Протосинђел Димитрије: Ми смо под окупацијом телесном и у рату за душе!
Није мир нешто што се стиче преко ноћи, ако, наравно, мислите на Божји мир и благодат Божју. Тај мир је врхунац сваке врлине и стицали су га само Светитељи путем дуготрајног подвига. Постоји и лажни мир – када ми грешни људи, неочишћени од страсти почнемо умишљати да смо га стекли преко ноћи. Где су нама дуготрајни подвизи поста, молитве, бденија, свепраштања ближњима… данас када се сви (верници!) љуте и вређају за ситницу, па онда злопамте и не праштају.
Мир? Не, то није врлина коју треба да предлажемо верницима да њој теже. Јер она долази на крају. Пре тога морамо стицати друге врлине, до којих се лакше долази, мањим подвигом. Када све постигнемо, онда ћемо имати и молитвени мир. До тада стичимо и покажимо врлине ревности за чистоту вере најпре. Јер, по Светим Оцима, ко не исповеда чисту православну веру, неће му вредети никакав други подвиг.
А нама данас није само вера у опасности, него и отаџбина. Ми смо под окупацијом телесном и у рату за душе! Веома је опасно сада позивати на такав мир. Сада је време, како пише Св. Вл. Николај Жички, да се свира не на спавање него на буђење, на узбуну. А волели би сви непријатељи наши (и вере и отаџбине) да верујући људи остану мирни и да се држе по страни. То је за нас веома опасно, јер се тако можемо наћи на страни издајника и вере и отаџбине.
Дакле, позивање данас на стицање мира и одржавања таквог лажног мира у души супротно је од врлине на коју нас позивају Свети Оци, супротно је од ревности за истину и правду Божију, а зове се грех индиферентизма, тј. незаинтересованости. Да се није овај грех ухватио у душама многих (и свештенства и народа) не би данас ова наша ситуација била тако тешка, ни у Цркви, ни у држави. Многи су заказали. Зато по речима Св. Вл. Николаја – не позивајмо на спавање, него трубимо на узбуну, на буђење. И ширимо истину, и боримо се за истину, колико год је у нашој моћи.
Протосинђел Димитрије
