Путинов декрет који мења све: Руски олигарси и западни акционари мораће да врате имовину …
Нарастајући интерес руске владе за преиспитивање процеса приватизације из деведесетих година прошлог века отворио је нову политичку и економску епоху у земљи.
Председник Владимир Путин је недавно дао упутство Влади Руске Федерације и Руском савезу индустријалаца и предузетника (РСПП) да разраде процедуру за поврат имовине која је у том периоду стечена на незаконит начин.
Истовремено, тужилаштво је припремило низ тужби са циљем враћања имовине која је наводно прибављена преваром током такозване ваучерске приватизације.
Деведесете године у Русији су биле обележене дубоким политичким и економским потресима. Након распада Совјетског Савеза, у циљу преласка на тржишну економију, спроведена је масовна приватизација државне имовине.
Међутим, многи критичари тог процеса, како у Русији, тако и на међународном плану, указивали су на неправилности, корупцију и злоупотребу моћи која је пратила ову транзицију.
Ваучерска приватизација омогућила је појединцима да, уз минимална улагања и путем манипулација, дођу до огромног богатства, док је широка популација остала осиромашена.
Кључни преокрет у овом процесу донела је одлука Уставног суда Руске Федерације од 31. октобра 2024. године, којом је потврђено да се на случајеве незаконите приватизације не могу применити рокови застаре.
Ова одлука даје правну основу за преиспитивање и, по потреби, поништавање трансакција које су спроведене пре више деценија. Суд је јасно истакао да је национализација кључна за очување економске стабилности и безбедности државе.
Влада је најавила да ће предлог закона, којим ће се регулисати одузимање незаконито стечене имовине, бити предат Државној Думи до 1. априла 2025. године. Према нацртима закона, власницима који буду погођени овим мерама неће бити изречене кривичне санкције, али ће имовина бити враћена држави.
Иницијатива има неколико стратешких циљева:
Јачање одбрамбених капацитета Русије – Враћање кључне имовине омогућава држави да боље управља ресурсима у контексту актуелних геополитичких тензија и потреба за самодовољношћу.
Подстицање одговорности приватног сектора – Даваоци предлога закона истичу да је циљ да се разликују „поштени власници“ од оних који су имовину стекли на сумњив начин. Овај приступ има за циљ очување поверења у економију.
Превенција злоупотреба – Национализација би требало да послужи као упозорење власницима имовине који покушавају да своје ресурсе користе против интереса државе и друштва.
Председник Путин је нагласио да се мере неће спроводити на штету приватних компанија које послују транспарентно и доприносе развоју руске економије. Уместо тога, влада планира да подржи активности оних предузећа која поштују законе и придржавају се етичких стандарда.
Неки власници покушали су да оспоре легитимитет ових мера, позивајући се на истеклу застару. Међутим, правни оквир који је поставио Уставни суд елиминише овај аргумент.
Критичари такође упозоравају на потенцијалне ризике по инвестициону климу у земљи, али заговорници национализације тврде да ће селективна примена закона осигурати да се поштени инвеститори не обесхрабре.
План деприватизације има и ширу симболику. Држава жели да пошаље јасну поруку да се незаконито понашање неће толерисати, без обзира на то када је почињено. Активности попут изношења капитала из земље или коришћења ресурса у циљу подривања интереса Русије могу резултирати законским последицама.
Овај потез руске владе отвара ново поглавље у домаћој политици и економији. Иако ће национализација несумњиво изазвати расправе и потенцијалне конфликте са појединим актерима, она такође одражава тежњу државе да поврати контролу над кључним ресурсима.
У актуелном међународном контексту, где су санкције и економски притисци на Русију интензивирани, овај корак може се посматрати као део шире стратегије за јачање унутрашње стабилности и отпорности земље.
Извор: Webtribune.rs