Протест који је показао спремност да се брани слобода
Да ли jе лажна пандемија којом се укидају основнe слободе, права и успостављање тоталне контроле становништва, напоредо са најавом присилног вакцинисања, са најавом признања Косова као независне државе, камуфлираним процесом насељавања десетине хиљада муслиманских лажних миграната, прелила чашу нагомиланог народног гнева?
На Тргу републике у Београду у суботу 20. марта око 15:30 часова, почео је протест против корона диктатуре, глобализма и режима Александра Вучића, који је после обраћања више говорника, настављен шетњом са обраћањем говорника испред РТС-а, зграде Уставног суда, испред владе и завршен је око 18:30 часова код споменика Стефана Немање. Овај протест чији организатори нису званично познати, људи су позивани преко друштвених мрежа на солидарност са слободним људима широм света који истог дана одржавају антиглобалистичке протесте, окупио је преко 15.000 људи.
Да ли је Србија напокон кренула у борбу за слободу?
Као човек који више од свега жели слободу овој земљи и народу, и да види евроунијатску колонијалну управу на челу са Вучићем у затвору, испуњен сам задовољством оним што сам чуо и видео. Спонтано окупљање без посебне организације, јасне и убедљиве поруке говорника и сложна и громогласна подршка присутног народа, вратила ми је наду да можемо да се изборимо за слободу достојну човека. Верујем да се пробудио народ спреман за борбу, под условом да она има јасан циљ и да је воде људи часни и поштени.
Сорошева колонијална управа на челу са Александром Вучићем и СНС картелом је пред падом, али потребан је неко кадар да је гурне! Тај неко (тачније речено, то нешто) може само да изникне из јединства народа и истакнутих појединаца, што је потврдио и наведени протест.
Поручујем и молим све оне који су се тако надахнуто обратили народу на протесту, као и свим другим часним и истакнутим појединцима који су хтели, али нису могли да се обрате, да уложе максималан труд да се, због општег добра, договоре, и да заједнички кренемо у ослобођање Србије. Ако то нису у стању да ураде, онда је све друго што буду покушали да предузму неискрено и узалудно. Пред Србима су судбоносни месеци у којима ће се одлучити да ли наступа крај овог народа или његов нов почетак. Ако Вучић изврши све наведене налоге Запада, које је до сада без поговора успешно спроводио, Србија ће престати да постоји, традиционална породица ће бити уништена и тако ће нестати народ србски о којем ће само историја говорити.
Ако смо заиста хришћани светосавци, посвећени својој породици, послу, заједници, коначно својој држави и народу, онда кренимо у бој за одбрану вере, породице, отаџбине и права на слободу. Ако нисмо спремни без страха и компромиса да бранимо своје породице, своју земљу и право на слободу, ако смо себични и живимо у заблуди да ће нас неко други ослободити, онда нам нема опстанка и не заслужујемо да будемо ништа више од обичног роба. Дошло је последње време да се народ самоорганизује и брани Устав и поредак државе од колонијалне евроунијатске управе. Да бисмо спречили издају, изборили се за слободу и нашој земљи Србији вратили суверенитет неопходна је одлучна, храбра, јединствeна и пожртвована борба. Србија се не сме умирити док издајнике не затвори, Западне колонизаторе не отера и народ и државу не ослободи! Уз чврсту и јаку веру, одлучну и упорну борбу можемо успети, јер ово је борба до слободе, борба до њиховог или нашег краја.
Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!
Раб Божији Горан Живковић