Мишљења

Прозападни новинарски аутошовинисти нису никада ниже пали

Јелена Обућина и Жељко Вељковић

Такозвани новинари телевизије Нова С – јунаци доба злог, овај, златног.

Последња два дана, ове две одурне фаце су нормалној, родољубивој Србији постале познате по смраду који су око себе и за собом оставиле, својим „мудростима“:

Ова „умилна“ несрећница је прозвала Павлину Радовановић да „позива на рат“ својим предивним песмама о њеном завичају, КиМ, те да звучи као „нека баба из косовског циклуса“. А овај свилени, улицкани јарчић је, пред камерама србофобне Нове С, веровали или не, Србе упитао шта су радили 90-их: јесу ли убили кога у Сребреници, јесу ли закопали ког Албанца у масовну гробницу, јесу ли украли и кући донели бар један фрижидер, златан прстен или златан зуб из села, која су спаљивали. Коме није познато, може да погледа ово лапрдало у мојој причи.

Србски понос Павлина Радовановић

Тих 90-их овај слинавац још није био ни рођен, до јуче такорећи није умео гузицу да обрише, а данас се „окуражио“ да јавно изврши неколико кривичних дела пред камерама, наравно – некажњено. Златно доба, да се подсетимо, па каквим сјајем сија вредносни систем друштва, таквим сјајем сија и правосуђе. Прозападна новинарска гамад није никада ниже пала и по дубљем се измету вукла, него у ово зло доба.

АВ ће владати до краја Србије или свог живота, јер ако се погледа шта се намеће као алтернатива, залази се у мрачан ћорсокак… Релативно здрав желудац просечног Србина једноставно нема толико јаку желудачну киселину, да свари овакве сплачине, које потичу са овакве депоније од „медија“. Каква гротеска и људска гњида мораш да будеш, па да ти језик и рука овакве гадости понуде српској јавности?!? Није болест све што боли!

“Новинари“ који мрзе сопствени народ

Знате ли, нечасно CNN робље осушеног корена и препарираног днк ланца, шта је национализам?

Бити свестан тога КО СИ, ОДАКЛЕ СИ, ЧИЈИ СИ И КО СУ ТВОЈИ.

Бити свестан да живиш са и међу људима са којима делиш исто порекло, веру, обичаје, историју, генетски код и архетип личности.

Бити свестан да твоја земља и твој народ не почињу твојим првим плачем и не завршавају твојим последњим удахом.

Бити способан да поштујеш и волиш своје, не мрзећи и не ниподаштавајуће туђи осећај национализма, јер једно друго не искључује.

Људске сплачине међу нама, пардон, међу вама, агресивно покушавају да поистовете национализам са шовинизмом, али такве трагикомичне појаве тиме само потврђују своје незнање и безвредност.

Бити националистом, дакле, значи достојанствено стајати пред светом, уздигнута чела, корена нераскидиво везаног за твоје тло, тако да га ниједна спољна ни унутрашња олуја не може откинути.

Бити националистом значи имати држављанство у души и у глави, не само на обрасцу уверења о држављанству.

И, као поносни држављанин и родољуб, бити пријатељ са свим поносним држављанима и родољубима других нација и земаља, који тебе уважавају ради твог држављанства, а не ради тога што скидаш гаће пред сваким ко не говори српски језик, јер га због тога сматраш већим и бољим од тебе.

Не бити националистом и патриотом значи бити тиква без корена. Откинута, сасушена, неплодна сламка, коју белосветски ветрови развлаче без сврхе и циља. Безимена, безлична сламка, презира вредна.

Немате ви, СС-овци и слични, пријатеље нигде. Ни међу својима, јер их презирете.

Ни међу туђима, јер вас презиру. „Грађани света“, када ћете већ једном ту своју опустелу телесну чауру да одвучете некуд, где год да вам живе ти спољни „пријатељи“ и оставите нас, да се веселимо, да се поносимо, да не дамо, да се боримо, да памтимо, да не брукамо претке и не осакаћујемо потомке, да будемо оно што јесмо – С Р Б И.

Национализам је стање свести менталних богаташа. Апатриди (лица без држављанства), имају власнике и господаре међу свим нацијама.

Весели се, српски роде, данас, „Данас“, „DANAS“ и сваки дан, и кад ти до весеља није, у инат аутошовинистима и упркос другосрбијанцима – кукољима међу житом!

Аутор: Сашка Љубичић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!