Prot. Andrej Tkačov: Dehumanizacija ličnosti zarad menadžerskog uspeha
Po pitanju veštačke inteligencije… Na kraju sovjetskog perioda, ovu temu je proučavao Mihail Mojsejevič Botvinik. Najpre je rešavao šahovske probleme, zatim druge, sve do razrade ekonomskih modela. O tome postoji biografski dokument.
Tako je Botvinik, upoređujući intelektualni rad živog čoveka i mašine, rekao sledeće: ljudski um obuhvata manju varijabilnost podataka, ali dejstvuje kao pesnik. On intuitivno oseća lepotu i, zapravo, traži nju. A mašina dejstvuje kao veoma efikasan idiot.
*
Takođe se čini važnim da će se zbog oponašanja ljudske aktivnosti (misao, upravljanje, stvaranje) veštačka inteligencija veoma svideti nemoralnim ljudima, na primer, onima koji naginju raznim vrstama izopačenosti. Mašina ne pati od savesti i radi efektivno. Postoji veliko iskušenje da neko (i to ne samo jedan čovek) bude zaveden idejom da poveća sopstvenu delotvornost i da se istovremeno „izleči“ od moralnih kolebanja. U stvari, to i jeste glavna opasnost ove teme – dehumanizacija ličnosti zarad menadžerskog uspeha.
*
Zanimljivo je da ova tema uopšte nije nova. Jevrejska srednjovekovna misao je tu temu pokrenula, pa je čak i rešavala na nivou prognoze. Treba da se okrenemo mitu (ili legendi) o Golemu. To je upravo tema oživljavanja mrtve materije da bi služila potrebama zajednice, ljudskog kolektiva. Cela naša mašinska civilizacija je, ako hoćete, ogroman Golem koji služi čovečanstvu. A veštačka inteligencija je samo najnovija razrada u već postojećoj industriji.
*
Dakle, srednjovekovna religiozna misao nas upozorava na opasnost preteranog optimizma. Ispostavlja se da će Golem obavezno izmaći kontroli, sa većim ili manjim posledicama. I on će morati da bude neutralisan i uništen. (Ovo je poput komandno-štabne vežbe, koja u svim scenarijima pokazuje neprihvatljive gubitke.)
I uopšte, ako neko misli da je inovator, neka se malo udubi u anale. Ako ne srednjovekovna, onda je antička misao svakako suštinski ispitivala naše „sveže“ probleme. Prosto, drevnim ljudima je bilo dovoljno da teorijski razmotre predmet, da shvate slabe i opasne tačke i zatvore temu. Ali savremeni čovek to ne ume.
Autor: Protojerej Andrej Tkačov
Preveo: Želidrag Nikčević
