Прот. Жарко Гавриловић: Срби, оснажите се светом и мученичком вером, испуните се традицијом и историјом освештаним отачаствољубљем, Богољубљем и човекољубљем
Пишем вам на размеђу два века, оног који је прошао, двадесетог, и оног који „победоносно“ отвара врата свога битка да уђе на историјску позорницу, оба крвава и насилна до балчака, и више балчака. Овом поруком се обраћам вама, наша нерођена српска децо, да вас обавестим у каквом смо то ми времену живели, какве смо тешке тренутке живота преживели, какве лажи, клевете и јаде смо дочекали од својих суседа и тзв. савезника, једном речју, да вам кажемо каква смо етничка и етичка страдања и пустошења доживели. Признајем да сам се ја лично осећао тако као да сам живео међу туђим народима, у туђем мени не наклоњеном времену, окружен хијенама и леопардима у људском телу, са људима где има мало људскости и Боголикости, у коме људи углавном теже материјалним добрима и чулним задовољствима.
Можда вам ове моје речи неће бити драге и пријатне, јер вам пишем из најмемљивијег приземља нашег свенародног живота, када су нам куће празне и без деце, школе и касарне полупразне и напуштене; села расељена и обрасла у коров, воћњаци у корову, а њиве запарложене; из времена када су Срби много завађени, обезбожени и разрођени, када је толико политичких странака у нашем народу да им се ни броја не зна, а цео народ опхрван дођошима и уљезима, тако да у нашем народу има више несрба него што је Срба остало у Црној Гори; више бошњака и муслимана него што их има у Босни и Херцеговини; више Срба из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватска него што их је остало у овим државама, а у Црној Гори више Црногораца него што има Срба, иако су то одувек били један те исти народ и, напокон, у Србији је више Хрвата него што је остало Срба у Хрватској после „Бљеска“ и „Олује“.
Због свега тога много се Срба „премештило“ у друге народа, све више их нестаје, умире и гине у намештаљкама, покошена дрогама и ратовима ниског интензитета, у саобраћајним удесима и побачајима него што се Срби рађају. У неку руку, Срби у Србији су, у неку руку, дискриминисани и обесправљени више него други народи и народности, који у ствари владају у Србији и Србима, као и својим матичним државама. Они имају две отаџбине, матичну и Србију, а ми, условно говорећи, само Србију, у којој не владамо. У Србији, судећи по стању у СРЦ, не владају Срби, што би било природно и правилно, него српске избеглице и дођоши из других народа. Данас, у време када су све мањине заштићене законима против дискриминација, већина српског народа је обесправљена и, на известан начин, шиканирана од мамутске политичке и административне бирократије. Нас, Срба, у отаџбини Србији, остало је једва око пет милиона, за разлику од народа наших суседа, којих има више, намножили су се делом и однарођивањем и преверавањем самих Срба од својих корена и духовног стабла, негде силом негде „милом“, преласком Срба у друге народе, оно што ми нисмо никада другим народима радили кроз целу нашу много страдалну историју.
Као народ и као појединци прошли смо ужасну Голготу нашег постојања и сталне и велике наше борбе за опстанак на овим просторима. При том, мора то да буде свима знано да, од како смо запосели ове просторе на „брдовитом Балкану“ до дана данашњег, нисмо никога тлачили, ни један народ поробљавали, него је наша држава постојала докле се и наш народ налазио, докле се наш језик чуо и говорио, где се наша вера исповедала. Наша земља се просторила докле је владао наш мач и докле је звекетала и одјекивала српска „црна ђорда“ и српска јуначка мишица. С друге стране, многи други народи и „народности“ желели су да нас потлаче и растроше. Све своје духовно и материјално благо нисмо радо давали туђину, осим ако смо морали кад није било другог излаза, већ смо се борили да га сачувамо, и за туђе нисмо своју руку никад насилно пружали нити, туђе отимали. Страдали смо од Византинаца, док нисмо са њима успоставили пријатељске и добросуседске односе; много смо страдали од Турака, чију непречишћену крв носимо још увек у својим венама, са којима ми никад нисмо могли да будемо трајно пријатељски везани као са Византицима, са којима нас веже, пре свега, свето Православље. Страдали смо од Латина, за које је наш народ, поучен горким искуством, исковао синтагму да су „старе варалице“, са којима нисмо никада трајно могли да склопимо мир, иако су се наши владари женили са њиховим принцезама и племићкињама, јер је све мирне споразуме папа кварио, какав је и сам искварен и извитоперен био.
Па, страдали смо од туђинаца: Аустријанаца, Немаца, чак и Маџара и једноверне браће Бугара, који су вероломно кршили наше савезе и објављивали нам царинске ратове, анексије и поробљавање, али никада нисмо били срећни под ма којом окупацијом, па смо се стално борили „за крст часни и слободу златну“. Страдали смо у својим кућама и на њивама, у збеговима и пећинама – „кађеницама“, у логорима и бежанији, на путевима и у шумама, на мостовима и ћупријама. Срби су убијани на све стране, служили као жртвени јарци у многим кризама и ратовима.
Да није било однарођења, одверења и одправослављења православних Срба, не би било многих народа на Балкану: Црногораца у Црној Гори, Бошњака – Турака у Босни и Херцеговини, не би било толико Хрвата на свим просторима бивше Југославије, превођењем Срба у римокатоличку веру, а онда у хрватство. За време ратова и немира су нас само напред набројани народи клали су и убијали, или живе на коље набијали Србе, дерали им живима кожу, како је одеран хајдук Старина Новак од Турака, или их бацали живе у јаме, како су усташе бацили више стотина Срба у разне јаме кршева Лике, Херцеговине: Јадовна, Велебита, Градине и на другим местима.
Морате знати да за време ропства под Турцима више векова, које су западни народи помагали да тлаче Србе, Турци су узимали српску здраву мушку децу до осам година и одводили их у потурчење, да образују најубојитије турске хорде, у јаничаре, а стасале, здраве, лепе и расне девојке у хареме, уз наметнуто турско право „прве брачне ноћи“, при коме је Турчин први спавао са испрошеном српском младом, и то пре њеног мужа, да би је обешчастио, тако да хроничари тога времена бележе да су само богаљи: кљасти и ћорави могли да се крећу по земљи Србији, када није било ни свештеника да грешне исповеди и причести, рођене крсти, спарене венча, умрле опоја, већ је једном годишње неки калуђер пео се на оближње брдо, дизао руке к небу и узвикивао молитву: О, Господе Боже! Нека је крштено све што се родило; нека је венчано све што се спојило и нека је упокојено све што је преминуло!
Болно је сазнање како су окупатори и њихови помагачи, Србе, терали у ропство под Турцима, Немцима, Аустријанцима, како су им одобравали да нас терају у збегове и сеобе, Шиптарима да нам мучки забијају каме у леђа или утробу. То мора да заболи сваког Србина који живи и све оне који ће после нас живети, преко колективног памћења и атавистичког наслеђа, молећи будуће генерације Срба да исправе неправде које су нам други нанели или ми самима себи учинили, путем већег наталитета, обнове Христове вере и наше духовне културе у нама самима, обнове породице и наталитета преко моралног освешћења и живота по Божијој вољи. Сталне сеобе и преливањем и одливањем живе српске снаге у друге народе, затим злочиначко касапљење Срба које су нам чинили други народ, затим наша коса смрти што смо абортусима убили више милиона нерођене деце у мајчиним утробама, заведени Брозовим садомазохизмом, атеизмом, нихилизмом и комунизмом. Само за време сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690, од турског зулума и освете за српске буне и устанке, иселило се из Јужне Србије више стотина хиљада Срба у Војводину и просторе све до Пеште и Будима, па и у Русију, који су, углавном, свуда асимиловани. У Првом светском рату Немци, Аустријанци, у саучесништву Бугара и других народа, побили су трећину српског становништва или је оно изгинуло у Србима наметнутом рату, које је погинуло у борби, умрло од болести и глади, и то оног српског становништва које је најмлађе и најпродуктивније, где су највећи српски џелати: Јосип Броз, Адолф Хитлер и Мирослав Крлежа, направили покољ међу Србима у Мачви и Поцерини, као ловци на „живе језике“. Аустријанци и Немци су искасапили српску војску, натерали је преко албанских гудура и кланаца на повлачење, измучили српску децу и жене по окупацијом, злостављали и силовали српску незаштићену нејач као дивљаци и нови крсташи.
У Другом светском рату кланица Срба је продужена, у неку руку у савезу фашиста и комуниста, Арнаута, усташа, Бугара ВМРО-ваца, муслимана и Мађара, у којима су предњачили: Анте Павелић, Адолф Хитлер, Јосиф Броз, немачки и ватикански обавештајци и шпијуни, из Јанка Пусте, Печуја (из суседне Мађарске), папски фратри и језуити, нажалост и део Срба комуниста: Милован Ђилас, Јеврејин Моше Пијаде, који су, заједно са Јосипом Брозом, Слободаном Пенезићем, наставили клање недокланог српског живља у Србији и српским земљама, само зато што нису хтели да буду изроди свога народа и вероломници своје православне и прадедовске вере. За време Другог светског рата, због зулума Шиптара и Бугара, иселило се са Космета више од 11,000 српских породица, којима је после тог рата, декретом Броза кога је потписао распоп Влада Зечевић, забрањено враћање на Космет, затим свим Србима забрањено враћање у Македонију, на своја вековна огњишта. Убијани су без суда и пресуде, као и са намештеним суђењима, тако да су поубијани и измучени најбољи и најпоштенији Срби: интелектуалци, свештеници и тежаци, да се им не зна место укопа, нити ко је више Срба убио: Анте Павелић, Јосип Броз или Адолф Хитлер. И тада је, у овим страдањима нестала трећина Срба.
Затим су нас, Србе, крајем двадесетог века напали глобалисти читавог света, и то деветнаест технички најразвијенијих земаља Европе, Америке и Канаде, као копци незаштићено пиле, у којим нападима су предњачили назови, вајни „савезници“ из оба претходна светска рата: Американци, Енглези, Французи, удружени са Немцима, вековним непријатељима српског народа, по ко зна који пут, Холанђанима, Белгијанцима, Данцима, Швеђанима, Шпанцима, као и другим народима Европе, рушили су 1999. бомбама са осиромашеним уранијумом, томахавцима, беспилотним летилицама, хеликоптерима Апачима све што је устројено по српској земљи, мостове, болнице, зграде, касарне, обданишта, информативна здања, тако да су убијали Србе по школама и обдаништима, по болницама и избегличким камповима, на путевима и у колонама, на мостовима и у возовима, убијали све што је српско, што по земљи нашој се креће и гамиже; рушили су све што је српска рука створила, да би нас сузбили у тор турског земана и тзв. Београдског пашалука; протеривали су Србе са свих простора бивше Југославије у савезништву Југословенских народа, којима су Срби донели слободу, устројили државе, протерали Србе са њихових вековних огњишта, на које, ни после 23. године протеране избеглице нису враћене нити побијени Срби идентификовани и пописани. И то Србе који су, као жива ограда, настањени да служе својим телима, као брана за надирање Турака да освоје Беч и Западну Европу, што су коначно муслимани данас, без њихове војске и похода, данас и постигли тзв. економском миграцијом. Бомбардовали су нас тзв. хришћани нас православне Србе из ваздуха и са копна, истовремено су нас засипали лажима и измишљотинама, да би од живих Срба створили глинене голубове и на крају, аргатлије и робове; да би нам отели свету земљу, Косово и Метохију, чија рудна богатства данас бесплатно, узурпаторски, користе као међународни државни терористи и жандарми целога свет, – Американци, не било им проклето, њима и њиховим покољењима ни до једног колена!
Своје терористе, насилнике и криминалце су заклонили својој неправдом и заштитом, а наше хероје извели су на суд у Хагу, одакле многи нису могли да извуку своју живу главу, а камо ли да имају фер суђења. И тако су прави злочинци поново спашени, усаглашеном злочиначком акцијом Ватикана, Запада, на челу са Америком, разним пацовским каналима, лажима и клеветама Срба, какве су лажи око пијаце Маркале у Сарајеву, погибије Шиптара и ЦИА агената у Рачку, као и силовања муслиманки у Мањача од стране „обесних и дивљих Срба“. И како у Првом, тако и у Другом и у Трећем грађанском рату у Југославији од 1991. до 1999. Срби изгубили и запоставили своје писмо (ћирилицу); Београд је окићен страним језицима и натписима на радњама и коцкарницама, којих није било никад више у земљи Светог Саве. Фабрике смо уништили, производњу артикала у погонима обуставили, њиве запарложили, село и породицу уништили, воћњаке запоставили, наталитет народа свели на најнижи ниво пред ишчезнуће. Сада продајемо воду, земљу, наше старе фабрике а са својим банкама амо давно раскрстили јер глобалисти на нам позајмљују своје паре за велику, зеленашку камату.
О, земљо клета и уклета! Коме да се жалимо на људску неправду? Пред кога да изнесемо на земљи нашу парбу? Коме земаљском суду да подносимо апелацију, кад је суд у Хагу политички суд, срачунат и образован да правда наше злотворе и прогони наше хероје, који су себе и свој народ бранили од насилника и светских зулумћара?
Нема правде за Србе, ни на Западу ни на Истоку! Нема заштите српском народу на земљи, већ само код Бога, јер је наша права отаџбина и Родитељ на небу! Кажу да смо Запад на Истоку и Исток на Западу, јер на земљи немамо никог, већ само вишњи Јерусалим на небу.
Српска земља се до сада обагрила крвљу својих најбољих синова и кћери, натопљена је телима своје сопствене рођене и нерођене деце, као ни једна друга земља у свету. Оплемените је, децо наша, благословом Бога Оца, очистите је оживотвореном науком Господа Христа, окадите је синергијом Светог Духа, окитите је светитељима и правим народним просветарима. То је дуг свих вас нама и целом Српству, коме нису дали да се дигне и устане из клечећег положаја за време робовања Турцима, Аустријанцима и Немцима, комунистима, већ су штитили тиране који нам је народну снагу сисао и проливањем наше крви, као вампир, се хранио (1914, 1917, 1944, 1999, 2004).
Зато је сада наша народна кућа полупразна и бездетна; школе проређене, болнице и старачки домови умножени, инвалидске здравствене установе натрпане, градови препуни, села испражњена, њиве напуштене и запарложене, фабрике разорене, народ разочаран и доведен до „просјачког штапа“, кривицом глобалиста, наших суседа и наших изрода. Нису то само „наши изроди“ учинили, него турски и западни измећари и њихове слуге, Јуде и јаничари, пропалице и пробисвети, хијене и леопарди, који упропастише све што су нам, дедови и очеви, у гуњу и опанцима, по збеговима и шумама чували и у аманет на чување предали. Народ без вере и културе, писма и језика, наслеђа и стваралаштва, јесте номадски народ, а не културолошки, уљудни, умивени и Христом Господом оплемењени народ. Са Господом Христом смо били кроз нашу историју, са Њим живели, стварали и страдали; са Њим једино можемо и остати и опстати на ветрометини похлепе и грамзивости западних народа.
Пишем вам, рођени и нерођени Срби, поручујем и молим: чувајте и негујте веру прадедовску, писмо Ћирилово, најлакши и најупрошћенији језик српски, најчистију, најдуховнију и најуздигнутију културу. Наоружајте се врлинама које проповеда наша света вера православна. Оснажите се, дакле, светом и мученичком вером, испуните се традицијом и историјом освештаним отачаствољубљем, Богољубљем и човекољубљем. Немојте имати веру у Турчина, ни веру у Латине, који су, како песма каже, старе варалице;. А сви западни народи су као Латини, заражени вирусом гордости и препотентности, империјалистичком пљачком и отимачином. Сетите се, наш народ је кроз векове учио: Отето, проклето! Немајте поверења ни у Немце, ни у Американце, ни у Енглезе, и уопште у све западне народе – Западњаке, част часним изузецима хришћанске продуховљеност, јер су сви Западњаци, углавном, рађани и гајени у папском духу, чак и кад су антипаписти; дакле, ни у паписте ни у антипаписте, јер су то све исти – српски злотвори и крвници. Сетите се, само, колико је римски папа одговоран за покоље Срба у оба светска рата, и који би то земаљски суд могао њему судити и осудити га. Осветите нас, децо наша духовна, ако вам се икада укаже за то прилика, добрим и поштеним радом, чистим и Богоугодним животом, правдом и узвишеним идеалима православне вере, примерним, Богољубивим, отачаствољубивим и човекољубљем животом, и препуштајући освету праведном Богу и Божијем суду, а не своме избезумљивом гњеву!
Ми смо, дакле, и поред свеколиког страдања и убијања, тријерисања и сакаћења нашег народа, за дивно чудо, колико смо у датим околностима могли, дали свој допринос култури и просперитету човечанства, пре свега дали смо Западу више наших великана, као што су: Никола Тесла, Михајло Пупин, Руђер Бошковић, Милутин Миланковић, и толико знаних и незнаних прегаоца, великана нашег рода и порода, а само једног Вука Бранковића. Наша деца, остатак од остатка незакланог и неистребљеног народа, данас не морају да се стиде у свету ни од кога Србина, који нису ишли да бомбардују, покоре и пљачкају друге народе, као што су западни народи учинили Србима ни пред једним западњаком: који су дошли код нас са војним армадама да нас касапе и пљачкају, да нам униште привреду и пољопривреду, село и град. Нека се стиде Богом и људима они који зло чине: убијају, пљачкају и тероришу по целом свету, а никоме за то не одговарају, залагањем за људска права газе и уништавају свако наше право, на живот и слободу. Све супротно учењу Господа Христа: „Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим“ (Мт. 25, 41) и оно што учинисте једноме „од ове моје најмање браће, Мени учинисте“ (Мт. 25, 40).
Чудно је, заиста, што наша деца данас добијају највише награде из математике, наука, спорта и других области живота, од оних који су нас, ваше старије претке, уништавали, деца која морају да раде на Западу, да би преживели гладне године које су нам донеле западне томахавке и бомбе са осиромашеним уранијумом, протекција и разноразне заразе које су дошле са Запада, обогаћујући својим радом оне земље и народе који су нас безразложно, у више наврата, крвнички и непријатељски бомбардовали (1944. 1995, 1999.), а и сада би могли, без разлога и повода, да нас бомбардују и уништавају, претећи нам због Косова и Метохије, које отимају и својатају, као да им је од деда остало.
Знајте да гори мрзи бољега, да неправда устаје против правде, да грешници разапињу праведнике, и лажљивци прогоне светитеље. Наш Учитељ нам је заповедио: „Ово вам заповедам: да љубите једни друге. Ако вас мрзи свет, знајте да је Мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио; а како нисте од света него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 17 – 18).
Знамо да се погажена трава више диже ка сунцу, како ће учинити и намучено Српство; да што је више утабана и згажена, то више она ниче, и гушћа и чешћа бива; што је народно стабло код нас више скресано и сасечено, то ће оно гушће и чешће блистава; што се више кидало и упропашћавало српско народно ткиво, то оно мора више рода и плода доноси, да би се обновили; што се више српска кичма насилно у земљу сабијала, то се као одапета стрела, или праћка, све се она диже у више висине, има све даљи домет, постиже убојитије свој циљ.
Покажите наша, рођена и нерођена, децо веће и племенитије витешко дело двога постојања, супротно својим непријатељима, боље и племенитије плодове свога живота и рада, како бисте скинули љагу и лажи са нашег и вашег образа, имена, племена и народа!
Покажите свету наше „право лице“, лепо и чисто „како вид Данице!“
Београд, 6. 6. 2012.
Протојереј Жарко Гавриловић (1933-2016)
Извор: Стање ствари
