Путин разоткрио тајну борбу у Кремљу – Руска елита на коленима пред новим курсом земље
У говору на Валдајском форуму, председник Владимир Путин је открио суштинске промене у политичком курсу Русије, указујући на дистанцирање од приступа пре 2022. године и критикујући пут којим се земља кретала последњих деценија.
Ове речи изазвале су значајну пажњу, јер Путин отворено наглашава да жели да Русија одбаци зависност од страних утицаја и курс који је водио ка „подређивању интересима других земаља“.
Овде је, у ствари, присутна критика дела руске елите која је промовисала блискост са Западом и следила интересе који су често били у супротности са суверенитетом Русије.
Путин је навео: „Не бих волео да се Русија врати на пут којим је ишла пре 2022. године… То је био пут скривеног, заводљивог уплитања других држава у наше послове, с циљем да нас подреде својим интересима.“
Овим је указао на притиске и утицаје који су постојали и унутар саме руске елите, наглашавајући да је свеприсутна интервенција Запада постала неиздржива и да је често деловала преко унутрашњих канала — укључујући бирократију, образовање, културу, медије и економију.
Једна од кључних тачака Путиновог говора је управо увиђање да су неки од руских чиновника и елита имали блиске односе са страним структурама, док су наизглед радили у интересу Русије.
Они су промовисали зависност Русије од Запада, подржавали идеје као што је „куповина свега на Западу“, и занемаривали домаћу индустрију и технолошки напредак.
У образовању су, на пример, доминирали наративи у којима је руска историја представљана као мрачна и срамотна, док су се руски успеси маргинализовали.
Такође, културолошка елита је усвојила идеје које су подривале национални идентитет и подстицале идеју да је све западно вредније.
Овде можемо уочити директан окршај између Путиновог виђења независне и суверене Русије и дела домаће елите која је очигледно фаворизовала другачији правац.
То је курс у којем би Русија била тек један од зависних играча подређених западним интересима. Руски председник је јасно истакао да је интервенција дошла до тачке где није више могуће затварати очи — прешла је са политичког и економског утицаја на војну интервенцију у виду сукоба у Украјини.
Овај сукоб, како се могло чути, осветлио је „челичну реалност“ и оголио суштинске слабости до тада присутних политика.
У говору, Путин није директно именовао људе, али се може наслутити да су бројни кључни играчи у руском политичком, медијском и економском естаблишменту доприносили јачању западних утицаја.
Док се Путин борио за јачање суверенитета, део елите је наставио да негује везе са западним институцијама и структурама. Многи од тих чинилаца напустили су земљу, али они који су остали, како имплицира Путин, нису више главни покретачи политичког курса.
На основу ове анализе може се закључити да је Путин, упркос присутном отпору, успео да наметне свој курс тихо и систематски, сузбијајући западне утицаје унутар руске елите.
Ово је преломни тренутак у руској политици — реч је о суштинској „револуцији одозго“ у којој Путин жели да реконструише систем према идеалима суверенитета и независности.
Та промена, иако тешка и суочена са унутрашњим отпором, означава курс који наглашава национални суверенитет и отпор према западним притисцима.
Извор: Webtribune.rs
