Пут младих у једном смеру

Сексуална револуција

Идејни творац тзв. сексуалне револуције у 20. веку био је славни бечки неуролог др Зигмунд Фројд (Прибор, данашња Чешка, 1856 – Хамстед, Уједињено Краљевство, 1939).

Основне поставке Фројдовог психоаналитичког учења и терапеутске методе могу се сажето изразити у четири кључне тезе:

1. Човек је распет између два темељна нагона: Ероса (сексуалног) и Танатоса (деструктивног, који води у смрт);
2. Сексуални нагон је тако јак да у себи крије жељу за родоскрвним односима (сина и мајке, оца и ћерке, брата и сестре), што се по правилу потискује у подсвест;
3. Човек у својој подсвести има жељу за свим могућим настраностима и изопаченостима (пре свега онима хомосексуалне природе), и зато „лекар“ Фројд човека дефинише као „полиморфно перверзно биће“;
4. Човек се од испољавања својих нагона уздржава само под притиском спољашњих околности… А што се нагони више гуше и потискују, то је човек изнутра више склон неурози и унутрашњој поцепаности. Овде се налази корен тзв. „сексуалне револуције“ коју „доктор“ Фројд препоручује ради ослобађања нагона и остварења душевног здравља и среће.

(Владимир Димитријевић, „Младост и страсти“, 2. издање, Београд, 1995, стр.55-56)

Што се тиче Фројдовог дефинисања човека као „полиморфног перверзног бића“, треба имати у виду да су све три монотеистичке религије (Мојсејева,  Христова и Мухамедова) недвосмислено осудиле сексуалне настраности и изопачености сваке врсте. Јеврејска Библија у 18. и 19. глави Прве Мојсејеве Књиге постања   (Господ говори Авраму: „Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан“, Постање 18:20) због тог „грдног греха“, названог „содомија“  по граду у коме је затечен, описује Божји гнев који је градове Содому и Гомору сасвим уништио.

„Ослобођење сексуалних инстинката“ и „расчлањење установе моногамне и патријархалне породице“ довешће до сексуалне револуције хипи покрета у Америци и западној Европи током 60-тих година 20. века, а њу ће пратити „потискивање репресивног разума“, који ће свој практични, животни израз наћи у тзв. психоделичној револуцији, тј. у масовној употреби наркотика.

Психоделична револуција

Пионир, хорифеј и први популаризатор дроге LSD (што би била скраћеница за „League for Spiritual Discovery“, „Лига за духовна открића“) био је почетком шездесетих луди харвардски професор психологије Тимоти Лири (Timothy Francis Leary, 1920–96). Професор Лири је студентима препоручивао употребу дроге LSD, јер ће помоћу ње, говорио је, понајбоље „проширити свест“.

За велику и муњевито остварену популарност LSD дроге заслужни су и тада млади писац Кен Кизи (Ken Kesey, 1935–2001), аутор култног романа „Лет над кукавичјим гнездом“ („One Flew Over the Cuckoo’s Nest“, 1962) и ексцентрични песник–битник Ален Гинзберг (Irwin Allen Ginsberg, 1926–97). Треба увек нагласити да су сви ови уметници понајмање самоникли, јер иза читавог покрета сексуалне и психоделичне револуције стоје научници Централне обавештајне агенције (скраћено CIA) са њеним програмом MC–ultra (Mind Control) која је све ове уметнике користила као опитну заморчад за изучавање утицаја LSD и других психоделичних супстанци на човекову свест. Био је то, дакле, experimentum in vivo („Опит на живим људима“) из кога је ускоро рођен тзв. Хипи покрет.

Пут у једном смеру

На питање: Зашто Америка и њене тајне службе раде против сопственог народа и омладине, можда је најбољи одговор својевремено дао утицајни Ален Далс (Allen Dulles, 1893–1969), оснивач CIA и један од њених првих директора. Пројект уништавања сопствене омладине, али и оне широм света, Далс је изложио у тексту који је по њему назван „Далсов план“. Ево неких делова овог луциферијанског пројекта:

„Употребићемо све што имамо, све злато, сва материјална средства и блага на обмањивање и затупљивање људи. Посејавши на том пољу хаос, ми ћемо им неприметно заменити животне вредности фалсификатима и натерати их да верују у те вредности… Ми ћемо свим средствима подржавати и уздизати такве уметнике, који ће почети да усађују и утискују у свест људи култ секса, насиља, садизма, издаје – једном речју, сваког неморала. (…) Вешто и неприметно ћемо усађивати безобзирност, дрскост, лаж и обману, пијанство и наркоманију, животињски страх од других људи, бестидност, издају, шовинизам и мржњу међу народима. На тај начин све више ћемо слабити морал поколења која тек стасавају. Ангажоваћемо се око људи већ од дечијег узраста, младалачких година, увек ћемо нагласак стављати на омладину, почећемо да је кваримо, учимо неморалу и разврату. Направићемо од њих шпијуне и космополите. Ето тако ћемо све учинити.“ (Авељ Семјонов, „Црква, глобализација, идентификациони број“, Светигора, Цетиње, 2003, стр. 42-43)

Господ говори Авраму: „ВИКА ЈЕ У СОДОМУ И ГОМОРУ ВЕЛИКА, И ГРЕХ ЈЕ ЊИХОВ ГРДАН!“

Аутор: Драган Р. Млађеновић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!