovi na kolenima molili pred ovim ikonama.
Verovatno je starac Pavle znao na kojoj su pregradi razapete koje ikone, ali je sve okolnosti te stravične činjenice poneo sa sobom još 1995. godine, kada se upokojio.
A pre šesnaest godina bolnica je izgorela. Ono što je od nje ostalo bilo je pod snegom i kišom i iz nekog razloga nijedna vlast nije uspela da ukloni ruševinu. Poslove je ometao strah da se ne upadne u nevolje.
Ali pre nekoliko dana, gradonačelnica Nadija Rojeva organizovala je desetine volontera, koji su besplatno radili za seosku ambulantu, a kojoj je bilo potrebno ogrevno drvo. Neizgoreli zidovi stare bolnice vučeni su uz pomoć traktora. A onda su radnici, koji su rušili zidove, otkrili su tajnu deda Pavla.
– Znala sam da je Pavle Ivanovič nekada bio sveštenik, – kaže medicinska sestra Tatjana Perebinos, – i iz priča drugih, znala sam da je bolnički zid napravljen od ikona. Takođe je dodala: „Govorili su da je bilo zastrašujuće gledati uništavanje crkve, kako ljudi gaze svetinju…
Stanovnici Nove Mline imaju želju da pronađene dragocenosti svečano prenesu u crkvu Svete Trojice. Neke od ikona mogu da se obnove. Ali posao na uklanjanju izgorele bolnice još uvek nije završen. I ko zna kakva još otkrića čekaju meštane.
Za Fondaciju „Prijatelj Božiji“ preveo Ivan Popov – orthodox.cn.ua