Први покољ у НДХ
МАСАКР И ПОКОЉ у Гудовацу, о коме Срби мало знају а у уџбеницима ни речи. Тог дана никo није знао за ужас у Гудовцу. Нико ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Гудовац је село у близини Бјеловара, око 80 километара источно од главног града НДХ, Загреба. У општини Гудовац било је око 2500 домова, од којих 60% српских, преко 3000 Срба. Ту је извршено прво масовно убиство одмах после стварања НДХ, око 200 Срба зверски је убијено и преклано од стране хрвата који се догодило априла 1941.
Треба знати и то да у то време још није формирана усташка војска. Тај злочин починили су Хрвати. Велика је грешка када се пише о злочинима у НДХ над Србима, што се помињу само усташе… увек треба наводити од ,,Хрвата-усташа“.
Хрвати су као изговор за убиство искористиле необјашњену смрт двојице својих присталица. Хрват-усташа Дидо Кватерник одмах по стварању НДХ, добио је задатак да „очисти“ Бјеловар од Срба као и његову околину. Одмах после зверског ПОКОЉА, Хрвати су преживеле становнике Гудовца натерали да ископају масовну гробницу за жртве и полију тела живим кречом како би се убрзало распадање лешева… и прикрили трагиви зверства и безумља.
*Занимљива је и прича коју је записао1970. у Аустралији, Миладин ВУЈИНОВИЋ у књизи ПРВИ ХРВАТСКИ МАСОВНИ ЗЛОЧИН… ево шта он пише:
,,На Гемајди (општинска ливада у Гудивцу, где је била ископана рака), Славко Кватерник и Унијат Мирко Павлешић су наредили да се Стеви Вуксану, јунаку са Балкана, извади живом срце! Јер је Стева био српски добровољац и носилац ордена: двоглави Бели Орао добијен у Церској битци и Карађорђеве Звезде са мачевима, добијене на Кајмакчалану, где је Стеван био рањен у стомак, држећи левом руком да му црева не испадну, док је десном руком изнео из бугарског рова живог бугарског официра-капетана и бацио га пред ноге Краљу Александу. Краљ Александар назвао је Стеву „Јунак са Балкана“, ставио му је Крађорђеву Звезду на груди, а цео II Гвоздени пук извршио је Стевану Вуксану поздрав у парадном маршу-дефилеу.
Хрватски доглавник питао је Стеву где му је стајала Звезда – Стеван одговара: „на српском срцу“, а затим громко узвикну: „Живела Небеска Србија“. Славко Кватерник је био пренеражен, али се прибрао, ипак, и опсовао Стевану МАТЕР СРПСКУ. Стеван Вуксан му, попут Обилића и Принципа, достојанствено и хладно одговара: „ТИ НИКАДА НЕЋЕШ УБИТИ СРПСКОГ ЈУНАКА, О КОМЕ ЋЕ СРПСКЕ КЊИГЕ ПИСАТИ“…
Кад Стевану извадише срце, Цикош је командовао – ПОКОЉ! Два тешка митраљеза проламали су долину Чесме. Срби су покошени по ногама, а затим рањени клани: недоклани бацани су у гроб, посути тоном неугашеног креча и многи још живи затрпани земљом! Србин Љубомир Швагоња из Малог Коренова – „Мала Србија“; отац три детета, тражио је од својих комшија да га живог не сахрањују – али су га они живог у гроб бацили и затрпали! Један Србин из села Брезе, рањен у руку, успео је, под окриљм ноћи, да побегне. Доцније је заклан у свом селу за време рата, када су хрватски војници поклали све старце и бабе.“
*Занимљив је говору усташе Миле Будала у Госпићу 22. јуна 1941. он је формулисао програм деловања према Србима, који је 26. јуна објавио ,,Хрватски лист“… који гласи овако:
,,Један део Срба ћемо уништити, други ћемо иселити, остале ћемо превести у католичку веру и претворити их у Хрвате. Тако ће им се ускоро губити трагови, а оно што ће остати остаће само лоше сећање на њих. За Србе, Цигане и Јевреје имамо три милиона метака“.
*Занимљиво је и шта је будући хрватски министар спољних послова Младен Лорковић рекао:
„Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1,8 милиона Срба и ако имамо снажну српску државу иза леђа, зато се трудимо да Срби нестану из наших крајева.“
*На месту масакра 1955. подигнута је костурница и маузолеј, као и споменик 1955. године. Међутим, године 1991. усред међунационалног насиља Хрвата током рата у Хрватској, споменик и маузолеј су уништили хрватски националисти. Рушевине костурнице уклониле су локалне власти 2002. године. Исте године, грађани су потписали петицију за поновно подизање споменика Бјеловацу. Обновљени споменик откривен је у децембру 2010. године.
Док су се у Хрватској уништавали докази о масакру у Гудовцу, власти у Србији су срећом успеле да поврате део тога. Архив Војводине, северне српске покрајине, примио је 2008. године седам кутија личних докумената од ветерана Другог светског рата, југословенског дипломате и безбедносног званичника Славка Одића. Један од налаза у кутијама био је досије са око 600 страница под насловом „Усташки злочини у НДХ“, који се састоји углавном од извештаја немачких обавештајаца из 1941. и 1942. године.
*Тек 2019. године Архив Војводине ће објавити фотографије и цео списак имена убијених… од кога ли се истина крила и ко се штити?
УВЕК СМО СОПСТВЕНЕ ЏЕЛАТЕ ШТИТИЛИ, ПА И НА ОВАЈ НАЧИН КАДА СМО КРИЛИ АРХИВСКУ ГРАЂУ… ЕТО, КОКИКО ЈЕ БИЛО ПОТРЕБНО ВРЕмЕНА ДА ИСТИНА ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.
Аутор: Ђорђе Бојанић
-Коришћена литература: Миладин ВУЈИНОВИЋ (Види: Миладин Вујиновић, ПРВИ ХРВАТСКИ МАСОВНИ ЗЛОЧИН, „Службени Гласник“, Аделаиде – Едwардстоwн, С. Аустралиа, 10 мај 1970, Орган СНО у Аустралији).
Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!
